Da li to Živko Nikolić sa onog sveta režira Crnu Goru

Istoričari savremene umetnosti nisu utvrdili koliko je velikih umetnika tokom svoje karijere doživelo da ih jedna vlast proganja, a neka druga proslavlja, da ih jedna garnitura šalje u zatvor ili višegodišnju udbašku izolaciju a druga im ćelije zamenjuje vilama i pita ih da li da hapse ili pomiluju nekog umetnika, miljenika prethodne vlasti.

Živko Nikolić je, možda, jedini kojeg su ista politička elita i isto inelektualno podzemlje proganjali i slavili. Dok je bio živ, nisu mogli da mu oproste što je crnogorsko društvo i mentalitet prikazivao onakvim kakvi nikada nisu bili, a kada je umro u siromaštvu počeli su da pričaju kako je genijalno opisao kakvi su nekada bili.

Priče iz Crne Gore

Živeo je i stvarao u Beogradu, ali je sve svoje filmove posvetio pričama iz Crne Gore - od prvog dokumentarnog koji se bavi hidrocentralom podignutoj na mestu gde nema vode, do "Iskušavanja đavola", filma o dve porodice koje su smrtno posvađane, da bi tek smrt glave jedne porodice donela kajanje i pomirenje.

I sama Crna Gora, ako nije mogla za života, odužila se sa kamatama liku i delu velikog režisera jer se pretvorila u veliki, beskrajni film Živka Nikolića koji možda i sam režira sa visina. Ili su njegovi progonotelji i obožavaoci nastavili njegovo delo, samo što taj film nema nikakva vremenska i finansijska ograničenja.

Kao i druga balkanska društva, i crnogorsko je puno lica iz Beštija koja stalno vire kroz tuđe prozore, likova koji će sve učiniti da nekom novom gospodinu Goluži pomognu da se gospodski samoubije, ili turističkih genija u liku Mire Banjac koja objašnjavaju zaostalom mužu i ocu da je nudizam budućnost.        

Ali ta posthumna idolatrija velikog umetnika, kojeg je pratila i velika nesreća, nije ostala samo na pravljenju rimejkova i retuširanju njegovih zapleta ili karaktera poput Mašana kojem aktivisti DPS pre referenduma poručuju da prelomi u mozgu, dok će se oni pobrinuti za račune za struju.

Ovo ni Živko ne bi mogao da zamisli

Na javnom servisu su nedavno prikazana dva priloga o nesuđenom ruskom špijunu, koje ni Živko Nikolić u najvećem kreativnom zanosu ne bi mogao sa smisli. Glavni junak iz tog filma zove se Vladimir Belojević, koji živi u ulici nazvanoj po njegovom dedi, heroju iz Drugog rata. Pre tri meseca su specijalne jedinice uhapsila njega i sina zbog sumnje da pripadaju ruskoj špijunskoj mreži i šire maligni rusko-srpski uticaj. Njegov greh nije mali – sa ponosom kaže da je bio prijatelj pokojnog mitropolita Amfilohija, priznaje da voli da popije votku, a jedan je od retkih vlasnika automehaničarskih i limarskih radnji u Crnoj Gori koji se bavi popravkim ruskih automobila, sa posebnim akcentom na lade.

U stezanju obruča oko Belojevića su, izgleda, krunski argument bile koze ruske pasmine i sklonost glavnog junaka da se šali. U telefonskim razgovorima sa suprugom umeo je da pita da li su se vratili kozaci i da li su siti. Tako su "kozaci" digli na noge onkologe iz Agencije na nacionalnu bezbednost (ANB) Crne Gore koji godinama leče zemlju od malignog rusko-srpskog uticaja. 

U temeljnom pretresu kuće specijalne jedinice imale su polovičan uspeh - nisu našle ni kompjuter sa datotekama saradnika, ni satelitske uređaje, ali su mu oduzele pištolj od pokojnog strica i šlajfericu – mašinu kojom skida farbu sa kola, "onijeh ruskih", i priprema ih za farbanje. U TV prilozima, nesuđeni lider ruske tajne mreže uz osmeh uključuje šlajfericu koja mu je ostala u radionici i zaista se čuje zvuk neidentifikovane letelice iznad garaže. Mora da su Rusi, kaže jedini agent autolimar na svetu.

Iako je pušten, isto kao što je uhapšen, bez obrazloženja, Agencija za nacionalnu bezbednost mu šlajfericu nije vratila. Išao je po nju ali su mu rekli da im se pismeno obrati.

