Kako je ogledalo Grofa Drakule stiglo u Rusiju i koje je prokletstvo donelo sa sobom

Krajem 19. veka, 1844. godine, Nikolaj Brusnicin, trgovac kožom, kupio je kameni zamak na Vasiljevskom ostrvu, a budući da je zdanje dugo samovalo, odlučio je da ga u potpunosti renovira. Kada su svi kapitalni radovi završeni, red je došao na uređivanje prostora.

Jedna po jedna, prostorije su se iz sumornih i praznih pretvarale u raskošne, ukrašene motivima mitskih heroja, cvetnim dezenima, ornamentima i ogledalima. Na kraju, red je došao i na balsku salu - prostoriju koja je trebalo da okuplja "krem de la krem" društva i bude epicentar svih radosnih događaja.

Ogledalo Drakule u dvorcu Brusnicina

Međutim, zamisao Brusnicina poremetilo je jedno raskošno ogledalo koje je on naručio specijalno iz Italije. Ako je verovati legendama koje su kružile, ono je nekada davno ukrašavalo spavaću sobu Vladislava III Cepeša, poznatijeg kao grof Drakula. Da li je Brusnicin znao za to i svesno ga kupio ili ne, nije ni važno. Važno je ono što se, od kako je ono stiglo, počelo dešavati u dvorcu.

Isprva ništa nije slutilo na nevolju - ogledalo je stiglo savršeno upakovano i bez problema montirano na zid i pored svojih impozantnih gabarita. Međutim, kroz neko vreme, Brusnicin je uočio da nešto nije kako treba, a da jednu porodicu za drugom sustižu nedaće. U prvi mah on je odbijao da poveruje da ogledalo ima veze sa tim, ali kako su se situacije nizale sve više je bio siguran da je ogledalo glavni krivac.

Od glavobolja do misterioznih nestanaka

Svi koji bi se našli u balskoj sali i pogledali se u ogledalo za jako kratko vreme dobijali bi nesnosnu glavobolju, koja je mogla trajati i danima, pa čak i nedeljama. Ali, to nije bilo najgore - većina njih bi nakon samo nekoliko meseci potpuno zanemoćala i teško se razbolela. Najgore od svega prošla je spremačica koja je redovno održavala ovu salu - od kako se u njoj pojavilo ogledalo ona je doživela potpuni slom nerava, a ubrzo i preminula.

Taman kada je Brusnicin pomislio da se tragični niz događaja završio, stigle su vesti koje su ga potpuno paralisale: njegova voljena unuka, koja je često provodila vreme u toj prostoriji, obolela je od do tada nepoznate bolesti. Za jako kratko vreme njen mladi život se ugasio, i tada je Nikolaj definitivno rešio da prokleto Drakulino ogledalo skloni iz sale za balove i smesti u podrum, kako više niko ne bi dolazio u kontakt sa njim.

Nakon revolucije, tokom naredne rekonstrukcije dvorca i njegove prenamene u fabriku, ogledalo je ponovo izvađeno iz podruma i okačeno na zid - ovoga puta u kabinetu generalnog direktora. Samo nekoliko dana nakon toga direktor je nestao bez traga i glasa, u sred radnog vremena. Nakon toga nestalo je i nekoliko radnika koji su bili zaduženi za opremanje kabineta i koji su ogledalo nameštali. Gde se ono nalazilo nakon toga, kao ni gde se nalazi sada - niko ne zna.