Magazin
U ovom delu Evrope mladi su najsrećniji - a tu je i Srbija
Češka, Litvanija i Rumunija beleže veliki skok i ocenjene su visokim ocenama u ovogodišnjem Svetskom izveštaju o sreći, što ih "mapira" kao zemlje koje su značajno poboljšale kvalitet života. Ni mi ne zaostajemo i Srbija se, kako je poznato, nalazi na trećem mestu.
Kada je u martu 2024. objavljen godišnji izveštaj o sreći u svetu, nije bilo iznenađenje što su skandinavske zemlje - Finska, Danska, Island i Švedska i dalje na vrhu liste. Ali, ono što je novina, i tiče se između ostalog i naše zemlje, je novi skup zemalja koje su napredovale ka vrhu rang liste.
U poslednje tri godine, zemlje Centralne i Istočne Evrope su pretekle neke od svojih zapadnoevropskih suseda u ukupnoj sreći, govore istraživanja. Po prvi put, Češka i Litvanija su se ove godine našle u prvih 20, zauzimajući 18. odnosno 19. mesto, a Slovenija je na 21. mestu. Poređenja radi, Velika Britanija je na 20. mestu, Nemačka je 24., Španija 36. a Italija je 41.
Na listi "Sreća mladih" Srbija zauzima 3. mesto
Ono što je posebno interesantno je da se u mnogim od ovih zemalja taj skok direktno može pripisati rastućoj sreći mlađih stanovnika. Statistika kaže da je Litvanija na prvom mestu u izveštaju "Sreća mladih", prema ispitanicima mlađim od 30 godina, dok je naša zemlja na 3. poziciji, Rumunija na 8., Češka na 10., i Sloveniji na 15.
Mnogi nisu iznanađeni ovim skokom
Stanovnici i česti putnici u regionu nisu iznenađeni. "Ima pristojnijih poslova kod kuće, tako da se sada mladi ljudi ne sele negde drugde u Evropu da bi radili. Prvi put kada sam išao u Rumuniju i Bugarsku pre deceniju, neka sela su bila puna samo starih ljudi. Sada vidite mnogo drugačiju sliku. Kada se više mladih ljudi zadrži u matičnoj zemlji, svi osećaju više nade u budućnost", rekao je Tim Lefel, autor knjige The World's Cheapest Destinations.
Naime, BDP po glavi stanovnika naglo rastao od ranih dvehiljaditih i mnogi stanovnici Centralne i Istočne Evrope sada se osećaju kao da imaju jednaku šansu za sreću – važan opšti pokazatelj blagostanja.
Osim ekonomskog rasta, ove evropske zemlje takođe ulažu u infrastrukturu, podstičući živu kulturnu scenu i iskorištavajući svoju zadivljujuću prirodnu lepotu. Rezultat je opipljiv osećaj optimizma i uzbuđenja među lokalnim stanovništvom.
Sreća posebno "raste" u Litvaniji, Rumuniji i Češkoj
Na 19. mestu u ukupnom indeksu i na samom vrhu za stanovnike mlađe od 30 godina, Litvanija je zabeležila primetna poboljšanja u kvalitetu života poslednjih decenija, izveštavaju stanovnici.
"Većina ljudi u Litvaniji, posebno mlađe generacije, osećaju se zaista srećno", pojašava Litvanka Jurga Rubinovaite.
Iako zauzima tek 32. mesto u ukupnom poretku, Rumunija je zabeležila jedan od najvećih svetskih skokova sreće u protekloj deceniji, skočivši sa 90. mesta u Svetskom izveštaju o sreći za 2013. Opet, ovaj rast su izazvali prvenstveno mladi ljudi, koji su zemlju "stavili" na osmo mesto među ispitanicima mlađim od 30 godina.
Neki stručnjaci ovaj optimizam pripisuju povećanju slobode i mogućnosti. U martu 2024. Bugarska i Rumunija su postale najnovije zemlje članice koje su pristupile šengenskom prostoru EU, koji garantuje slobodno kretanje građanima i posetiocima bez graničnih provera. Rumunija je takođe zabeležila velike investicije u infrastrukturu, koje su poboljšale kvalitet života kako za stanovnike, tako i za putnike.
Što se tiče Češke, ona je na 18. mestu po sreći u celini i na 10. među ispitanicima mlađim od 30 godina. Doživela je ponovni razvoj zajednice i kulture poslednjih godina što je dovelo do rasta nivoa sreće, piše Bi-Bi-Si.
