Šta se krije iza najmisterioznije smrti u istoriji Rusije

Potomci Ivana Groznog su, svi do jednog, imali tragičnu sudbinu: najstariji, Dmitrij, poginuo je još kao beba, drugi sin, Ivan, jedva da je doživeo 30. godinu, treći, Fjodor, je stupio na presto, ali se na njemu nije dugo zadržao, a poslednji, takođe Dmitrij, od malena bolovao od epilepsije. Međutim, i pored ozbiljnih zdravstvenih problema, on je bio vrlo razigrano i veselo dete. Dete koje je smetalo Borisu Godunovu da se dokopa vlasti.

Nakon smrti oca, Dmitrij je sa majkom, Marijom Nagom, i njihovim rođacima, poslat u zabačeni gradić na obali reke Volge, Uglič. Navodno, po naređenju Borisa Godunova koji je skovao lukavi plan da tako obezbedi sebi mesto na prestolu Rusije, koje je žarko želeo. Godunov ih nije samo poslao što dalje od trona, već se potrudio i da o Dmitriju proširi glasine da on nije zakonski naslednik Groznog.

Ništa nije slutilo na nevolju

Život u gradiću Uglič je malom Dmitriju i njegovoj majci odgovarao - dane su provodili u miru i harmoniji, igrajući se. Čak ni na dan smrti Dmitrija ništa nije slutilo na nevolju. Majka ga je, vrativši se iz crkve, pustila napolje da se igra sa drugarima, dok je sama obavljala poslove po kući. Odjednom su se ulicom prolomili krici dadilje, ljudi počeli izbezumljeno da trče, a selom prolomio zloslutni zvuk zvona.

Oko tela malog Dmitrija odjednom se okupio veliki broj ljudi, od kojih su neki vikali da je dečak, koji je ležao u lokvi krvi, ubijen. Navodno, fatalni udarac zadao je isti onaj koji ih je i poslao u Uglič, Boris Godunov. Ova verzija je imala smisla: boljari bi ga, kada bi samo mali Dmitrij poželeo da dođe na tron, sigurno podržali. Ali, imala je i svoje nedostatke, jer što bi Boris prevalio toliki put samo da bi carevića izbo nožem naočigled svih? Valjda je bilo i drugih, manje upadljivih načina.

Slučajni prolaznik je otkrio misteriozno ubistvo carevića... ili ipak nije

Savremeni istoričari bi se možda i "držali" ove verzije, da u istorijskim spisima nije pronađen opis događaja koji je zabeležio jedan od svedoka. U njemu je jasno opisano da je u trenutku smrti carevića "nešto napalo, oborilo na zemlju i jako dugo treslo, sve dok se on nije ubo na nož". Povezujući ove navode sa epilepsijom, od koje je Dmitrij bolovao od malena, jedan psihijatar je uspeo da rekonstruiše događaj.

I tako je zvanična verzija o smrti carevića "pala u vodu", kao i ona druga, koja je imala uporište u zapisima vremešnog očevica. Dmitrija nije ubio Boris Godunov (iako je možda to i želeo u dubini svoje duše), niti se on ubo na nož u trenutku epileptične epizode i iskrvario na smrt. U stvarnosti, najverovatnije, njegovo srce samo nije izdržalo napad koji se u tom momentu dogodio. Na dan njegovog stradanja, 28. maja, ruska pravoslavna crkva obeležava praznik Svetog blagovernog carevića Dmitrija Ugličskog, a vernici posećuju hram koji je izgrađen na mestu njegovog stradanja kako bi se poklonili moštima.