Magazin
Domaći zadaci iz matematike čine više štete nego koristi, kaže studija
Ako ste u osnovnoj školi imali utisak da vam domaći zadaci iz matematike prave velike probleme, niste jedini - nova studija je pokazala da davanje đacima domaći iz ovog predmeta ponekad može doneti više štete, nego koristi. Možda zvuči neobično, ali kako matematički zadaci za osnovce mogu negativno da utiču na porodične odnose, samopouzdanje i biranje buduće karijere (posebno za devojčice)?
Matematika je nekima bila omiljeni predmet u školi, a neki je se sećaju u malo negativnijem kontekstu. Ako vas domaći iz matematike asocira na nervozu, frustraciju, svađu sa roditeljem koji očajnički pokušava da vam pomogne, niste sami. Nova studija je otkrila da domaći iz matematike zaista može biti uzrok negativnih emocija, ne samo za đaka, već i za ostatak porodice.
Ispitano je osam kanadskih porodica a istraživači sa dva različita univerziteta su im postavljala pitanja o njihovim iskustvima sa domaćim zadacima iz matematike i njihovim uticajima na porodicu.
Sve porodice su imale dete u 3. razredu, obično od 8 ili 9 godina, uzrasta u kojem se uvode prvi standardizovani testovi iz matematike u oblasti u kojoj je sprovedeno istraživanje. Sve u svemu, o matematici se govorilo kao o predmetu koji se ne voli i koji je podrazumevao previše dodatnog napora.
"Domaći zadaci su odavno prihvaćeni kao praksa koja jača učenje dece i poboljšava akademski uspeh", kaže Liza O'Kif, viši predavač matematičkog obrazovanja na Univerzitetu Južne Australije, prenosi "Sajens alert".
Problemi koji su identifikovani u studiji uključivali su pretežak domaći zadatak, čak i uz pomoć roditelja, kao i rad koji pomera vreme za spavanje, prelazi u porodično vreme i izaziva osećaj neadekvatnosti i frustracije. "Ako su zadaci previše složeni da učenik završi, čak i uz podršku roditelja, postavlja se pitanje zašto je to uopšte zadato kao domaći zadatak," rekla je O'Kif.
Kao i kod mnogih predmeta, pristupi podučavanju i učenju matematike mogu se vremenom menjati. Istraživači su primetili još jednu frustraciju roditelja, a to je da su kao deca učili kako da rešavaju probleme na drugačiji način nego što to sada rade njihova deca.
"Kao i mnoge druge stvari, nastava matematike je evoluirala tokom vremena", kaže O'Kif. "Ali kada roditelji shvate da se njihove prethodno isprobane metode razlikuju od onih koje njihova deca uče, može im biti teško da se prilagode, a to može da poveća pritisak."
Ovo može dovesti do "negativnosti kroz generacije", kažu istraživači. Majke u studiji su uglavnom bile odgovorne za pomoć u domaćem zadatku, a kada im je zadatak težak, to može ojačati negativne stereotipe o tome da matematika nije predmet u kojem se devojčice "prirodno ističu", prema autorima studije.
Ovi negativni stereotipi mogu imati trajni uticaj na detetove ocene i ciljeve u karijeri, pokazuju druge studije.
Iako ova studija koristi mali uzorak učesnika, istraživači kažu da se njeni nalazi poklapaju sa uobičajenim narativima u obrazovanju. Naučnici preporučuju da se uvedu određene promene, kako bi se uverili da se domaći zadaci iz matematike postavljaju na odgovarajući način, kao i da to na kraju ne odvraća mlade od ovog predmeta u ranom uzrastu.
"Poslednja stvar koju nastavnici žele da urade jeste da dovedu devojčice u nepovoljan položaj u razvoju potencijalno jakih matematičkih identiteta", kaže autorka studije Sara Mekdonald, predavač na Univerzitetu Južne Australije. Dakle, "potrebno nam je bolje razumevanje očekivanja koja možemo imati domaćih zadataka".
Često se smatra da domaći zadaci imaju neakademske koristi, kao što su negovanje nezavisnosti i razvoj organizacionih veština i samodiscipline, dodaje Mekdonald, iako porodična iskustva zarobljena u njihovoj studiji to ne podržavaju u potpunosti.
