Magazin

"Nazdorovje": Čime su nazdravljali članovi ruske carske porodice

Tradicija nazdravljanja je u ruskoj kulturi ukorenjena vekovima, a baš kao i u Carskoj Rusiji, i danas se za nečije zdravlje prosto mora popiti čašica alkohola. Odbijanje se smatra nepoštovanjem i uvredom kako za domaćina, tako i za onoga kome se nazdravlja. Uz koje piće su "nazdorovje" izgovarali ruski imperatori i kako su se preference razlikovale od vladara do vladara?
"Nazdorovje": Čime su nazdravljali članovi ruske carske porodice© DALL-E by ChatGPT

Ruska carska porodica se oduvek mogla pohvaliti izuzetnim izborom hrane i pića. Na njihovoj trpezi nalazilo se nebrojano mnogo domaćih i stranih specijaliteta, ali i veliki izbor prefinjenih alkoholnih pića, uz koje bi nazdravljali. 

Petar Veliki je voleo dobro vino

Sve do dolaska Petra Velikog na tron, ispijanje pića sa manje bliskim prijateljima i poznanicima smatralo se neprihvatljivim u krugu ruske imperatorske porodice. Ali, kada je vlast došla u njegove ruke, ova tradicija se ubrzo promenila: on je bio prvi ruski car koji je pio javno, na dvorskim zabavama i balovima. "Nazdorovje" - uzvikivao bi on, prilazeći gostima sa čašicom pića.

Omiljeno piće Petra Velikog bilo je dobro vino, u kome je mogao uživati čitavo veče. Međutim, u tom svom uživanju u alkoholu car često nije imao meru, te bi se, zajedno sa gostima na proslavi, "zapio". Tada je umeo da bude i previše direktan, pa čak i grub, zbog čega bi sutradan uvek tražio oproštaj.

Katarina I Aleksejevna uživala u gdanjskoj votki i mađarskom vinu

Supruga Petra Velikog, Katarina I Aleksejevna, je za života svog muža pila samo u posebnim prilikama - na proslavama, balovima ili za nečije zdravlje. Međutim, nakon suprugove smrti Katarina se potpuno prepustila alkoholu. U njemu je utapala tugu i tražila utehu koja joj je bila potrebna u trenucima samoće. Poseban povod za piće carica više nije tražila, a skoro svaki razgovor je započinjala rečenicom: "A šta bismo mogli popiti?"

O tome da se carica predala alkoholu znali su čak i strani izaslanici u Rusiji, koji su vladarima svojih zemalja javljali da se poslovi na ruskom dvoru rešavaju krajnje sporo, jer je carica "retko kada trezna". Za samo dve godine, troškovi dvora porasli su, zbog poručivanja gdanjske votke i mađarskog vina, kojima se carica "lečila tugu", na čak milion rubalja, što je bila desetina ukupnih prihoda.

Nikolaj I je pio samo u izuzetnim situacijama, najčešće rum

Car Nikolaj I je bio veliki protivnik alkohola, a pijanice prezirao iz dubine svoje duše. Kraljica Viktorija je, nakon ličnog susreta sa njim, uvek isticala kako on nikada ne pije ni kap vina, i da jede veoma malo. Međutim, kako svako pravilo ima izuzetke, tako je i Nikolajevo uzdržavanje od alkohola imalo svoje.

U spisima istoričara Leonida Visočkovog postoji zabeleženo nekoliko slučajeva u kojima se Nikolaj I ipak hvatao za čašicu. Najčešće su to bile važne svečanosti i zdravice. Jedan jedini slučaj koji se nije mogao svrstati ni u jednu ni u drugu kategoriju bilo je kada je njegova kočija propala kroz led. Izašavši iz ledene vode, Nikolaj I je popio čašicu ruma, ne bi li se ugrejao.

Aleksandar III je bio veliki ljubitelj šampanjca i likera "Kurasao"

Za razliku od svog oca, naslednik Nikolaja I, Aleksandar III, je bio dosta slobodniji kada je konzumacija alkohola u pitanju. Retko kada je preterivao i uvek je vodio računa da pre nego što se uhvati za čašicu, završi sa svim carskim obavezama. Dakle, prvo posao, pa tek onda uživanje.

U slobodno vreme, Aleksandar III je najviše voleo da popije šampanjac "Louis Roederer" i čašu rumunskog vina ("Palugyay"), dok je od žestine preferirao neki dobar viski, votku sa anisom ili liker sa aromom pomorandže "Kurasao". 

Nikolaj II

Poslednji ruski imperator je, za razliku od svojih prethodnika, najviše voleo votku, dok sa drugim alkolohnim pićima gotovo nikada nije eksperimentisao. Izuzetak su bili penušavo vino domaćeg porekla, "Abrau-Djurso", za koje je smatrao da je bolje čak i od originalnog šampanjca i - porto.

Nikolaj II nije prezao od toga da pije sa svojim podanicima, o čemu je pisao čak i u svom dnevniku: "Nakon što sam obišao sve trpezarije nižih činova i dobro se nalio votke, stigao sam do oficirskog sastava." Iz dnevnika se moglo zaključiti i da se nije ograničavao samo jednom čašom: "Vratio sam se u 8 sati kući. Probao sam šest vrsta porta i malo se podnapio."

image