Čudesni evropski svet Rade Trajković

Kada se neko bavi novinarskom profesijom na Balkanu četvrt veka više ga ništa ne može iznenaditi. Ni kada lider opozicije Vuk Drašković ide kod poslednjeg predsednika SFRJ Stjepana Mesića sa spasonosnim terijatorijalnim rešenjim svih balkanskih sporova koje je objasnio veoma nadahunuto, ali ne i lirski – "tako će i Srbi i Hrvati biti siti a i muslimani na broju".

Ne može vas iznenaditi ni kada istaknutog lidera borbe protiv korupcije i vatrenog promotera evropskih vrednosti uhvate kako krade parfeme u zapadnim i to evropskim fri-šopovima. Ništa vas ne začuđuje ni kada vlasnik i direktor klinike za lečenje zavisnosti, valjda jedinstvenom na svetu zato što se reklamira tretmanima dugim od 10 do 14 dana, bude uhapšen sa heroinom u džepovima, koje je verovatno oduzeo od pacijenata i odlučio da to zlo skloni u inostranstvo.

Ali i iznad tih nadrealnih događaja, ostaje u sećanju izlaganje ministarke za brigu o porodici koja je uoči usvajanja zakona o vanrednom stanju izjavila da ona u dolazećem ratu NATO pakta vidi i dosta dobrih stvari.

"Mi ćemo vojnu intervenciju iskoristiti da se obračunamo sa albanskim teroristima, raznim helsinškim komitetima, kongresmenima, nezavisnim medijima, beogradskim krugovima, i znanim i neznanim špijunima i bićemo im na tome zahvalni". 

 Ministarka za brigu o porodici

Novinari, koji su sednice skupštine mogli da posmatraju sa balkona, mogli su jasno da vide da je izlaganje ministarke za brigu o porodicu izazvalo zblanute i začuđene poglede čak i među najtvrđim socijalističkim i radikalskim ministrima.

Žena koja je videla dobre strane u dolazećem bombardovanju Srbije i Crne Gore zvala se Rada Trajković ali nema nikakve veze sa Radom Trajković koja oštro kritikuje beogradski režim za ekstremizam na "Kosovu".  

Ova prva je upućivala pretnje nevladinim organizacijima, nezavisnim medijima, kongresmenima, ali se druga žali nezavisnim medijima, nevladinim organizacijama i kongresmenima da njoj i njenoj porodici stalno stižu pretnje.

Kosovska policija je do sada pokazala da je jedinstvena u Evropi jer je u srpskim enklavama uspevala da na svaki prekršaj reaguje slanjem specijalnih maskiranih snaga sa dugim cevima, dok je uglavnom posmatrala kako se u ostalom delu "Kosova" razvija šverc narkotika i ostalog južnog voća i likvidiraju haški svedoci protiv bivših predsednika i premijera te tvorevine.

Ako je dakle žestoko reagovala kada je posumnjala da jedna srpska porodici u Velikoj Hoči prodaje vino bez akciza ili ako u drugim enklavama neka druga porodica pokušava da prodaje sir i kajmak bez sanitarnih potvrda, trebalo bi očekivati da zapanjujuće efikasna policija pod komandom Aljbina Kurtija, uz pomoć Euleksa, brzo nađe i kazni osobe koje prete Radi Trajković i tako pokaže da postoji bar jedna srpska porodica na "Kosovu" kojoj je pružena zaštita.

Osim ako zaštitu od beogradskog režima ta porodica već nije našla u nekom od beogradskih stanova. 

 Podizvođači evropskih radova

Ali ovo nije priča o Radi Trajković, već o čudnoj, potpuno neuzvraćenoj ljubavi Evropske unije i zemalja zatvorenog Balkana koje više od dve decenije čekaju da postanu deo srećne, prosperitne evropske porodice. Do sada se ta romansa ostvarila samo polovično – srećna evropska porodica je u elite balkanskih država uspešno integrisala predstavnike, koji ni u svojim zemljama ni u vrhu evropske adminstracije nisu poželjni.

A oni će se već potruditi da za zagovornike evropskih ideja nađu lokalne podizvođače koji će se svojski potruditi da zemlje zapadnog Balkana još dugo drže na dovoljno velikoj udaljenosti od Brisela.  

U toj integracionoj melodrami nije problem što su glavni promoteri evropske politike ljudi koji u svoja uverenja mogu ubede samo bankarske službenike i trgovce nekretninama. Mnogo ozbiljniji problem je što manji kredibilitet od koloritne Rade Trajković imaju visoki predstavnici, čelnici EU koji, kao u grčkim aporijama, Srbiji i drugim zemljama stalno pomeraju ciljeve i rokove.

