"Opuštajuće" stvari koje samo pogoršavaju stres

Svako od nas sebi može da dopusti gledanje televizije, kupovinu i konzumiranje ukusne hrane, ali da li je ovo preporučljivo kada osećamo veliki nivoe stresa? Nekoliko psihoterapeuta je za "Hafington post" objasnilo da, iako su ove aktivnosti prijatne, ne mogu biti najbolje rešenje za savladavanje stresa. Neki od najpopularnijih primera su:

"Bindžujete" serije, idete u šoping bez stajanja

Prekomerno gledanje zabavnog sadržaja, to jest "bindžovanje" serija ili filmova, prejedanje (uglavnom nezdravom hranom), odlazak u kupovinu i slične aktivnosti mogu privremeno da poprave raspoloženje.

Ipak, ovo su pravi primeri "bežanja od realnosti" i izbegavanja problema. Iako je ovo "ljudski" i svakome su potrebni povremeni trenuci uživanja, to ne znači da bi te prijatne aktivnosti trebalo da "zamaskiraju" negativne emocije.

Istraživanje pokazuje da potiskivanje teških misli tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do lošeg mentalnog, kao i fizičkog zdravlja. Dakle, bilo da su pozitivne ili negativne, jake emocije se moraju osetiti, obraditi i moramo njima upravljati.

Umesto da "bindžujete", stručnjaci preporučuju da se oslonite na tehnike koje odmah ublažavaju stres, kao što je odlazak u šetnju, duboko disanje, tuširanje toplom vodom.... 

Govorite sebi da prestanete da imate "loše misli"

Kao i prethodni primer, ovo predstavlja potiskivanje emocija i suptilan oblik "samokažnjavanja", koje samo stvara još veći pritisak. Ako znate da određena negativna misao koja vam prolazi kroz glavu nema logike, dokaza niti pravog objašnjenja, najbolje je samo da je "pustite" da prođe.

Iracionalne misli su često posledica intenzivnih emocija, tako da ne bi trebalo da pokušavate da ih izbegnete (posebno jer su često van vaše kontrole).

Ako ste besni i želite olakšanje, nemojte odmah da razgovarate o tome, preporučuju naučnici

Pitate više ljudi za njihovo mišljenje

Kada se suočimo sa izazovom, često imamo potrebu da tražimo savete i pomoć od drugih. To mogu biti prijatelji ili članovi porodice, što je sasvim u redu. Međutim, problem nastaje kada se različita mišljenja i saveti koje ste dobili "zamrse" i prepliću, što samo dodatno zakomplikuje stvari.

Prihvatate dodatne obaveze

Kada ste pod stresom, nekada možete osetiti potrebu da budete produktivni, te postanete "prebukirani", prihvatate dodatne projekte na poslu, da se skoro svakoga dana sastajemo sa prijateljima, da uvek tražimo novi hobi, aktivnosti koje će nam skrenuti pažnju...

Iako ovo deluje kao dobra ideja, vremenom može samo da pogorša stvari i vrlo brzo dovede do "burnauta". Pored prvobitnih izvora stresa, dodatne obaveze donose i nove probleme, koji će se vremenom samo "nagomilati". Umesto da se trudite da uvek budete preokupirani drugim stvarima, bolje je da napravite pauzu i sagledate sve što vam stvara pritisak.

Pretvarate se da stres ne postoji

Izbegavanje problema nikada ne funkcioniše na duže staze, zato što stres utiče na mentalno i fizičko zdravlje, bez obzira da li mu aktivno pridajete pažnju ili ne. Umesto da sačekate da se situacija otme kontroli, najbolje je da se što pre posvetite rešavanju sledećih pitanja:

"Kako se osećam? Zašto u poslednje vreme "nisam sav svoj"? Koji nedavni događaju su ostavili utisak na mene, koje misli izbegavam? Da li mi treba pauza?"

Najvažnija stvar: Pronađite ono što vam odgovara

Za dugoročno upravljanje stresom, preporučljivo je uspostaviti rutinu koja uključuje kretanje, zdravu hranu i san, meditaciju, hidrataciju i razgovor sa profesionalcem. Ipak, ublažavanje stresa može zahtevati više pokušaja i grešaka, pre nego što pronađete ono što vam pomaže. Zapamtite da, samo zato što je određena popularna tehnika efikasna za nekog drugog, ne znači da će biti dobra i za vas. Najbolje što možete da uradite je da isprobate različite metode dok ne odredite koje su za vas najumirujuće.