Zbog čega se sibirski narodi klanjaju medvedima

U kulturi starih sibirskih naroda postoji verovanje da je medved sveta životinja. Njemu su posvećeni brojni praznici i rituali, a oko samog lika životinje kreirani i brojne legende i mitovi. Ovaj kulturni fenomen narodi poput Hanta, Evenka, Mansa i drugih starosedelaca Sibira neguju i dan danas, čuvajući tradiciju svojih predaka od zaborava.

Sibirski narodi veruju da je medved predak ljudi

Među stanovnicima Sibira i danas postoji verovanje da svaki narod ima svoju životinju-pretka, koja ne samo da leži u samom začetku određenog roda, već ga i prati kroz čitavu istoriju. Za sibirske narode ta životinja je medved. Za kult ove divlje životinje vezan je i veliki broj običaja koji se poštuju već vekovima, ali i mitova, koji i ovako opasnog medveda čine još opasnijim.

Narodi Burjatije su kroz folklor kreirali dve mitske verzije porekla medveda. Jedna teorija glasi se lovac po svojoj želji pretvorio u životinju, kako bi odgovorio zlobnim i zavidnim ljudima. Prema drugoj, više sile su čoveka pretvorile u medveda zbog grehova koje je nosio sa sobom, poput pohlepe, surovosti i sklonosti ka podrugivanju drugim narodima i članovima društva.

Ritualni lov medveda ili kako se sibirski narodi štite od viših sila

Bez obzira na to što se medved smatra svetom životinjom među sibirskim narodima, on se neretko nalazi i na meti lovaca. Doduše, uz jasno definisana pravila koja se prenose sa generacije na generaciju. Ukoliko se ta pravila ne ispoštuju, posledice mogu biti fatalne.

Tako, primera radi, Evenki veruju da svaki lovac u svom životu može uloviti tek strogo određeni broj medveda. Pre lova, lovac životinji mora izviniti pre nego što je usmrti, kao i objasniti zbog čega je uopšte započeo lov - da li je u pitanju glad, potreba za krznom ili nešto treće. Samo u tom slučaju duh medveda će biti miran i neće pratiti lovca koji je ubio.

I kod stanovnika Burjatije je kult medveda veoma zastupljen. Oni smatraju da je medved kao član porodice, a tako ga i nazivaju - babagaj. U jeziku Burjata babagajima se nazivaju svi stariji članovi šire porodice. Ovaj sibirski narod veruje i da su medvedi veoma moćni šamani, čija energija i snaga mogu imati veliki uticaj na sudbinu pojedinaca, ali i čitavog naroda, te se prilikom lova pravila striktno i bez izuzetaka poštuju.

Medveđi praznik

Kod pojedinih naroda na teritoriji Sibira i danas postoje praznici posvećeni medvedima, koji se najčešće priređuju nakon uspešnog lova. Centralna manifestacija praznika jesu tradicionalne igre i obedovanje po noći, pri čemu se na trpezi služi meso divlje životinje. Jedan od pripadnika naroda obavezno jede sirovo meso, kako bi stekao medveđu snagu, mudrost i smirenost.

Drugi narodi medveđi praznik slave nezavisno od lova, najčešće u januaru ili februaru mesecu. Cilj ovog praznika je da se narod zahvali životinji na zaštiti koju mu je prožio, na hrani koju je imao zahvaljujući njegovom mesu i na toploti koju mu je njegovo krzno pružalo tokom hladnih zima. U čast praznika, medved se ubijao i kuvao u kazanu iz koga se obrok nasipao kutlačom sa likom životinje, da bi u kasnim večernjim satima najstariji pripadnici naroda sa njegovom lobanjov vodili iskrene razgovore.