Palata Srbija: Koje tajne krije vremenska kapsula sa Novog Beograda

Između Bulevara Mihajla Pupina i Nikole Tesle, smeštena nedaleko od Ušća, nalazi se Palata Srbija - ta monumetnalna građevina ne može da ostane nezapažena, kako zbog svoje grandioznosti, tako i zbog unutrašnjosti koja svedoči ne samo o jednom vremenu i kulturi, nego i zanimljivim pričama koje se još uvek prepričavaju kroz foaejee i salone.

Danas sa statusom spomenika kulture, Palata Srbija je završena 1961. pred zasedanje Prve konferencije Pokreta nesvrstanih, poznate i kao Beogradska konferencija, i jedan je od prepoznatljivih simbola našeg glavnog grada.

Svojevremeno za ovaj projekat koji pleni svojom veličinom se mogao da prijavi bilo ko bez obzira na školsku spremu. Ipak, glavne zasluge poneo je arhitekta Mihailo Mika Janković koji se brinuo o svim detaljima pa i o tome, pored toga da sve što se od materijala ugrađuje u Palatu bude najkvalitetnije što je Jugoslavija u tom trenutku posedovala, kako će se ti materijali vremenom ponašati.

Dok nas istoričar umetnosti sprovodi kroz unutrašnjost, penjemo se centralnim stepeništem i primećujemo mozaik "Sutjeska", delo koje često vidimo kada nam se visoki državnici obrate preko televizije.

Domaćin nam skreće pažnju na rukohvate stepeništa, tačnije jedan detalj:

"Velike staklene prizme su spojene mesinganim krugovima. Mehanizam je osmišljen tako da krugovi mogu da se odvrnu, očiste i vrate na mesto. Arhitekta je vrlo pažljivo promišljao kako će se građevina generalno u budućnosti održavati", kaže Mihajlov. Kao pandan pomenutoj mozaičkoj predstavi, dominiraju dva masivna konstruktivna stuba obložena mozaičkim kamenčićima sa 24-karatnom pozlatom.

Objekat sadrži šest salona, koji predstavljaju mikromuzeje naroda i narodnosti Jugoslavije. Za mnoge, centralni deo je najlepši deo Palate i simbolizuje Jugoslaviju sa svojim republikama, Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Slovenijom, Crnom Gorom, Makedonijom i Hrvatskom. Tu su sale, foaeji, kancelarije, a ukupna površina objekta je 65 hiljada kvadratnih metara.

Sto za kojim su jeli Hruščov, Brežnjev, Nikson, kraljica Elizabeta i princ Filip

U Srpskom salonu smo zatekli ogromni drveni sto "visokog sjaja" na kom se nalaze mikrofoni predviđeni za satanke različitih formata, što mu je današnja namena. Ipak, tako nije bilo za vreme Josipa Broza Tita:

"Tada su za ovim impozantnim stolom Jovanka i Tito Broz priređivali svečane večere za najviše zvaničnike iz celog sveta uz svetlost sveća sa velikih srebrnih svećnjaka. Dres kod je bio vrlo strog, ranga najraskošnijih balova koji su se u to vreme održavali širom sveta. Bila je to elegancija o kojoj se pisalo kod nas a izveštavalo u svetu. Za čuvenim stolom, koji je relativno skoro repariran, ručavali su svetski državnici poput Nikite Hruščova, Brežnjeva, Niksona, kraljice Elizabete i princa Filipa, danski kraljevski par i mnogi drugi", priča Mihajlov.

Bude i suza i potrebe da se sedne i dođe sebi

Slike izazivaju velike emotivne reakcije:

"Delo Đorđa Andrejevića Kuna "No pasaran", njegovo sećanje na španski građanski rat sa prikazom žene sa puškom, ostavilo je snažan utisak na špansku delegaciju, pratnju španskog premijera. Vrlo su emotivno doživeli ovo svetu poznato delo. Kada gosti inače vide da čuvamo nešto što je na bilo koji način povezano sa njihovom državom, reaguju sa mnogo emocija i uvek uz veliku zahvalnost", priča istoričar umetnosti.

