Kako da sprečimo tantrum kada detetu oduzimamo elektronske uređaje

Nije preporučljivo da deci potpuno zabranimo da gledaju različite digitalne sadržaje, ali isto tako, određena granica mora da postoji. Sledećih nekoliko primera mogu biti od pomoći kada želimo da našem detetu dozvolimo pristup elektronskim uređajima, ali u isto vreme "bezbolno" ga odvojimo od njih: 

Sadržaj koji duže traje

U proteklih nekoliko godina je objavljeno više istraživanja koja su pokazala da sadržaj koji kratko traje (kao što je TikTok video od nekoliko sekundi ili Jutjub klip od desetak minuta) negativno utiče na čovekove kognitivne funkcije i koncentraciju.

Isto važi i za decu, za koju kratki, stimulativni klipovi mogu da budu zanimljiviji, ali zapravo negativno utiču na njihov rast i razvoj. Pored toga, često im je teško da odvoje pogled od ekrana i čak im se može izmeniti odnos sa medijima u budućnosti. Kada budu odrastala, postoji mogućnost da će očekivati da će svi medijski sadržaji biti "laki za upijanje", što će otežavati sposobnosti učenja i proučavanja drugačijih vrsta sadržaja.

Zbog toga je dobro da deci pustimo sadržaj koji duže traje, kao što su epizode crtanih filmova koje traju oko 20 ili 30 minuta, koji će imati uvod, razradu, zaključak (što im govori da je došao kraj gledanja u ekran) i koje mogu omogućiti detetu da samostalno analizira priču i donosi svoje zaključke.

Korišćenje mobilnog najviše 2 sata dnevno može imati veću korist za dete nego oduzimanje uređaja

Tehnologija je "kriva"

Postoje brojne funkcije i aplikacije koje pomažu u beleženju i ograničavanju vremena provedenog na društvenim mrežama i onlajn platformama. Najbolje je da ih iskoristimo za malu decu, koja ne razumeju šta ove funkcije znače, već će im biti jasno da kada stigne obaveštenje - korišćenju uređaja je došao kraj!

Jedna studija sa Univerziteta u Vašingtonu je pokazala da su deca mnogo bolje reagovala kada bi tablet automatski prestao da radi, nego kada bi roditelji pokušali da ga oduzmu. Dakle, ove opcije mogu da olakšaju posao i da nam pomognu da sprečimo nezadovoljstvo, izliv besa, plakanje...

U istoj studiji su roditelji prijavili da bi se deca uspešno odvojila od uređaja kada bi roditelji onesposobili internet ili kada bi im rekli da emisija koju su gledali, na primer, na letovanju, ne može da se gleda na televizoru kod kuće.

Jasna pravila

Isuviše stroga zabrana ekrana nije uvek najbolji izbor, posebno jer većina dece danas ima pristup televizoru i internetu, tako da se mogu osećati izolovano i usamljeno. Međutim, to ne znači da bi trebalo da idemo u drugi ekstrem.

Trebalo bi da postavimo precizno "vreme za ekran", period u kome će detetu biti dozvoljeno da gleda sadržaj (koji zajedno biramo sa njim). Ne bi trebalo da menjamo dužinu vremena u zavisnosti od našeg, ni detetovog raspoloženja, kako bi pravila zaista imala težinu i bila efikasna, već je potrebno da to vreme uvek bude isto.

Na primer, ako je dete svesno da svakoga dana može da gleda televiziju dok odrasli spremaju večeru, a da je "vreme za ekran" gotovo kada se postavi sto, biće im lakše da prihvate ovo ograničenje, jer nije predstavljeno kao kazna, već samo još jedan deo svakodnevnice.

Bez upozorenja pred kraj

Kod prethodno navedenog pravila je važno da ih ne podsećamo da "imaju još samo dva minuta". Štaviše, ovakvi podsetnici mogu da ga uznemire, jer ometamo njihovo vreme za gledanje i podsećamo ih da je zabava uskoro gotova.

Umesto da odbrojavamo minute, bolje je da im odmah skrenemo pažnju na sledeći deo dana. Na primer, ako je vreme za obrok, možemo da ih pozovemo da sami odaberu hoće li mleko ili jogurt na primer, da nam pomognu da pospremimo sto, da pođu sa nama u prodavnicu...

Ova vrsta nežnog, ali produktivnog odvraćanja pažnje može biti mnogo efikasnija nego zapovedni ton i dete se neće osećati kao da mu uskraćujemo zadovoljstvo, već ga samo navodimo na sledeći deo dana.