Mobilni telefoni i tableti krive kičmu: sve više dece sa deformitetima kičme

Na uzorku od 3.000 dece uzrasta od 5 do 16 godina, čak 60 posto dece ima neki problem sa kičmom pokazalo je istraživanje iz 2017. godine. Iako ne postoji državna strategija i podaci o učestalosti problema, svaki roditelj se makar jednom u svom roditeljskom stažu susreo sa ovim problemima lično ili kroz priču sa drugima.

Nekadašnje odrastanje dece i dani provedeni napolju u istraživanju, penjanju, skakanju i jurenju, sada deluju kao priče iz davnih vremena. Bilo bi dobro usmeriti decu na davno zaboravljene aktivnosti, a koje bi im omogućile bolji i zdraviji razvoj, umesto sportova u trenucima kada dete fizički nije spremno za njih.

Sve češće se među pacijentima koji dolaze na fizikalnu terapiju, mogu videti već i tinejdžeri sa bolom u vratu, leđima, trnjenjem ruku (kao posledica problema sa vratom), kao i sa bolovima u krstima ili duž nogu, kaže nam fizioterapet Jovana Stevanović. 

Kako i da li upotreba telefona dovodi do ovoga?

"Ukoliko dete nije imalo fizičku aktivnost, ima oslabljenja mišiće, nema tonusa i snage, a dete sedi i dalje koristi telefon, gravitacija čini svoje. Kičmeni stub se prvo savija, ramena su dodatno pogurena jer telefon drže rukama ispred sebe i da im ne bi "pala" glava u tom sedećem stavu, uključuju se mišići vrata koji će oči nivelisati prema ekranu u koji se gleda. A to je isturanje glave unapred, pa tada ti mišići vrata nose teret mnogo veći nego za šta su predviđeni. Od ovog položaja se javlja bol mišića i onda zatičemo dete kome glava visi na dole jer više nema snage da je drži uspravno. Deca se navikavaju na taj "prinudni" položaj i počinju da ga zauzimaju i u stojećem stavu, tako i hodaju, tako sede i u školskim klupama, pogrbljeni sa glavom isturenom napred, oslonjeni laktovima na klupe, a neretko i držeći glavu na dlanovima."

Šta je prvi uzrok problema sa kičmom kod dece?

"Današnja deca imaju mnogo manje fizičke aktivnosti nego što im je neophodno. Jedini posao za dete bi trebalo da bude uvežbavanje usvojenih motornih veština i njihovo usavršavanje. Razlozi ili izgovori su brojni, i vode nas do modernog doba. Za pravilan motorni razvoj deteta nije bitno samo biti na svežem vazduhu, već biti i fizički aktivan i usvajati zdrave navike. Park ispred zgrade je sjajno i brzo rešenje, ali nedovoljno. Dete treba da šeta, da trči, da se penje i da skače, koristi i ruke i noge u igri, da čučne, skoči, padne i samo ustane."

Deluje da deca danas treniraju mnogo sportova, pa ipak imaju krivu kučmu. U čemu je problem?

"Treninzi mahom nisu vođeni kako treba. Dodatano, deca se na treningu ne zagrevaju kako treba, niti istežu na kraju. Nedovoljno se tome posvećuje pažnja. Svi rade trbušnjake, leđni deo je potpuno zapostavljen. Upisuje se prerano, sa 5 godina na sportove. Umesto da se dete vodi da se penje na neko drvo, da šetaju 45 minuta, da se trkaju. Ako upisujete malo dete negde, upišite ga na plivanje, a ne odmah fudbal i džudo".

Većina roditelja krivi teške školske rančeve, koje deca moraju da nose u školu. Kada uz to dodamo i dodatnu opremu, to je sve preteško za jedno dete. Da li je i ovo uzrok krivljenja kičme?  

"Ako su mišići slabi, a teret sav na njihovom nejakom kičmenom stubu, u nejakim rukama i sve to na nejakim nogama, dolazimo do odgovora kako vremenom nastaje krivljenje kičmenog stuba. Loša osnova u najranijem detinjstvu, nedostatak fizičke aktivnosti, posledično slabi mišići, novi teret koji se jedva nosi i neizostavno sedenje satima u školskoj klupi, su uzrok krivljenja kičme. Takođe nošenje tereta jednom stranom tela (ranac preko jednog ramena, stvari u jednoj ruci) dovodi do krivljenja kičme, pa i rotacije kičmenog stuba."

Da li se većina dece se "iskrivi" naglim rastom u pubertetu?

"Rastu kosti, ali i mišići koji su slabi rastu i izdužuju se. A znamo da je mišić najslabiji kad je najizduženiji, pa nema snagu da drži kičemni stub, već je sve na ligamentima. Dete poraste, mišići se izduže i nemaju snage da drže leđa pravo. Mislim da 95 posto dece ne može jedan čas da sedi pravo, bez naslanjanja na klupu, sede pogureni, ukrivo. Oni rastu, a mišići ostaju slabi. I kad stane rast, kad se uspori oko 15 godine, eto problema. Čak i dete koje je pravilno prošlo sve faze razvoja, u pubertetu usled brzog rasta može da se iskrivi."

Fizioterapeut smatra da je sve povezano i da bi trebalo da se krene od pravilnog sedenja za stolom tokom obroka, dok se rade domaći zadaci.

"Redovna fizička aktivnost, ograničena upotreba pasivnog načina zabave, su stvari koje možemo da učinimo za našu decu. Takođe, kada dete koristi telefon/tablet, neka sedi pravih leđa, glave podignute, najbolje za stolom, a ne zavaljeno u trosed ili krevet. Monitor računara treba da stoji pravo ispred tela, a gornja ivica monitora u visini čela."

Kada se roditelji jave za pomoć?

"Obično se roditelji obrate za pomoć, kad je deformitet već nastupio. A godinama se na prevenciji nije radilo. Nije problem samo što je dete pogrbljeno, već što to vuče i svoje posledice koje će se pojaviti tek kroz dalji život u vidu bolova u vratu, leđima, rukama ili nogama. Prevencija je pokret. Pokret je život. Od prvog dana i svakog dana!",  kaže za RT Balkan strukovni fizioterapeut Jovana Stevanović.