Argentinski ludi tango

"Bez posredovanja Ludosti ne bi bilo nikakvog društva koje bi se oživljavalo veseljem i nikakve veze koja bi dugo trajala: narod ne bi mogao dalje podnositi kralja, gospodar slugu, sobarica gospođu, učitelj učenika, prijatelj prijatelja, ni žena muža, ni vlasnik zakupca, komšija komšiju, domaćin gosta, ako ne bi jedan drugog čas varali, čas se jedan drugom ulagivali, čas jedan drugome pametno popuštali; ako se ne bi, jednom rečju, naslađivali nekim medom Ludosti."

(Erazmo Roterdamski, Pohvala Ludosti)

U Argentini je, prema još uvek nezvaničnim rezultatima, naizgled ekscentrični kandidat Ludosti, Havijer Milei, pobedio Serhija Masa, kandidata vlasti i ministra ekonomije, sa neočekivano velikom razlikom u glasovima (55,69 : 44,31). U prvom krugu izbora Milei i nije tako dobro prošao. Dobio je svega 30 posto glasova.

"Ne komunistima Luli i Siju": Šta čeka Argentinu sa ekscentričnim ljubiteljem kloniranih pasa na čelu?

Pobedi u drugom krugu presudno je doprinela bivša ministarka odbrane Patricija Bulrič koja je u prvom krugu osvojila treće mesto sa 24 odsto glasova. Milei je uspeo da pridobije njenu podršku između dva kruga izbora, koju je ona opravdala potrebom za fundamentalnim promenama u državi. Najviše glasova dobio je u provinciji gde su i siromaštvo i težak život zbog inflacije i lošeg stanja u ekonomiji izraženije, nego u prestonici Buenos Ajresu.

Glavna tačka njegove kampanje bila je u ekonomiji. Obećao je da će zatvoriti centralnu banku, uništiti pezos kao lokalnu valutu i umesto njega uvesti dolar. Sa druge strane, zalagao se za slobodnu trgovinu oružjem i ljudskim organima, ali i za referendum o zabrani abortusa.

Sve ukazuje na to da je ovaj politički lik dobro osmišljen. Šoumen pravi predstavu na političkoj pozornici i uz motornu testeru šalje jasnu poruku – dosta je sa dosadašnjom politikom, potrebni su oštri i duboki rezovi.

Ekonomija na pijedestalu

Predstavljajući sebe kao dvorsku ludu, on je zapravo svoje političke protivnike učinio ludima, a možda i one koji su za njega glasali.

Ludak koji nije "ludak" ne bi tražio podršku u drugom krugu, taj bi spalio i dolar i sve što mu se nađe na putu. Međutim, činjenica da je dolar stavljen na pijedestal njegove kampanje, govori o tome da je dobro istraženo javno mnjenje. U Argentini je poverenje u dolar daleko veće nego u devalvirajući pezos. Argentinci pretvaraju pezose u dolar kada god su u mogućnosti da nešto uštede. Nemaju poverenje ni u banke, pa te dolare čuvaju u slamaricama. Odatle i zalaganje Mileia za rušenje centralne banke.

Zapadni mediji odmah su ga uporedili sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom i brazilskim Žairom Bolsonarom. Tramp mu je zaista među prvima čestitao, parafrazirajući sopstveni slogan: "Ceo svet je gledao! Veoma sam ponosan na tebe. Promenićeš svoju zemlju i zaista ponovo učiniti Argentinu velikom!" Podršku mu je dao i Bolsonaro rečima: "Nada ponovo sija u Južnoj Americi!"

"Isus nije plaćao porez, papa je komunista": Ko je kontroverzni potencijalni predsednik Argentine?

Milei ima brojne nadimke – od Ludaka do Lava, kako sam sebe naziva. Nosi periku i podseća na Elvisa Prislija, a u kampanji je nosio motornu testeru kako bi i na taj način pokazao da hoće da seče duboko. Nazivaju ga zbog toga i radikalnim desničarem i populistom, dok on sebe određuje kao anarho-kapitalistu.

Pobedi su doprinele teška ekonomska situacija u Argentina (o čemu svedoči visoka inflacija od oko 140 posto na godišnjem nivou) i dobro osmišljena kampanja. Mnogi Argentinci veoma loše žive i, siti sitih političara, izabrali su "ludaka" za predsednika.

Moglo bi se reći da "ludo" vreme treba i "lude" političare, kao i dovoljno "lude" birače koji će da ih biraju i dovedu na vlast.

Vešto osmišljen lik

Deluje da Argentinu čekaju velike promene. Međutim, opravdano je postaviti pitanje da li "ludak sa motornom testerom" i Prislijevim likom može Argentini da donese prave promene i kako može da utiče na buduću spoljnu politiku Argentine, a posebno na njeno članstvo u BRIKS-u.

Naznake njegovog spoljnopolitičkog kursa mogu se sagledati iz govora u kojima je više puta izražavao želju da tesno sarađuje sa Zapadom, pri čemu je posebno isticao Sjedinjene Američke Države i Izrael. Može se dogoditi da Argentina odustane od članstva u BRIKS-u sa obrazloženjem da od toga nema nikakve koristi, ukoliko Milei preuzme svu vlast u zemlji.

U tom pogledu izgradnja novog policentričnog sveta koji se oličava u organizaciji BRIKS doživeće neznatno iskušenje, a argentinsko priklanjanje Sjedinjenim Državama i zapadnom ustrojstvu predstavljaće jednu malu pobedu Zapada. Ipak, ovde treba imati u vidu da Milei nije globalista, već trampovac koji se zalaže za suverenističku politiku.

Svetski tokovi i izgradnja novog sveta koji ne bi bio zasnovan na hegemoniji amerikanizovanog Zapada dovoljno su jaki i postavljeni na dobrim temeljima miroljubive koegzistencije i antikolonijalizma da teško mogu da budu zaustavljeni pobedom jednog "ludaka" u Argentini. Mada, veliko je pitanje da li je zapravo ovaj "ludak" uopšte ludak ili vrlo vešto osmišljen lik kao i mnogi drugi koji su kao tzv. ekscentrici dolazili na vlast, a posle toga odustajali od onoga što su prethodno obećavali.

Argentina ima državno ustrojstvo sa veoma jakim Kongresom. Zbog toga će Mileiu biti veoma teško da progura svoje zakone i da ispuni obećanja koja je dao u vezi sa velikim rezovima u društvu. Smanjivanje poreza, broja ministarstava (dobro poznata predizborna priča zajedno sa mantrom o stručnjacima u vladi), restrikcija besplatnog zdravstva, obrazovanja i dr. biće veoma teško.

Politička borba će se u Argentini i dalje voditi i zasigurno će se vrlo brzo pokazati da li je Milei ozbiljan "ludak" koji će se do kraja zalagati za neku novu Argentinu, ili će se dogoditi nešto slično onome čemu je Platon svedočio u Sedmom pismu odredivši novi režim kao toliko loš, da se stari ispostavio kao pravo zlato...