Stariji gosti koji pamte život u Jugoslaviji, posetu doživljavaju iz ugla iskrenog zadovoljstva što se deo prošlosti zemlje u kojoj su se rodili, živeli i stvarali, čuva na ovakav način: "Sećaju se pojedinih kadrova sa televizije koji su videli, pa zajedno napravimo osvrte, rekonstrukcije nekih istorijskih događaja. Bude tu suza, potrebe da se sedne i odmori od uzbuđenja. Mladi ljudi koji nemaju takvo iskustvo, impresionirani su konceptom total dizajna, posebno kada vide nameštaj iz šezdesetih godina čiji je dizajn i danas aktuelan".

Tkalo se po celoj Jugoslaviji, tapiserije stizale iz Srbije, Bosne, Makedonije

Tepisi u Palati su takođe vredna dela, kartonske predloške su radili najveći jugoslovenski umetnici i tkani su u ćilimarama u Gostivaru, Pirotu, Sarajevu. Sa lokalnim motivima, velikih razmera krase svaki salon. Tepisi iz Srpskog salona za koje je dizajn radio veliki Lazar Vujaklija, sadrže 40 hiljada čvorova po kvadratnom metru. Danas je održavanje veliki izazov jer su tepisi u svakodnevnoj upotrebi: "Ukoliko bude došlo do potrebe da se tepisi obnove, odnosno naprave replike, to neće biti jednostavno, jer ne postoje tako veliki razboji kao u vreme opremanja Palate. Tapiserija je bila veoma cenjena šezdesetih godina. Danas je skoro zaboravljena. Ovde se čuvaju tapiserije koje pokazuju koju stvaralačku snagu poseduje ova jedinstvena tehnika. U istočnom foajeu su četiri tapiserije, Milice Zorić, Lazara Vujaklije, Olivere Kangrge i Boška Petrovića za čije delo znamo da su ga prvo radile tkalje, ali je autor nezadovoljan izvedbom naučio tehniku tkanja i sam izveo svoju tepiseriju", ispričao nam je Mihajlov.

Najveća tapiserija "Šuma" grupe autora, Branka Subotića Subeta, Voje Dimitrijevića i Mirka Ostoje od 56 kvadratnuih metara, nalazi se na centralnom zidu salona Bosne i Hercegovine i izvedena je u sarajevskoj ćilimari.

"Let u kosmos" u Jugoslaviji

Sala Jugoslavija je centralna i najveća dvorana u Palati kojom dominira luster u obliku rozete na pozlaćenoj čeličnoj konstrukciji sa kristalima i 2600 sijalica. Težak je 9 tona, a u prečniku je dug 18 metara. Tada kada je napravljen, bio je i najveći luster na svetu. Arhitekta je predvideo poseban pristup lusteru čime je održavanje znatno olakšano. Reprezentativne kompozicije, Lubardin "Let u kosmos", "Svečano - putevima nove Jugoslavije" Lazara Vujaklije i triptih-mozaik Mladena Srbinovića, simbolizuju veru u budućnost mlade države Jugoslavije.

Na projektu mogao da učestvuje bilo ko

"Nakon drugog svetskog rata, raspisan je konkurs za izgradnju zgrade, koja se danas nosi naziv Palata Srbija i na njemu je mogao da učestvuje svako ko je želeo, bez obzira na školsku spremu:

"Pobedio je arhitetka Vladimir Potočnjak sa svojim timom i izgradnja je započeta 1947. godine. Njegova ideja je bila da zdanje bude po ugledu na zgradu Centrosojuza u Moskvi, a objašnjenje se pronalazi u tome što smo u tom momentu u dobrim odnosima sa Sovjetskim Savezom i pod snažnim uticajem ideologije i graditeljstva socijalnog realizma.

Ovo prvo arhitektonsko rešenje je bilo zatvorenije, sa manje prozora izazivajući tada poželjni utisak distance izmešane sa poštovanjem prema državnoj instituciji. U međuvremenu dolazi do raskida sa SSSR-om, tokom gradnje arhitekta Potočnjak će preminuti, a na njegovo mesto će doći arhitekta Mihailo Mika Janković. Često se u medijima spekuliše o tome čije je delo Palata. Palata je u potunosti delo arhitekte Jankovića. On je srušio ceo centralni deo i napravio potpuno novi, a od prvog rešenja zadržao samo bočne skelete. Novo zdanje je priča o reprezentativnoj interpretaciji internacionalnog stila zaslugom, znanjem, iskustvom i stilom arhitekte Jankovića", pojašnjava istoričar umetnosti.