Magazin
Olga Hohlova: Balerina koja je pokorila srce velikog Pabla Pikasa
Ime ruskinje Olge Hohlove često se dovodi u vezu sa osnivačem kubizma, umetnikom Pablom Pikasom. Ona je bila prva koja je u njemu uspela da probudi želju za brakom, jedina koja je uspela da toliko utiče na njegovo stvaralaštvo i poslednja kojoj je posvetio toliko umetničkih dela.
Talentovana, vrlo marljiva i željna uspeha, balerina Olga Hohlova je svoj put ka uspehu na baletskoj sceni krčila dugo, igrajući u baletskim trupama ne samo u Rusiji, već i Evropi. Spletom okolnosti Olga je 1917. godine propustila turneju sa svojom trupom po zemljama Južne Amerike i sa glavnim producentom Sergejem Djagiljevim ostala u Francuskoj i upravo tada upoznala ljubav svog života, Pabla Pikasa.
Sudbinski susret Olge Hohlove i Pabla Pikasa
Tokom pripreme za premijeru baleta "Parada" u kome je Olga imala ulogu, producent Sergej Djagiljev angažovao je brojna poznata imena iz sveta umetnosti, među kojima je bio i Pablo Pikaso. Za vreme probe, slikar je na sceni ugledao Olgu i odmah se u nju zaljubio, ali se ruska balerina u prvi mah nije dala osvojiti. Ipak, Pikaso je bio uporan i njegov trud je urodio plodom - Olga je pristala da se sa njim zabavlja, a nedugo zatim usledila je i prosidba. Crkveno venčanje odigralo se, na nastojanje Olge, u hramu Aleksandra Nevskog, po svim pravoslavnim običajima.
"Period Olge" u stvaralaštvu Pikasa
Nakon sklapanja braka, par se uselio u raskošni zamak u Parizu, koji je Olga opremila po svom ukusu. U njemu je slikar nastavio da stvara umetnost na platnu, u svom ateljeu na drugom spratu. Svoj prepoznatljivi stil, kubizam, Pikaso polako zamenjuje za neoklasicizam, po želji njegove supruge da svoje lice (ipak) prepoznaje na slikama. Mnogi savremeni poznavaoci umetnosti ovaj period stvaralaštva Pikasa nazivaju "Period Olge", premda je umetnik, ponet leptirićima u stomaku, najviše pažnje posvećivao upravo portretima svoje voljene supruge.
Rođenje sina je obeležilo novu epohu u životu Olge i Pabla
Nakon nekoliko godina skladnog braka, u porodici Olge i Pabla rodio se naslednik, Pol. Olga se u ulozi majke sjajno snašla i celu sebe posvetila detetu, dok je Pablo, inspirisan prinovom, tu priliku iskoristio da otvori novo poglavlje u svom stvaralaštvu - monumentalizam. U tom periodu se na njegovim platnima javljaju nežni obrisi majke i deteta, a tela žena na slikama postaju krupnija. Paralelno, Pikaso ponovo započinje saradnju sa baletskim producentom Djagiljevim, ovoga puta bez Olginog učešća. Iako to nikada nije pokazala, činjenica da je ostavila svoju karijeru (radi braka i roditeljstva) Olgu je jako bolelo.
U Olginom životu nižu se tragedija za tragedijom
Nažalost, u Olginoj porodici počinju da se dešavaju tragedije: prvo bez traga nestaje njen otac, za koga je majka bila jako vezana. Potom, u svetlu ovih događaja, ubrzo umire i njena majka i Olga, potpuno slomljenog srca, prekida komunikaciju sa svim članovima svoje porodice. Umesto podrške, od Pabla, koji se već tada zasitio bračnog života, ona dobija samo ravnodušnost. Stanje u porodici se, naravno, preslikalo i na platno - Pikaso je svoju suprugu počeo da predstavlja na slikama u stilu nadrealizma, kao čudovište izlomljenih udova i agresivnog lica. Olgu ovakva izdaja potpuno slama i ona se povlači u sebe.
Potpuni krah ljubavi zbog ljubavnice Pikasa
Međutim, ovo nije bio najveći izazov pred kojim se našla nežna ruska balerina. Već 1927. godine Pablo Pikaso upoznaje Mariju-Tereziju Valter, sa kojom ubrzo uplovljava u ljubavnu aferu i koja postaje njegova muza. Olga, trudeći se da sačuva porodično gnezdo, na ovu prevaru zatvara oči i ostaje u braku još narednih 6 godina. Tačku na njihov odnos stavlja ćerka koju je on dobio sa Marijom-Terezijom. Nakon toga Ruskinja odlazi iz dvorca u kome je živela sa umetnikom i seli se na jug Francuske, gde je provela ostatak života praktično sama. Njeni savremenici su tvrdili da je do poslednjeg daha maštala o ponovnom susretu sa Pablom i da mu je gotovo svakodnevno pisala pisma.
U Pablu je zauvek ostao trag ruske kulture
Bez obzira na težak i bolan rastanak Olge i Pabla, ljudi iz njegovog okruženja su govorili da je u njemu zauvek ostalo "nešto rusko": jeo je maline i obavezno pio mleko nakon toga, triput je kucao u drvo protiv uroka i uvek poštovao pravilo da se mora "sesti na put". A Olga? Ona je zauvek ostala žena kojoj je umetnik posvetio najviše slika i koja je u njemu probudila želju da osim kubizma oproba sebe i u drugim umetničkim pravcima.
