Magazin
Multitasking - više poslova istovremeno donosi stres i greške
Multitasking, pohvalna veština među zaposlenim svetom, zapravo ne postoji, kažu naučnici i ističu da ne možemo da radimo dva posla u isto vreme podjednako kvalitetno, jer to podrazumeva da ćemo više da se stresiramo, pravimo greške. Pa šta onda da radimo kad na poslu imamo 100 obaveza odjednom?
Došli smo na posao, skuvali kafu, polako krećemo u radni dan. Počeli smo sa prvim video pozivom i dok pričamo, čitamo mejl, a krajičkom oka primećujemo da su nam stigle nove notifikacije i alarm za podsećanje na sledeći sastanak već zvoni. U međuvremenu, kolega pita kako u tabelama da popuni raspored za odmor, pomažemo mi. Shvatamo da već u prvom satu radimo 100 na sat i 100 poslova. Šta ono sad treba da uradimo, pitamo se i primećujemo da ni prvi zadatak nismo počeli da radimo. Zvuči poznato, jel da?
"Naše istraživanje pokazuje da kada prekinemo rad, potrebno je 25 minuta i 26 sekundi da se vratimo na prvobitnu radnu sferu ili projekat", kaže dr Glorija Mark, profesorka informatike.
Multitasking je sposobnost koju mnoge kompanije traže i hvale među kolegama. U oglasima za posao se podrazumeva, ali nauka kaže da od rada na više frontova u isto vreme nema ništa: "Sa izuzetkom nekoliko retkih pojedinaca, ne postoji takva stvar kao što je multitasking. Osim ako jedan od zadataka nije automatski, kao što je žvakanje ili hodanje, ne možete raditi dve stvari u isto vreme", kaže dr Glorija i dodaje: "Ne možete čitati imejl i biti na video sastanku. Kada se fokusirate na jednu stvar, gubite drugu. Tada se brzo prebacuje pažnju između zadataka što je u korelaciji sa stresom".
Sa obavljanjem više poslova u isto vreme, krvni pritisak raste, otkucaji srca se ubrzavaju i stres pokazuju negativne ishode, kao što su umor, greške i manja produktivnost, piše Si-En-En.
Ne postoji način da se osoba potpuno odvoji od tehnologije u današnjem svetu, pa šta možemo da uradimo povodom toga?
"Za postizanje fokusa potrebno je da vodite računa o tome kako koristite tehnologiju, što je zastrašujuće ako uzmete u obzir da prosečan čovek provede najmanje 10 sati dnevno pred ekranima", kaže dr. Stručnjaci predlažu da aplikacije sklonimo sa radne površine, zatim da ostavimo telefon u torbi ili drugoj sobi dok nešto radimo, kao i da napravimo pauzu:
"Ako nešto morate da pročitate više od jednom ili ako se reči jednostavno ne registruju, vreme je da se zaustavite i prošetate", rekla je.
Ko je "zaslužan" za ove situacije
Doktorka kaže da krivce možemo da potražimo u tehnologiji, društvenim mrežama, tabletima, telefonima, televiziji. Ali, prema njenom mišljenju glavni krivac je imejl: "Za mene je elektornska pošta verovatno najgora jer je postala simbol posla. Naše istraživanje je otkrilo direktnu korelaciju između imejla i više stresa - u ispitivanju smo nekim radnicima ukinuli mejlove na jednu radnu nedelju. Otkrili smo da su postali znatno manje pod stresom i da su mogli da se fokusiraju znatno duže", priča doktorka.
