Magazin
Narod koji po takvoj hladnoći jede sladoled je nepobediv: Zašto Rusi jedu sladoled i zimi
Kada biste prošetali moskovskim, ili ulicama bilo kog drugog grada zimi, sigurno biste naišli makar na jednu osobu koja, i pored toga što je napolju debeli minus, jede sladoled. Naišao je i Vinston Čerčil onomad, pa se iznenadio. Osim što ga obožavaju, Rusi za ovaj fenomen imaju još jedno objašnjenje, koje vas može iznenaditi.
Mnogi kažu da je ruski narod pun iznenađenja, međutim, većina tih "iznenađenja" zapravo su stereotipi. Ne, Rusi ne piju votku dok oko njih plešu medvedi i ne jedu zlatnim kašikama crni kavijar za doručak, ručak i večeru.
Ali, jedno jedu, i to uvek i u svim vremenskim prilikama - sladoled. Za ovu poslasticu je svako vreme pravo vreme, i gotovo da nema stanovnika Rusije koji će odbiti da, čak i kada je napolju ciča zima, pojede makar jedan sladoled. Taman da se ugreje.
Šta je rekao Čerčil
Nekadašnji britanski premijer Vinston Čerčil je Moskvu posetio davne 1944. godine, i to na jesen. Na njegovo, ali i iznenađenje stanovnika ruske prestonice, hladnoća je te godine baš poranila, toliko da su temperature svaki dan bile u minusu. Dok se vozio gradom, Čerčil je primetio čoveka koji stoji na ulici i uživa u sladoledu, a njegovo iznenađenje je bilo toliko da ga nije mogao sakriti.
Čerčila je dugo mučilo pitanje kako to da ruski narod po zimi jede sladoled, ali odgovor nikako nije mogao da dobije. Svako koga je pitao je prosto slegao ramenima, ne razumejući šta je tu čudno. Potom je Čerčil navodno izjavio da je narod koji po takvoj hladnoći jede sladoled - nepobediv. I danas, kao te 1944. godine, stranci masovno bivaju zbunjeni ovom navikom, koja je ruskom narodu sasvim prirodna.
Sladoled se zimi jede radi postizanja temperaturnog balansa
Iza ovog fenomena koji već decenijama šokira strance koji zimi posete Rusiju leži sasvim logično, naučno objašnjenje. Kada je napolju veoma hladno, telo troši daleko više energije ne bi li se zagrejalo. Kako se to ne bi dešavalo, a energija racionalno čuvala, Rusi su "izmislili" ovaj odbrambeni mehanizam. Kada pojedu sladoled, postiže se temperaturni balans sa okruženjem, i na taj način telo dobija signale da više nije hladno, te ono ne mora da se "troši" na zagrevanje.
Po istom principu funkcioniše i ispijanje čaja u vrelim letnjim mesecima. Kada su napolju vrućine, Rusi često umesto osvežavajućih napitaka biraju da sebi skuvaju čaj. Kada se popije vreo, čaj tera organizam da se znoji i na taj način hladi. Ovakva taktika primenjuje se čak i u pustinjskim zemljama poput Egipta, Tunisa, Jordana i mnogih drugih - tamo ćete, prilikom posete beduinskim naseljima, uvek dobiti šolju okrepljujućeg vrućeg čaja, a nikada flašicu ledene vode. Ona će izazvati suprotan efekat, i zavarati organizam da je napolju hladno.
Sladoled je i jedna od omiljenih ruskih poslastica
Najpopularniji ruski sladoled svih vremena bio je plombir. Kaloričan i sa mnogo mlečne masti, ovaj neverovatno ukusan slatkiš je put do srca svojih potrošača, kako najmlađih, tako i najstarijih, našao brzo. I leti i zimi, u doba Sovjetskog Saveza, Rusi su stajali u redovima ispred tržnih centara gde se prodavao najlepši plombir, ne bi li sebi kupili dnevnu dozu radosti.
Plombir je važio za "komplikovani" sladoled, ali ne zbog sastojaka, već načina pripreme koji je zahtevao takozvani "tenk" - u njemu je sladoled sazrevao od momenta pripreme, pa sve do pakovanja za dalju distribuciju. Međutim, pored fantastičnog ukusa, plombir se mogao pohvaliti i izvanrednim sastavom i jedinstvenom recepturom. On je bio potpuno prirodan, te su ga roditelji uvek rado davali mališanima.