Uvidevši da je neko od njegovog života pokušao da napravi tragikomediju, otišao je još jednom i rekao ljudima da je imao direktnu komunikaciju sa Sergejem Lavrovim i da mu je šef ruske diplomatije posavetovao da sve prizna. Dobio je isti odgovor kao i za šlajfericu – obratite nam se pismeno.

Kao u filmu Živka Nikolića "U ime naroda" gde glavnog junaka direktora preduzeća tajne službe hapse bez obrazloženja, maltretiraju sve koji su mi bili bliski, da bi na kraju bio vraćen na mesto uz obrazloženje da je bio na dugom službenom putu za Kinšasu, Belojević je kao tajni agent došao na javni servis. Da sve bude dostojno stvaralaštva Živka Nikolića, glavni mozak operacije bio je Savo Kentera, iz jedne od najčuvenijih srpskih porodica koji je kao predsednik Atlantskog saveta napravio studiju o malgnom rusko-srpskom uticaju i zato dobio šansu da par meseci vodi tajnu službu u Crnoj Gori.

Lepota ANB-a

Pre nego što je smenjen, predsednik skupštinskog Odbora za bezbednost i jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević bio je šokiran kada je saznao da je Kentera imao pristup poverljivim informacijama još dok je bio čelnik nevladine organizacije, dok on kao predsenik odbora ni sada nema uvid.

I tu priča o neostvarenom remek delu dobija finale – Knežević verovatno neće ni dobiti pravo na uvid u spisa jer su on, ali i njegova majka, bili hapšeni zbog učestvovanju u već čuvenom državnom udaru, iza kojeg stoji ruska služba. Glavni tužicac u tom slučaju, Saša Čađenović u međuvremenu je uhapšen jer je bio u malignim vezama sa kavačkim klanom, a sudija u tom procesu Suzana Mugoša je ovih dana pustila funkcionera Agencije za nacionalnu bezbednost Petra Lazovića, kojem se takođe pripisuje pripadnost kavačkom narko-kartelu, da se brani sa slobode uz kauciju veću od šest miliona evra. Tako su se dve filmske linije lažnih špijunskih i pravih narko-mreža spojile krajem leta gospodnjeg 2022.

Ta priča o saradnicima ili vođama kriminalnih gangova koje neustrašivo vode borbu protiv špijuna-auto limara i umesto tona kokaina zaplenjuju šlajferice, trajaće koliko i nasleđe Živka Nikolića.     

Veliki glumac Petar Božović, koji sam kaže da ne zna šta bi od njegove filmske karijere ostalo da mu neko oduzme Nikolićeve filmove, prisećao se kako je jednom tražio da sa njim razgovara o antologijskoj ulozi Žorža u Lepoti poroka, a ovaj mu poručio da prvo ode sa kostimografkinjom i sam izabere odelo za film. Kada je kupio belo odelo i beli šešir, nije se javljao režiseru jer je, dok se gledao u ogledalo Robnih kuća Beograd, sve razumeo oko uloge.  

U tom fipmu veliki zagovornik modernih vremena Žorž izbacuje iz kuće čitavu porodicu kako bi lepo dočekao ljubavnicu. Kada mu otac, žena i deca zakucaju u kasnim večernjim satima na vrata i zamole da ih pusti u kuću, on odgovara iskreno – ali meni treba moja kuća, ajde idite malo da se proveselite pa se nekad vratite.

Živkove ruske veze

Niko još nije utvrdio ruske veze Živka Nikolića, ali slavni glumac ispričao je anegdotu kako je režiser otišao u Rusiju da distributerima prikaže Lepotu poroka. Pitao ih je koliko su prikazivali Čudo neviđeno. Pet godina, odgovorili su. A šta mislite koliko će prikazivati Lepotu poroka. Čuo je odgovor - večno.

Svojevremeno je rodonačelnik i najiskreniji zagovornik samostalne Crne Gore i lider liberala Slavko Perović, nakon valjda jedine izborne pobede na Cetinju, rekao nešto što nijedan političar na Balkanu nije izgovorio kao glavno obećanje: "Ne mogu vam puno obećati, ali vam  dajem riječ da ću se svim silama boriti da ne bude više špijanja". Nekoliko godina kasnije, povukao se iz politike, jer su mu čitav program ukrali ljudi iz vlasti i špijuni iz njegove stranke.