Zašto treba ukinuti Zakon o tzv. rodnoj ravnopravnosti

Zakon o tzv. rodnoj ravnopravnosti usvojen je još 2021. godine, čime je prestalo važenje Zakona o ravnopravnosti polova iz 2009. godine, a ovih dana trebalo bi da stupe na snagu njegove odredbe koje se odnose na upotrebu dženderizovanog jezika, o čemu smo pisali i ranije (https://rt.rs/opinion/aleksandar-lukic/25179-aleksandar-lukic-jezik-nasa-kuca/).

Zakon je donet uz veliko protivljenje relevantnih ustanova i tela kao što su Matica srpska, Odbor za standardizaciju srpskog jezika, katedre za srpski jezik filoloških fakulteta i dr.

U tom pogledu održano je nekoliko skupova koji su imali i naučni karakter, a ugledne lingviste ugostio je i patrijarh Porfirije u Patrijaršijskom dvoru kada je i održano savetovanje na ovu temu.

Na ovom skupu došlo se do zajedničkog stava o tome da "nadležni organi ne sprečavaju, nego su više nego tolerantni prema grupi nevladinih organizacija koje neposrednim prisustvom u predškolskim ustanovama i školama uporno i sistematski promovišu džender ideologiju, politiku i praksu, propagirajući da i najmlađa deca sama mogu da biraju kojeg su pola i roda (sve do mogućnosti medicinske promene pola)".

O važnosti ovog pitanja govori i činjenica da se sam patrijarh Porfirije više puta oglasio po ovom pitanju i založio da zakon treba ukinuti zbog njegovog štetnog uticaja na nacionalnu svest i identitet našeg naroda.

Rečju, kroz promene jezika želi se promena svesti. Sa druge strane, dženderisti će sve protivnike označiti kao zastareli patrijarhalno-konzervativni bastion, a žene koje se tome protive i ne žele sebe da označe kao gledalice, piškinje, trenerke, govornice, filološkinje, profesorke doktorke i sl. proglasiće neemancipovanim i neosvešćenim ženama koje su još uvek pod uticajem patrijarhalnog sistema.

Nasuprot tome, osvešćene žene reći će da su govornice izašle za govornicu, da poslanice čitaju Poslanice apostola Pavla, da trenerke nose trenerke. Ukinuće se reč pisac da ne bi bilo pisačica ili piškinja, pa će se govoriti o spisateljima i spisateljicama. Gledalac će postati gledatelj, da se ne bi govorilo o gledalicama.

Reči sa završetkom –lac tako postaju nepoželjne u dženderizovanom novogovoru. Ovakvih primera koji ruše sam jezik ima mnogo i teško ih je sve pobrojati.

Ono što posebno pada u oči jeste izmena samog naziva zakona. Umesto pojma pol, uvodi se pojam roda, pri čemu se ne koristi imenički izraz ravnopravnost rodova, već se koristi pridevski predznak rodna čime se zamagljuje pravo značenje pojma ravnopravnosti rodova. S obzirom na to, postavlja se pitanje zašto je bilo važno napraviti takvu izmenu.

Reč "rodna ravnopravnost" zapravo je loš pokušaj direktnog prevoda engleskog pojma gender equality. Prevod je loš zato što reč "rod" u srpskom jeziku nema samo gramatičke i logičke konotacije, već ima i drugačije, ontološko značenje.

Na primer, ako kažemo da je bila rodna godina, onda ćemo pre svega misliti na rod kao rađanje. Drugim rečima, to je ona godina u kojoj je dobro rodilo. Reči (rod)itelj i po(rod)ica, takođe podrazumevaju rađanje. (Rod)jaci su oni koji su jedni drugima neki rod. Rod takođe označava prvobitnu ljudsku zajednicu koja je prethodila plemenu, iz kojeg se kasnije razvija ono što nazivamo (na)rod.  

Dakle, kada u srpskom jeziku englesku reč gender equality prevedemo sa "rodna ravnopravnost" ispravno bismo je tretirali kao ravnopravnost u rađanju (svaka godina da bude rodna, na primer), ili kao ravnopravnost među rođacima, narodima ili istorijski među rodovima kao prvobitnim zajednicama.

Na taj način dolazi do mešanja značenja sa tendencijom da se izgubi izvorno značenje reči "rod". Zato je u ovom slučaju bilo bolje ne prevoditi, već zadržati izvorni oblik džender. U vreme nekritičke upotrebe nebrojenih anglizama, to ne bi bilo ništa novo, a imalo bi i neko opravdanje.

