Želite dobro zdravlje? Ishrana, vežbanje i san nisu dovoljni - morate i da se izležavate na kauču

Ako vam se niotkuda javi želja da se izležavate na sofi, nemojte da mislite da to znači da ste lenji i neodgovorni. Štaviše, ova aktivnost je izuzetno produktivna, jer vam dopušta da svoje telo i um poptuno "osvežite", tako da ćete biti spremni za naredne obaveze i izazove.

Istraživači spavanja sa Vašingtonskog državnog univerziteta opisali su "aktivan odmor" kao "četvrti deo slagalice" u postojećem "velnes trojstvu" vežbanja, ishrane i dobrog sna. Ali zašto je ovo toliko korisno?

U savremenom svetu, svako od nas živi sa određenim nivoom stresa, a da to ne primećujemo. To ne mora uvek biti stres od kojeg se osećamo nervozno, premoreno, neispavano, već može biti mnogo suptilniji - dovoljno je da smo svakoga dana izloženi brojnim informacijama na internetu ili na televiziji, pa da počnemo da osećamo mentalno opterećenje.

Upravo to je jedan od razloga zašto "aktivan odmor" ne uključuje korišćenje telefona. Cilj ove vrste izležavanja je da "pustite mozak na pašu". Isprva ćete se možda osećati neprijatno jer "ništa ne radite", ali svaki trenutak "aktivnog odmora" donosi više dobrog nego lošeg za vaše mentalno i fizičko zdravlje.

Mentalna pauza

U ovom slučaju je "aktivan odmor" najefikasniji kada ne gledate televiziju, ne slušate muziku i ne koristite društvene mreže. Drugim rečima, izbegavajte sve vrste digitalne stimulacije.

Odmor u budnom stanju bi trebalo da bude period "tihih misli", koji vam omogućava da postepeno obrađujete informacije iz okoline. Jedna strategija, koju stručnjaci preporučuju je da jednostavno pogledate kroz prozor i skoncentrišete se samo na ono što vidite - oblike, teksture i boje.

Napolju je sunce i lepo vreme a vi biste radije ostali u kući - verovatno osećate "sunčanu krivicu"

Ovo je preporučljivo čak iako nemate klasične opuštajuće prizore u okolini, poput zelenog travnjaka i drveća - na primer, iako možda samo posmatrate parkirane automobile i ljude koji prolaze, tu postoji mnoštvo vizuelnih informacija koje možete da upijete: Koje boje su kola ili odeća koju prolaznik nosi? Kakve su pukotine na betonu, kakva je tekstura zidova na zgradama?

Na ovaj način svom mozgu dajete predah, ali mu u isto vreme dajete zadatak koji vam sprečava da vam misli odlutaju u negativnom pravcu. Da samo "gledate u prazno", bez analiziranja prizora, velika je verovatnoća da ćete početi da razmišljate o obavezama, o svemu što još niste postigli ove nedelje, a možda ćete samo početi sebe da krivite što ste "lenji" i ležite (što, naravno, stvara kontra-efekat).

Nauka objašnjava zašto je odmor toliko važan

Kortizol koji se luči kao posledica stresa vam omogućava da se nosite sa kratkotrajnom pretnjom, ali kada sebi nikada ne dajete odmor od toga, nadbubrežne žlezde se zamaraju. Simptomi uključuju veliki umor, koji se ne ublažava spavanjem, moždanu maglu, loše raspoloženje i žudnju za solju i šećerom, prenosi "Telegraf". 

Imuni sistem je takođe pogođen, zbog čega postoji velika šansa da ćete podleći virusnim i bakterijskim infekcijama. Stre utiče i na fizički izgled: Čak i ako jedete vrlo malo i mnogo vežbate, i dalje ćete videti da vam stomak raste, zato što kortizol podstiče telo da odloži zalihe masti za energiju.

Ipak, dobra vest je da će čak i male promene poput "aktivnog odmora" dramatično smanjiti proizvodnju kortizola.

Kada legnete, počnite sa dubokim, sporim disanjem, koje govori telu da ste opušteni i omogućava vašem unutrašnjem sistemu da se "resetuje". Slični efekti se postiču meditacijom ili kratkom šetnjom. Izležavanje na sofi može da umiri mozak, što sprečava lučenje kortizola, pa samim time podstiče rad imunog sistema, usporava rad srca i poboljšava krvi pritisak - neophodne stvari za optimalno zdravlje.

Iako čak i "aktivan odmor" mora da bude organizovan i uklopljen u raspored, predstavlja jedan od najlakših načina da ponovo uspostavite ravnotežu u mentalnom i fizičkom zdravlju. Kada se osećate kao da ste pod velikim pritiskom, da "sat otkucava", možda deluje nemoguće da se "naterate" da mirno sedite, gledate kroz prozor i dišete, ali naučnici smatraju da bi ovu naviku trebalo uključiti u svakodnevnicu.