Magazin
Da li su plastične posude za čuvanje hrane bezbedne
Mnogi od nas svakodnevno koriste plastične posude, bilo da je za nošenje hrane na posao, čuvanje namirnica u zamrzivaču, za skladištenje kolača i drugih poslastica... Jedno je sigurno - praktične su, mogu čvrsto da se zatvore i nisu teške kao staklene posude, međutim, da li je plastika zaista dobar izbor ili ipak treba da tražimo alternativne načine skladištenja?
Iako su plastične posude sastavni deo skoro svakog domaćinstva, stručnjaci godinama upozoravaju na potencijalne opasnosti koje donose, tačnije da hemikalije koje se koriste za pravljenje plastičnih proizvoda mogu da "iscure" u našu hranu, koja će ih "upiti", pa ćemo iste supstance uneti u svoj organizam.
Propisi koje je postavila Agencija za standarde hrane (FSA) navode koje supstance mogu, a koje ne mogu da se koriste tokom proizvodnje plastike koja dolazi u kontakt sa hranom. Prema ovim pravilima, protivzakonito je da proizvođači koriste materijale koji ispuštaju štetnu količinu hemikalija u hranu. Proizvođači takođe moraju uzeti u obzir okolnosti u kojima se plastika može koristiti, uključujući temperaturu hrane, vrstu hrane i vreme skladištenja. Prema FSA, proizvođači moraju biti u mogućnosti da dokažu da su testirali proizvode i da su u skladu sa zakonom, prema Bi-Bi-Siju.
Međutim, neki stručnjaci tvrde da se ova pravila ne sprovode i da navodno nedostaju podaci koji bi potvrdili tvrdnje da plastična ambalaža za hranu ne predstavlja rizik po naše zdravlje, posebno kada se koristi za skladištenje tople hrane ili zagrevanje hrane.
Složeni hemijski sastav i nedovoljno podataka
Prema Britanskoj federaciji za plastiku (BPF), jedna od najčešćih vrsta plastike koja se koristi u ambalaži za hranu je polipropilen (pakovanja keksa, omoti od poslastica...). Ambalaža za hranu za poneti (koju mnogi od nas čuvaju i ponovo koriste) je takođe obično napravljena od ove ili druge vrste plastike koja se zove polietilen, a ponekada se koristi kombinacija obe.
Tokom proizvodnje se uvek dodaju i druge hemikalije, kao što su boje ili supstance da bi posude učinile fleksibilnim. Osim što se hemikalije menjaju kada reaguju jedna na drugu tokom proizvodnje, mnoge nepoznate komponente završavaju u plastičnoj mešavini i one se nazivaju nenamerno dodane supstance (NIAS).
"Hemijski sastav plastike je neverovatno složen", kaže dr Džejn Munke, generalni direktor i glavni naučni službenik u "Fud pekedžing forumu", neprofitnoj organizaciji sa sedištem u Švajcarskoj. "Takođe znamo da određene vrste hrane mogu dovesti do većeg prenosa hemikalija", kaže dr Munke.
Na primer, kisela hrana (kao što je paradajz sos) ili masna (kao što su lazanje) sklona je apsorpciji više hemikalija iz plastičnih kontejnera nego druge vrste hrane. "Transfer je takođe veći kod vruće hrane. To znači da možete da apsorbujete veću dozu hemikalija ako biste zagrevali hranu u plastičnoj posudi u mikrotalasnoj pećnici, nego kada biste koristili istu posudu za čuvanje salate."
Grupa naučnika je 2022. objavila listu od skoro 400 "hemikalija koje izazivaju zabrinutost", ali koje se mogu koristiti u proizvodima koji dolaze u kontakt sa hranom. Hemikalije koje izazivaju zabrinutost su supstance koje se smatraju opasnim zbog njihove potencijalne sposobnosti da izazovu rak ili oštete naše zdravlje na druge načine, kao i one koje se razlažu na sitne čestice koje putuju i akumuliraju se u okolini.
Od svih hemikalija, za skoro polovinu se zna da se koristi u proizvodnji plastike koja dolazi u kontakt sa hranom, uključujući ambalažu za hranu, kontejnere za skladištenje hrane, posuđe i mnoge druge predmete, a postoje i dokazi da se mnoge od tih hemikalija prenose u hranu.
"Ovo ne mora da znači da će svakodnevno izlaganje bilo kojoj od ovih hemikalija izazvati rak ili druga zdravstvena stanja", kaže dr Munke. "Ali to povećava rizik od razvoja hroničnih bolesti, više nego kada ne bismo bili izloženi takvim hemikalijama u svakodnevnici."
Dve hemikalije koje se nalaze u plastici su posebno naglašene: ftalati (koji se koriste za omekšavanje plastike) i bisfenol A, koji se obično naziva BPA (koristi se za pravljenje veoma tvrde plastike). Oba su poznata kao endokrini disruptori, što znači da ometaju hormone u telu i potencijalno mogu uticati na niz bioloških procesa kao što su normalan rast, plodnost i reprodukcija.
Šta možemo da preduzmemo
Ako želimo da izbegnemo ili umanjimo dejstvo hemikalija na našu hranu, kakve posude možemo da koristimo?
Akademija za ishranu i dijetetiku u SAD, najveća svetska organizacija stručnjaka za hranu i ishranu, savetuje potrošače da koriste plastične posude iksljučivo za skladištenje hladne hrane.
Većina plastičnih kontejnera za hranu ima trougao na dnu koji sadrži broj od jedan do sedam, koji identifikuje vrstu plastike koja se koristi za njegovu izradu. Akademija kaže da su najsigurniji izbori za upotrebu u hrani brojevi jedan, dva, četiri i pet, dok se preporučuje izbegavanje ambalaža sa šiframa tri, šest i sedam.
Koje god hemikalije određena plastična ambalaža sadrži, ona se vremenom raspada i potencijalno može da otpusti tragove hemikalija u hranu, ali verovatnoća za ovo se znatno povećava kada se plastika zagreje, kao i kada je stara i više puta korišćena.
Zbog toga stručnjaci predlažu da se opredelimo za staklene ili keramičke posude, posebno za toplu hranu i za zagrevanje hrane u mikrotalasnoj pećnici. Dodaju da kada proizvođači tvrde da je posuda bezbedna za ubacivanje u mikrotalasnu pećnicu, to samo znači da se neće istopiti, a ne da potencijalno neće ispustiti hemikalije.
