Koje je pravo vreme za buđenje, jelo, vežbanje...i zašto je to važno za zdravlje

Neki vole da se pridržavaju uspostavljene rutine, a neki vole da budu spontani i odluče šta da rade prema određenoj situaciji ili obavezama koje imaju. Svako ima sopstvene preference, ali prema istraživanjima, postoji jedan "idealan" raspored koji svako može primeniti, tako da maksimalno iskoristi ceo dan. Od tačnog vremena u koje treba da se budimo, do vremena kada treba da legnemo, naučnici su sastavili "pravilan" plan za period od 24 časa:

Buđenje

Mnogi ljudi ne umeju da procene koje je najbolje vreme za ustajanje, to jest kada bi trebalo da podese budilnik. Osim što ovo može da zavisi od svakodnevnih obaveza, ima onih koji su prirodni ranoranioci ili noćne ptice, tako da je teško pronaći samo jedan odgovor. 

S obrizom da većina ljudi počinje sa poslom u jutarnjim satima idealno vreme za buđenje može biti u 7 časova i 22 minuta, jer tako možemo da iskoristimo što više sati u toku dana, ali postoji jedan važan detalj - moramo biti sigurni da smo naspavani i da prethodne večeri nismo legli kasno. Jedno istraživanje je pokazalo da ljudi koji ustaju između 5:22 i 7:22 ujutru imaju viši nivo kortizola, hormona stresa, nego oni koji su duže spavali. Ovo može biti zato što je rano buđenje bilo protiv njihovog biološkog sata ili jednostavno nisu imali dovoljno sati sna (manje od preporučenih 7 sati).

Naučnici smatraju da nije najvažnije vreme u koje ustajemo, već da moramo da se pobrinemo da se budimo u isto vreme svakoga dana (sa maksimalnim odstupanjem od jednog sata manje ili više, čak i vikendom).

Pranje zuba pre doručka

Mnogi veruju da čine sebi veliku uslugu kada posegnu za četkicom za zube odmah nakon jela, ali ovo je pogrešno i može da ošteti našu zubnu gleđ. Kada jedemo, prirodne bakterije koje imamo u ustima proizvode kiselinu, koja služi za razgradnju šećera u hrani.

Dakle, ako peremo zube odmah nakon jela, zapravo trljamo tu kiselinu o zub (koji je mineral) i to ga može istrošiti i oštetiti. Ako svakako želimo da operemo zube pre izlaska iz kuće, možemo da jedemo ranije i sačekamo između 45 minuta i sat vremena da bismo ih oprali.

Doručak pre 8 ujutru

Nakon što ustanemo, naučnici smatraju da je najbolje da doručkujemo pre 8 sati. Jedna studija od prošle godine je pokazala da ljudi koji doručkuju posle 9 sati imaju za 59 odsto veće šanse da obole od dijabetesa tipa 2, i 6 odsto više šanse da dobiju kardiovaskularne bolesti, nego oni koji jedu pre 8 sati ujutru, prenosi "Telegraf".

Naučnici smatraju da je raniji doručak pravi način da svom telu "kažemo" da je dan počeo, kao i da je adekvatno vreme doručka važno za regulisanje cirkadijalnog ritma i kontrolisanje glukoze i lipida.

Vežbanje - ujutru za mršavljenje, uveče za dobijanje mišića

Nedavna američka studija je pokazala da, ako žene žele da smršaju, najbolje je da treniraju između 6:30 i 8:30 sati ujutru, dok večernji treninzi, od 18 do 20 časova, treba da služe za dobijanje mišićne mase. Kod muškaraca, večernji treninzi su se pokazali kao efikasniji za mršavljenje i spuštanje krvnog pritiska. 

Ipak, lekari dodaju da treniranje može biti dobro bilo kada, samo je važno da budemo sigurni da su se temperatura našeg tela i otkucaji srca stabilizovali pre nego što odemo na spavanje.

Kafa između 9 ujutru i 2 posle podne

Iako mnogi ne mogu da zamisle da se probude i ne popiju kafu pre doručka, da bi se što pre razbudili, nauka govori da ovo ipak nije mudar izbor.

Naš nivo budnosti je povezan sa proizvodnjom kortizola, koja u proseku dostiže vrhunac već između 8 i 9 ujutru. Kofein u kafi bi trebalo da pomogne u povećanju kortizola, ali kada je rano ujutru već visok, možda nećemo dobiti pojačanje koje nam treba. Izbegavanje kafe posle 14 časova je takođe dobra ideja, jer kofeinu može biti potrebno čak i do osam sati da nestane iz našeg tela. Naravno, ovaj savet zavisi od vremena kada idemo na spavanje.

Donošenje važne odluke ili traženje usluge između 11 i 12 sati

Naša kognitivna sposobnost je najpreciznija između 11 sati ujutru i 12 popodne, a naše raspoloženje je takođe najpozitivnije u ovim časovima. Zato je najbolje da ovo vreme izdvojimo kada želimo da od nekoga tražimo uslugu ili kada moramo da donesemo važan izbor. Takođe, ne bi trebalo da vodimo ozbiljne razogovore ili šaljemo važne mejlove veoma rano ujutru (na primer, oko 5 ili 6 sati), jer stručnjaci upozoravaju da su nam kognitivne sposobnosti u tim satima loše, skoro kao da smo pod dejstvom alkohola. 

Dremka između 12 i 16 časova

Mnogi imaju vremena za popodnevnu dremku tek nakon 17 ili 18 sati, nakon povratka s posla, ali na ovaj način možemo lako da poremetimo raspored spavanja. Jedna japanska studija je pokazala da kratka dremka od 20 minuta, u 12:20 časova može da spreči popodnevni pad energije.  

Međutim, većina nas ne može da zadrema na poslu, tako da je najbolje da se pobrinemo da noću imamo dovoljno sati sna, a da dremke u ovim časovima budu rezervisane za vikende. 

Večera od 19 do 20 časova

Poslednji obrok u toku dana bi trebalo da imamo najkasnije do tri sada pre nego što odemo u krevet. Da bismo zaspali, potrebno je da nam se temperatura tela spusti za jedan stepen, a sagorevanje kalorija nas greje, tako da će obilna obrok pred spavanje da dovede do poteškoća i možda nećemo moći da zaspimo. 

Takođe, jedna španska studija je pokazala da su ljudi koji su jeli dva sata pred spavanje imali pet puta više šanse da budu gojazni, nego oni koji su večerali ranije.

Vreme za spavanje između 22 i 23 časova

Odlazak u krevet u navedeno vreme može da smanji rizik od cirkulatornih i srčanih bolesti, prema jednoj studiji u žurnalu "European Heart Journal". Idealno vreme za odrasle je između sedam i devet sati, a nekima je čak potrebno i oko deset.