Etimološki, ova reč dolazi u engleski iz latinske reči genus koja bi na engleski mogla da se prevede i kao kind ili type, što bi u konkretnom slučaju moglo da se odnosi na tipove ljudi koji imaju iste ili slične karakteristike. U tom slučaju moglo bi se govoriti o ravnopravnosti tipova ljudi u smislu njihovog viđenja sopstvenog identiteta, koje ne mora da bude povezano sa muško-ženskim odnosima, već i sa drugim stvarima.

Neko, na primer, može da se rodi kao Tunguzijac, ali da se oseća kao Britanac, ili da se rodi kao čovek, a da se oseća kao magarac itd. Po principu ravnopravnosti džendera, u prvom slučaju, Britanija bi morala da mu da državljanstvo, ukoliko bi on to zatražio, a u drugom slučaju bi morala da mu se obezbedi slama, kao njegovo pravo, u skladu sa Heraklitovim fragmentom da magarci radije biraju slamu nego zlato.

U engleskom jeziku do polovine dvadesetog veka reč gender podrazumevala je samo gramatičku kategoriju, a gramatički rodovi odnose se na imenice kao vrste reči koje ne moraju da budu povezane sa kvalitetima onoga što nazivamo stvarnost. Tek u drugoj polovini 20. veka, prevashodno u nekim feminističkim teorijama, počinje se sa drugačijom upotrebom te reči i dolazi do razdvajanja pojmova sex kao biološke kategorije i gender kao društvenog konstrukta. Pojam pola pretpostavlja podelu na dva u tom smislu, tj. podelu na žene i muškarce, dok među dženderima, muško i žensko su dve od bezbroj opcija.

Zakon o tzv. rodnoj ravnopravnosti u članu 3 govori da "rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života", dok se u članu 6 kaže da "rod označava društveno određene uloge". To bi trebalo da znači da postoje dva pola koja imaju različite društvene uloge koje ovaj zakon pogrešno imenuje kao "rodne", jer "rod" kao "džender" podrazumeva da pored muškaraca i žena, postoje i drugi identiteti, tj. da podela nije polarizovana iliti binarna. Zato mogu da se pojavljuju  "nebinarna" bića, koja se promovišu i putem Evrovizije.

Zakon je u pojmovnim određenjima u velikoj meri nejasan, jer se negde govori samo o polu (na primer član 10 u kojem se između ostalog govori o uravnoteženoj zastupljenosti "polova u upravnim i nadzornim telima i na položajima"), a rodovi se ne spominju, verovatno zato što bi to napravilo matematički problem, ali sa druge strane, govori o tome da zakon nije dosledan.

Savet za srpski jezik Vlade Republike Srbije ovih dana uputio je vladi predlog da se stave van snage odredbe ovog zakona koje se odnose na upotrebu jezika zbog "poprilično neprirodne postavke o primeni nekakvog mutnog pojma rodno osetljivog jezika". Dosledna primena tih odredbi dovela bi i do toga da se ne sme reći da je žena čovek, pošto je to imenica muškog roda. Predsednik ovog Vladinog saveta Aleksandar Milanović, međutim, rekao je da sam zakon ne treba ukidati.

Iako je to dobra inicijativa, ipak se tako ne rešava problem u celini, zato što je, kao što smo u ovom tekstu već naglasili, sporan sam naziv zakona koji neopravdano uvodi pojam rodnosti umesto reči pola, kako je definisano prethodnim zakonom iz 2009. godine, pri čemu je nejasno definisan i nedosledno se u samom zakonu primenjuje. Sa druge strane, sve što se tiče ravnopravnosti, već je sadržano u Ustavu ove zemlje u kojem nema pojma roda, ali i u drugim zakonima i podzakonskim aktima koji se mogu menjati i unapređivati.

I da zaključimo, nije ključno pitanje ravnopravnost muškaraca i žena, jer se time stavlja na stranu postojanje neravnopravnosti među ljudima i državama i to od strane upravno onih centara moći koji promovišu procese dženderizacije.

Ovakvi zakoni predstavljaju samo jedan segment tih procesa promene svesti koji pod plaštom "ravnopravnosti među rodovima" zapravo promovišu ravnopravnost među "robovima" novog postkapitalističkog sistema. A o gospodarima ni reči.