Vegetarijanstvo nije samo stvar volje: Šta određuje da li možemo da izdržimo da ne jedemo meso

Prelazak na ishranu bez mesa mnogima zvučati lako. Svima je dostupno voće i povrće, a motivaciju možemo da pronađemo u mnogim korisnim prednostima za naše zdravlje. Međutim, za neke ljude to nije tako jednostavno, bez obzira koliko žele i trude se da ne jedu meso. Studija od pre par godina, sugeriše da osobe koji postanu vegetarijanci, čak 84 odsto njih ipak vraća mesu.

Ovo istraživanje je veoma zainteresovalio profesora Nabela Jasena koji smatra da su naši geni odgovorni za to što ne možemo da budemo vegetarijanci.

Njegova studija je uključivala podatke od 5 hiljada strogih vegetarijanaca i skoro 330 hiljada onih koji su jeli meso. Uporedio je genetiku ove dve grupe i identifikovao razlike.

Naučnik smatra da u mesu možda postoji neka lipidna komponenta koja je potrebna određenim ljudima, i to posebno u mozgu. Moguće je da je to ono što ih sprečava da se pridržavaju vegetarijanske ishrane.

Ali potrebno je još istraživanja da se to potvrdi, naglašava. "Pretpostavljamo da bi sposobnost preživljavanja na vegetarijanskoj ishrani mogla biti povezana sa načinom na koji se metabolišu lipidi", ističe profesor.

Treba slušati svoje telo

Hipoteza bi mogla da da dogovor na pitanje zašto neki ljudi počinju da žude za mesom kada ga isključe iz svoje ishrane: "Možda većina nas žudi za mesom jer postoji posebna potreba za određenom supstancom u njemu".

Još uvek ne postoji genetski test koji kaže da li je vegetarijanska ishrana prikladna za nas. Pošto sada postoje dokazi koji pokazuju genetsku predispoziciju koje određuju da li neko može ili ne može da bude vetarijanac, Jasen kaže da vredi uzeti u obzir sve ovo, i tako doneti odluku da započnemo ili prekinemo vegetarijansku ishranu.

"Mnogi ljudi su pokušali da budu vegetarijanci i nisu mogli da se drže toga. Morate da slušate svoje telo i osetite da li je život bez mesa dobar za vas", kaže on, a piše Bi-Bi-Si-Fud.

Šta kažu nutricionisti

Ako želimo da se pridržavamo vegetarijanske ishrane bez obzira na genetiku savetuje se da jedemo raznovrsnu ishranu sa puno voća i povrća i biljnih proteina.

"Normalno je da osetite žudnju nakon što odustanete od neke namirnice. Treba biti oprezan i imati na umu da neuravnotežena vegetarijanska ishrana je često bogata ugljenim hidratima, što dovodi do stalnog porasta i pada šećera u krvi, što naravno nije dobro. Ako i dalje jako žudite za mesom ili ribom, možda postoji dobar razlog. Neophodno je slušati želju za hranom jer bi mogla ukazivati na nedostatak hranljivih materija - na primer nekih specifičnih aminokiselina što se opet može rešiti kombinovanjem različitih izvora proteina na biljnoj bazi", kaže nutricionista Lucija Stansbi.

Stroga vegetarijanska ishrana nije najbolja opcija, ističu stručnjaci.

"Jedenje bi trebalo da bude prijatno iskustvo, a prisiljavanje da se držite određenog režima ili da isključite određenu hranu, čak i ako to želite, može biti kontraproduktivno na duži rok", kaže ona.