Obećaju da će vrata Brisela biti otvorena čim budu isporučeni svi haški optuženici, onda se zaklinju da će taj ključ od evropskih vrata Srbija naći čim bude potpisan Briselski sporazum, da bi ovih dana, samo  devet godina i osam meseci od potpisivanja sporazuma, rekli da treba hitno uspostaviti Zajednicu srpskih opština, ključni ustupak koji je dat srpskj zajednici uz čvrste garancije Brisela.

I naša južna braća iz Severne Makednije su verovali da će put ka prestonici Belgije biti ubrzan čim pristanu da promene ime države, ali im poslednjih meseci stižu nova gvozdena obećanja da će sesti u brzi voz za EU samo ako se dogovore sa Bugarskom oko toga kako se zaista zove jezik kojim su mislili da govore.

Crnogorski brzi voz

O brzom vozu za EU nedavno je pričao Adnan Striković, jedan od najuglednijih predstavnika crnogorskih socijaldemokrata, koji verovatno imaju licencu za uvoz evropskih vrednosti u "najnapredniju zemlju" na Balkanu. 

"Mi smo nedavno imali mogućnost da se ukrcamo u brzi voz u Evropsku uniju, ali smo propustili. A kada smo propustili taj voz ne vidim u čemu je žurba da se izabere Ustavni sud", rekao je Striković, ali nije precizirao da li je brz voz polazio iz Podgorice ili luke Bar.

Priča o vlasti u glavnom gradu Crne Gore, zemlje koja je iz Brisela i zvanično dobila atest da je na prva na redu u briselskoj čekaonici, možda najbolje odslikava odnos EU i Balkana. Pre nego što im je utekao brzi voz za Brisel, vlada Dritana Abazovića, uz podršku Mila Đukanovića, prvo je odlučila da odloži lokalne izbore. Jedna od poslednjih odluka Ustavnog suda, koji je birao upravo najdugovečniji evropski vladar uključujući i Eriha Honekera, glasila je da je ta odluka neustavna. 

Posle raspisivanja lokalnih izbora, većina u parlamentu predvođena DPS uradila je nešto što nije viđeno u bilo kojoj evropskoj državi - odlučila da donese zakon o glavnom gradu, kojim se od grada izdvaja opština Zeta, koja je tradicionalno uporište prosrpskih stranaka. Ustavni sud nije stigao da reaguje jer je prestao da funkcioniše, tako što najvatreniji evropski zagovornici odlučili da ne glasaju za kandidate za sudije Ustavnog suda, iako nisu imali nikakve stručne primedbe. Na izborima je DPS zajedno sa svim vrsta socijaldemokrata doživeo ubedljiv poraz, ali ni posle dve meseca prva vlast bez Đukanovića nije konstuisana.

A razlog ne bi mogao sa smisli ni Nušić - predsednik komisije iz DPS odbija da se proglase rezultati sve dok Ustavni sud ne odluči o žalbama DPS, valjda one iste stranke koja je odlučila da izvrši eutanaziju rada Ustavnog suda.

 Uvoz evropskih vrednosti i južnog voća

Razumljivo je da u zemlji u kojoj su vladarka pravosuđa u protkle dve decenije, Vesna Medenica i specijalni tužilac Saša Čaćenović uhapšeni zbog saradnje sa najvećim balkanskim narko-kartelom, glavni politički borci za uvoz evropskih vrednosti i južnoameričkih voća ne vide nikakav problem što nema Ustavnog suda, niti što predsednik sprečava formiranje vlada koja ima većinu u parlamentu.  Ali ostavljaju bez teksta poruke zapadnih ambasadora ili evropskog izaslanika, Tonina Picule, jednog od  pripadnika iz kadrovskog magacina EU koji mogu biti dobri samo za zemlje zapadnog Balkana – trebalo bi izabrati Ustavni sud, koji ne funkcioniše, pod jednim malim uslovom - da postojeća parlamentarna većina prestane da funkcioniše.

 A ako se i dogode vanredni parlamentarni izbori, građani nikako ne bi mogli očekivati da vladu formiraju oni koji su dobili većinu u jasnoj borbi protiv vlasnika Crne Gore. Ako budu morali da biraju između lidera koji spas od dugogodišnjih zatvorskih kazni traže u pojačavanju evropskog entuzijazma i onih iz Demokratskog fronta i sličnih koji su, izgleda, pokazali umerenu skepsu prema EU, NATO ili antiruskoj histeriji, zapadni ambasadori neće imati nikakve dileme. Ako je za utehu, već citirani Adnan Striković, koji je ugledao kako odlazi brzi voz za Evropu, izjavio da je treba voditi dijalog kako da se firmira vlast u Podgorici.

Nije jasno koliko bi procenata glasova ili javnih komunalnih preduzeća pobednici izbora morali da plate za izbor jednog sudija Ustavnog suda. Ili će već Tonino Piculi lično prebrojati glasove.