Rastrzanost između mame i tate: Porodična triangulacija, kada roditelji uključuju dete u svađe

Triangulacija je manipulativan odnos, koji je, nažalost veoma čest. Akteri su dvoje ljudi koje se raspravljaju ili svađaju, ali koriste i treću osobu, najčešće dete, kako bi izrazile svoje nezadovoljstvo i nemoć:

"Odnosi se na scenario u kojem dve osobe uključene u sukob i nastoje da uvuku i treću osobu. Koristi se kao sredstvo skretanja pažnje da bi se izbegao sukob ili da bi se izrazile sopstvene frustracije, nezadovoljstvo ili druge emocije", pojašnjava psihoterapeut Mišel Felder.

Ovakav vid ponašanja je čest u porodicama, a događa se jer u domovima ne postoje direktna komunikacija:

"Ovo može izgledati kao da jedan ili oba roditelja stavljaju svoje dete u središte problema. Dete je neretko primoreno da bira strane ili kaže ko je u pravu", pojašnjava psihoterapeut Alisa Majranc.

Još jedan znak triangulacije je kada jedan roditelj nastoji da manipuliše emocijama svog deteta koristeći neodobravanje onog drugog: "Samo sačekaj da ti mama dođe kući i sazna šta si uradio" je, na primer, jedna od fraza koja otkriva triangulaciju.

Kako roditeljska triangulacija utiče na decu

Mnoga deca uključena u ovu vrstu triangulacije ne samo da osećaju "nevidljivo" zbog preokupacije roditelja bračnim sukobima, već su u žaru sukoba i prinuđeni su da zauzmu stranu:

"Triangulacija može uticati na decu da se osećaju odgovornim za sreću svojih roditelja ili za održavanje mira u svojoj porodici. Zbog ovoga, deca se osećaju rastrzanom između svojih roditelja, jer se stvara situacija u kojoj su prinuđeni da izaberu stranu ili se osećaju pod pritiskom da udovolje i mami i tati istovremeno", kaže Felder, a piše Perents.

Deca, kao i adolescenti koji su izložena čestim, intenzivnim i loše rešenim sukobima mogu imati izazove da formiraju zdrave odnose kad porastu: "Kao rezultat toga, oni mogu preneti ove obrasce u odraslo doba i ponoviti sličnu dinamiku u svojim budućim međuljudskim odnosima", pojašnjava psihoterapeut Mišel Felder.

Ova situacija u porodici povećava rizik od depresije kod adolescenata i to je potvrđeno u nekoliko studija.

Takođe, može da se dogodi i između braće i sestara: "Kada dođe do ovakve situacije, jedno dete se često smatra 'savršenim', dok se drugo često doživljava kao pravi problem. Ova iskrivljena percepcija svakog deteta može negativno uticati lični doživljaj sebe i opšteg blagostanja", dodaje psihoterapeut.

Ključ je u otvorenim razgovorima

Za početak, odrasli bi trebalo da komuniciraju direktnije i otvorenije pokušaju da otkriju zašto je došlo do sukoba. Treba u potpunosti izuzeti treću osobu, odnosno dete: Težite ka otvorenom dijalogu i odbacite pokušaje triangulacije ako do njih dođe", savetuje Felder.

Pomoć treba potražiti ukoliko se remeti svakodnevnica porodice. Porodična terapija može pružiti osnovu za diskusiju o dinamici odnosa, dok individualna terapija pomaže svima da nauče strategije za postavljanje granica, pojašnjavaju stručnjaci.