Sfinge u Sankt Peterburgu: Kameni divovi koji sprovode u delo prokletstvo egipatskog faraona

Obično se sfinge vezuju za Egipat, ali verovali ili ne, one nisu retkost ni u Severnoj prestonici Rusije. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste kako i kada su se one pojavile tako daleko od svoje postojbine i zbog čega se za njih vezuju brojne legende?

Egipatske sfinge se "sele" u Sankt Peterburg

Početkom 19. veka u Evropi je počela da raste zainteresovanost za istočnjačke i arapske kulture, a ovaj trend nije zaobišao ni Sankt Peterburg. Tako se u muzeju u Pavlovsku pojavilo Egipatsko predvorje, koje su krasile statue u istoimenom stilu, u Carskom selu - Egipatska piramida, a u centru grada i Egipatski most.

U isto vreme, u Egiptu je pronađen veliki broj sfingi, koje su vekovima čamile pod naslagama peska. Neke od tih monumentalnih skulptura zapale su za oko oficiru Andreju Muravjovu, koji je u to vreme boravio u Egiptu. Oduševljen sfingama, on je uputio pismo ruskom ambasadoru moleći ga da pregovara sa carom oko kupovine ovih grdosija.

Sfinge su zamalo završile u Francuskoj

Caru se isprva ideja uopšte nije dopala, ali je posle nagovaranja ipak popustio. Nakon toga je usledio dug i mukotrpan period tokom koga su se rešavala birokratska pitanja, ali se u poslednjem trenutku ispostavilo da je Francuska bila brža i da su sve sfinge koje su izabrali Rusi već spremne za transport.

Međutim, revolucija koja je zahvatila Francusku 30-ih godina 20. veka je stvari okrenula u korist Rusije. Na proleće 1932. godine, sfinge su, nakon godinu dana putovanja, svečano pristigle u luku u Sankt Peterburgu. Još pune dve godine one su samovale u luci, sve dok pristanište nije adaptirano tako da može da primi kamene skulpture.

Prokletstvo egipatskih faraona

Od kako su sfinge "kročile" na rusko tlo, oko njih se stvorilo nebrojano mnogo legendi. Prema najrasprostranjenijoj od njih, budući da su one izmeštene sa mesta na kome je trebalo da budu zauvek (pored grobnica egipatskih faraona), svi koji su učestvovali u "selidbi" treba da očekuju kaznu, a prokletstva će se nizati i sustizati i naredne generacije, sve dok se sfinge ne vrate kući.

Ovu legendu potkrepljuju i mnogi tragični događaji: arheolog Janis Atonazis, koji ih je onomad otkopao iz peska, poginuo je pri nerazjašnjenim okolnostima. Jedan za drugim, kao pokošeni, umirali su i rođaci oficira Muravjova koji je inicirao kupovinu sfingi. Prilikom istovara skulptura jedna od njih je se otkačila i gotovo potopila brod, a kapetan koji ih je prevozio i svi članovi posade umrli su u jako kratkom periodu.