Timski duh ili prepreka: Zašto nije uvek dobro da treniramo sa partnerom

Za neke je trening uz partnera sjajna prilika za ojačavanje veze, ali i unapređivanje sopstvenog zdravlja. Zbog toga, mnogi odluče da sa njim rade zajedničke treninge, ali vremenom, može doći do nekoliko komplikacije koje možda čak nećemo primetiti dok ne bude prekasno (to jest, dok se ne povredimo, dok ne izgubimo motivaciju...).

Neki od glavnih razloga zašto je bolje da dva puta razmislimo pre nego što počnemo da treniramo sa partnerom su:

Vreme za sebe

Vežbanje može biti jedinstvena prilika da se, uprkos svakodnevenim interakcijama sa drugima i obavezama koje moramo da obavimo, konačno posvetimo sebi. Osim očiglednih dobrobiti po fizičko, vežbanje nasamo može biti dobro i za naše mentalno zdravlje. Drugim rečima, samostalni trening može da predstavlja vrstu meditacije i "beg od realnosti".

Ako uvek treniramo sa našim partnerom, ovo dragoceno vreme, koje može biti prilika za usmeravanje pažnje sopstvenom telu i umu, sebi samo uskraćujemo, posebno ako nemamo prilike za uživanje u trenucima gde smo "sami sa sobom" u ostatku dana.  

Takmičenje može biti opasno

Nekima je potrebna dodatna motivacija u vidu takmičenja, kako ne bi zaostajali za svojim partnerom sa kojim treniraju, ali i da bi ubrzali svoj napredak. Tada možemo da osetimo potrebu da sebe guramo do krajnjih granica, čak i kada možda znamo da ne bi trebalo.

Možemo ozbiljno da se povredimo, što bi nam samo upropastilo zdravlje, iskustvo i dosadašnje rezultate. Dobro je da sebi postavljamo male ciljeve, ali ne bi trebalo da očekujemo da ćemo da sustignemo ili prestignemo partnera, posebno jer svačiji organizam i telo mogu drugačije reaguju na iste vežbe.

Između ostalog, ako naš partner trenira mnogo duže od nas, nikako ne bi trebalo da se prilagođavamo njegovim vežbama i rutini, već da samostalno nađemo adekvatan režim koji nam odgovara.  

Uspostavljanje rutine je otežano

Kada odlučimo da se posvetimo treningu i želimo da vidimo rezultate, vrlo je važno da ostanemo dosledni u održavanju rutine. Međutim, kada moramo da se prilagodimo i tuđem rasporedu, teško nam je da se pridržavamo režima koji smo sebi odredili.

Pored toga, u trenucima kada nismo raspoloženi ili nismo u mogućnosti da odemo na trening, možemo da imamo osećaj krivice jer se nismo pridružili partneru "kao što je trebalo", što može negativno da utiče na motivaciju i na međuljudski odnos, jer "ne poštujemo zajedničko vreme i dogovor". Bolje je da kvalitetno provedeno vreme bude drugačijeg tipa, kako ne bi došlo do ove vrste nesporazuma.

Rezultati partnera mogu da nas obeshrabre

Ako se pridržavamo iste ili slične rutine kao naš partner, koji vidi rezultate, dok mi "stojimo u mestu", možemo da se desi da se osetimo veoma loše, kao da ne radimo dovoljno, da smo manje vredni... Sve ovo utiče na način na koji treniramo i razmišljamo, a možda nas čak navedei da osetimo sujetu i ljubomoru. 

Upoređivanje sopstvenog napretka sa tuđim, posebno kada je u pitanju fitnes, nije najbolja ideja: svačije sposobnosti, iskustva, snaga i organizam su drugačiji (posebno kada se porede muškarci i žene). Zato je najbolje da se skoncentrišemo isključivo na sopstvene rezultate, nađemo rutinu u kojoj uživamo, koja nam donosi rezultate i koju radimo tempom koji nam odgovara.