Zašto se bebe smeju - nije uvek zato što su srećne

Deca se smeju iz veoma različitih razloga u određenim fazama razvoja, mnogo pre nego što mogu da shvate apstraktne koncepte kao što su igra reči, vic, ili čak govor. Naučnici smatraju da je smeh usko povezan sa razvojem mozga i ličnosti, a studije su pokazale da postoji nešto mnogo dublje od radosti ili veselja u dečjem smehu.

Pre svega, smeh kod ljudi možemo poistovetiti sa olakšanjem, a smeh odraslih je složen i predstavlja evolutivni odgovor na nešto zbunjujuće ili neočekivano. To je jasan signal nama i drugima da je potencijalna pretnja sa kojom se suočavamo zapravo bezopasna.

Uloga smeha u revoluciji

Smeh proizilazi iz ljudske sposobnosti da podsvesno razumemo i procenimo nedoslednosti u šali ili nečijem ponašanju. Služi kao odgovor na trenutni prelaz između zaprepašćenja i razrešenja, prenosi "Konverzejšn".

Dakle, smeh označava prolazak pretnje ili straha, pa se zbog toga deca smeju na toboganima ili u sličnim situacijama - umesto da plaču od straha, oni prelaze iz zbunjenosti i užasa u razrešenje i olakšanje, a smeh je signal ove promene.

Nekoliko studija pokazuje da je ovaj proces mehanizam koji stoji iza uspešnih komedija.

Bebe uče kako da se smeju

Smeh počinje ubrzo nakon rođenja, a deca prvenstveno uče da se smeju jer žele da imitiraju svoje roditelje, da budu prihvaćena. Kako rastu, bebe izlaze iz simbioze sa roditeljima, koja karakteriše prve mesece života.

Uče da razlikuju sebe od roditelja i sveta oko sebe, a kada počnu da se ponašaju autonomno (od druge do pete godine) prvi put počinju da doživljavaju nove senzacije: neke stvari mogu izgledati hladno, neobično, kao da nisu na svom mestu, a to ih šokira, zbunjuje i zadivljuje.

Tu dolazi smeh, jer posle trenutka oklevanja, shvataju da je ono što je izgledalo zastrašujuće ili neočekivano zapravo bezopasno.

Na primer, dete se smeje kada vidi da roditelj nosi smešnu periku, jer je na delić sekunde bilo zbunjeno, ali se opusti kada vidi da je perika lažna stvar i da ne predstavlja opasnost. Proces je isti kao i prethodno naveden redosled: čuđenje, uveravanje, smeh.

Kada deca počinju da razumeju šale

Od pete ili šeste godine, deca postepeno prihvataju apstraktne koncepte, što znači da mogu da shvate i "prihvataju" šale.

U ovoj fazi, smeh se javlja po istim kriterijumima kao i kod odraslih, odnosno da ne odobravaju ono što smatraju hladnim i lažnim, ne samo kod drugih ljudi, već i u procesima rasuđivanja, sve dok to ne prihvate i ne osete olakšanje. Ovaj mentalni proces čini osnovu dobre šale: nepodudarnost, zaprepašćenje i razrešenje.

Dakle, glavne tri faze razvoja smeha (oponašanje i odobravanje, čuđenje, neodobravanje) dobri su pokazatelji mentalnog rasta i razvoja deteta.

Smeh roditelja može pomoći bebinom razvoju

Smeh roditelja važan je za razvoj beba, ali zašto se roditelji instinktivno smeju svojim bebama? Stručnjacii smatraju da, kada roditelji gledaju svoje dete, roditelj može da se zbuni: bebe su po prirodi "čudne", jer ne liče na odrasle ljude, ne govore i ne ponašaju se kao oni. Ovo trenutno čuđenje traje delić sekunde pre nego što roditelj "shvati" da je to samo njihova voljena beba.

Svi roditelji bi trebalo da se smeju sa svojim bebama, da se ne uzdržavaju, jer takve interakcije mogu poboljšati ponašanje i dobrobit beba. Dokazano je da je smeh saveznik našeg imunološkog sistema, a bebama će pomoći da razviju prirodan, zdrav odnos sa ovom složenom ljudskim reakcijom.