Nasilje uživo: Šta se dešava u Ekvadoru?

Nastao je haos u studiju. Napadači su pretili i bombama i eksplozivom. Usplahireni voditelj kome je u jednom trenutku jedan od napasnika stavio štapin dinamita u džep od sakoa, praktično je molio za milost i pomoć.

Pokrenut je talas nasilja u gotovo celom Ekvadoru, a narod je veoma zabrinut i uplašen šta će se dalje događati. Svemu ovome prethodilo je bekstvo iz zatvora koji se nalazi baš u Gvajakilu, vođe bande Los Čoneros Adolfa Masijasa Viljamara, zvanog Fito.

Ova banda i njen vođa osumnječeni su za ubistvo predsedničkog kandidata na izborima koji su održani prošle godine, a povezana je i sa narko kartelom iz Meksika koji švercuje kokain iz Kolumbije preko Ekvadora prema Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi.

Uvedeno je dvomesečno vanredno stanje. Uveo ga je novoizabrani 35-godišnji neoliberalni predsednik zemlje Danijel Noboa, inače sin tzv. bananerosa ili banana magnata. U isto vreme uveo je i policijski čas, a posle toga proglasio i stanje unutrašnjeg oružanog sukoba na teritoriji cele države. Time je omogućio da se i vojska angažuje na neutralisanju transnacionalnih kriminalnih grupa koje su proglašene za terorističke organizacije, a za koje se smatra da deluju u Ekvadoru. Na ovaj način vlast je izjednačila organizovani kriminal i terorizam i time ga politizovala kao narkoterorizam, što može da dovede do političkih procesa putem pravosudnih mehanizama i još više produbi krizu koja je na delu.

Poreklo talasa nasilja u Ekvadoru može se objasniti, ako se ima u vidu politička i ekonomska situacija u zemlji koja je nastupila posle predsedničkih izbora 2017. godine. Na tim izborma pobedio je čovek sa vrlo zanimljivim imenom – Lenjin Moreno koji je zastupao neoliberalne ideje. Vraćanje neoliberalnog poretka, posle desetogodišnje levičarske vlasti, dovelo je do porasta socijalnih razlika i siromašenja velikog dela stanovništva, što je za posledicu imalo porast organizovanog kriminala u koji su bile uključene čak i političke elite.

Neoliberalni koncept koji podrazumeva smanjenje uloge države, doveo je, dakle, do sprege države i organizovanog kriminala. Takva neoliberalna priča dobro je poznata i nama, posebno od oktobarskog prevrata 2000. godine kada je neoliberalizam projurio kroz našu zemlju poput najezde skakavaca i gotovo je opustošio. Mnogi od tih skakavaca na žalost i dalje deluju.

Kriza u Ekvadoru ima i svoju geopolitičku komponentu. Sjedinjene Američke Države i Ekvador potpisale su nedavno značajan sporazum o vojnoj saradnji, koji uključuje i mogućnost angažovanja američkih trupa. Takođe, još 2022. godine Sjedinjene Države donele su zakon koji omogućava uticaj na unutrašnju i spoljnu politiku Ekvadora. Dejstvo tog zakona može da se vidi i na osnovu načina na koji je Ekvador vodio svoju spoljnu politiku poslednjih godina.

Socijalistička vlada Ekvadora koju je vodio Rafael Korea odobrila je Džulijanu Asanžu 2012. godine politički azil i on se od tada nalazio u ambasadi te zemlje u Londonu. Međutim, neoliberalna proamerička vlada Lenjina Morena ukinula je azil Asanžu 2019. godine, pravdajući se da je on više puta prekršio međunarodne konvencije i optužujući ga u isto vreme da je ambasadu pretvorio u centar za špijuniranje.

Moreno je svoj postupak pokrio zahtevom Velikoj Britaniji da garantuje da ga neće izručiti zemlji koja bi ga mučila ili osudila na smrt. Pitanje je samo da li se garancije koje je Velika Britanija dala odnose i na samu Britaniju. Međutim, kako je RT Balkan već pisao, Asanž je taj koji je bio špijuniran i to od strane CIA, posredstvom španske kompanije UC Global. Prema navodima lista "Pais", osnivač i direktor te kompanije David Morales bio je u kontaktu sa Centralnom obaveštajnom agencijom od 2017. godine.

Politika Ekvadora usklađena je sa politikom Sjedinjenih Država toliko da je američka administracija odmah ponudila svoje usluge u rešavanju krize, a koje podrazumevaju i vojne trupe, iako bi se time prekršio Ustav Ekvadora i dobri običaji u Latinskoj Americi.

Konfederacija autohtonih nacionalnosti Ekvadora (Confederação de Nacionalidades Indígenas do Equador), smatra da američka pomoć nije dobrodošla i za ovu krizu krivi upravo proameričku vlast koja od 2017. godine sprovodi neoliberalnu politiku. Ova organizacija predvodila je narodne proteste protiv politike koju su vodile vlade Lenjina Morena 2019. godine i Giljerma Lasa 2022. godine. Njen predsednik Leonidas Iza Salazar hapšen je tokom tih protesta, a organizacija je optuživala vlast za „otmicu“, tj. nelegalno hapšenje njenog lidera.

Konfederacija u celoj situaciji vidi strukturni problem koji je „nastao radikalizacijom neoliberalne politike koja je uništila državu i njene institucije, ostavljajući ih bez kapaciteta da odgovore“, povećavajući nejednakost i siromaštvo, što je proizvelo „društvene uslove koji pogoduju regrutovanju mladih u kriminal“.

Slično razmišlja i sociolog Frenklin Ramirez sa Odseka za političke studije na Latinoameričkom fakultetu društvenih nauka u Ekvadoru (FLACSO – Faculdade Latino-Americana de Ciências Sociais) koji smatra da se u Ekvadoru „živi u ciklusu slabljenja države“. On uzroke nedostatka snažnog prisustva države vidi u politici ekvadorske vlasti od 2017. godine.

Sa druge strane, Pablo Ospina, profesor na Andskom Univerzitetu Simon Bolivar (Universidad Andina Simón Bolívar), smatra da organizovani kriminal u Ekvadoru počinje da raste sa dolarizacijom, ističući da je taj proces „u velikoj meri olakšao pranje novca od trgovine drogom i progresivno uspostavljanje ili razvoj različitih grupa povezanih sa transnacionalnim kriminalom“.