"Nekršteni dani" traju od 10. januara do Bogojavljenja - običaji i verovanja

Nekršteni dani su smatrani opasnim periodom, jer u to vreme duše umrlih i nečiste sile ulaze u svet ljudi. Ove "nečastive" sile vladaju od trenutka kada padne mrak, pa do zore, pa ni slučajno ne bi trebalo izlaziti iz kuće preko noći. U nekim selima u Vlaškom kraju, ljudi čak kriju da je u kući uključeno svetlo, pa na prozore stavljaju zavese ili spuštaju roletne. Prema predanju, onaj ko se usudi da izađe iz kuće preko noći, neće dobro proći. Ukoliko mora da izađe, trebalo bi da sa sobom ponese beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet.  

U ovim danima nekrštene žene ne bi trebalo da predu, tkaju ili peru. Takođe, ništa belo se ne sme ostavljati napolju, posebno ne dečja odeća, kako zle sile ne bi preko nje urekle ili naškodile deci. Noću se ne pije voda, kako se demoni ne bi uvlačili u kućne posude i tu vrebali neoprezne.

Izbegavala se upotreba oštrih predmeta u kući, pa se tokom ovih dana nije smelo seći nožem ili bosti šilom, kako priplod domaćih životinja ne bi bio kriv, slep ili unakažen. A đubre iz kuće se u ovom periodu nije bacalo kako se sa njim ne bi iznela sreća. Nije se samo brinulo o ljudima, već i o duhovima - zaštitnicima kuće, a briga se ogledala u zabrani da se ostavlja prazna trpeza preko noći.

Naš narod smatra da u nekrštene dane ne bi trebalo rađati, a ukoliko se dete rodi u ovom periodu biće bojažljivo i nesrećno. Da bi odbranili decu od "uroka", stari Srbi su smislili da deca rođena u ovom periodu svake godine na nekrštene dane nose posebnu košulju, tkanu na kaminu.

Međutim, nije sve bilo tako crno tokom ovih običaja, dovitljivi narod smislio je rešenje - da muzikom i bukom otera zle duhove i lošu sreću, a koju su po selima i gradovima u Srbiji stvarale maskirne povorke - koledari. Koledari su obično mladi koji su se oblačili kao duhovi, mitološka bića ili čudovišta, a neke maske mogle su da predstavljaju i mrtve pretke. Koledari, koji su imali zadatke da šalom, igrom i pesmom oteraju nečastive, u pohode su kretali u zoru. Obred je počinjao u kući, osim u kućama koje su u žalosti. Dizali su buku, mahali buzdovanima, udarali po nameštaju, zavirivali u skrivene delove domaćinstva. Džarali su vatru, da bi na kraju cela grupa igrala oko činije pune raznih plodova, a potom su je dizali u vazduh - što je bio ritual kojim se poboljšavao rast useva. Pri odlasku, kaledari su dobijali darove: slaninu, jaja, meso, brašno, mleko, rakiju i vino. Slično zapadnom prazniku Noć veštica, nakon skupljanja ovih ponuda čitave porodice bi se okupljale oko trpeze i uživale u hrani i piću.

Nekršteni dani su uvek mrsni, ne posti se čak ni sredom ni petkom. Samo je Krstovdan dan za post. U narodu je ostalo verovanje da se krštenje i venčanje mogu obavljati tek od Jovandana. I dok su dani od Božića do Bogojavljanja - nekršteni, dani od Jovandana do Uskrsa nazivaju se kršteni.