Zašto Šangajska organizacija za saradnju postaje novi pol uticaja u svetu
U Astani su donete važne odluke o razvoju multipolarnosti, sadržane u deklaraciji 10 punopravnih članica. Takav poredak se, prema deklaraciji, mora zasnivati na principima međunarodnog prava, kulturne i civilizacijske raznolikosti, ravnopravne i obostrano korisne saradnje među zemljama
Usred produžene političke krize Zapada i nemoći tradicionalnih institucija globalnog upravljanja, Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) postaje sve važnija međunarodna geopolitička struktura. Tako i 24. samit ŠOS-a u Astani, glavnom gradu Kazahstana, početkom jula može biti među najznačajnijim ovogodišnjim svetskim događajima, pogotovo što je podstakao pozitivnu energiju za planetu preplavljenu skandalima, katastrofama i ratovima.
Zanimljivo je i poučno uporediti procese koji se uporedo razvijaju u zapadnim i nezapadnim delovima čovečanstva. Predstavnicima 26 država sa evroazijskog kontinenta okupljenim u Astani zajedno sa nekoliko međunarodnih organizacija, poput Ujedinjenih nacija, ne nedostaju domaći problemi i sporna pitanja u nekim od uzajamnih odnosa. No krug učesnika se širi, delatnost napreduje, sukobi se prevazilaze kompromisima, lideri postižu aranžmane, donose se uravnotežene odluke. Otuda se proces razvoja najprostranije i najmnogoljudnije regionalne organizacije na svetu ispunjava sve značajnijim sadržajem.
Za to vreme na Zapadu je glavna tema bila, i još jeste, žestoka rasprava da li američka Demokratska stranka treba da zameni Džoa Bajdena drugim predsedničkim kandidatom posle katastrofalno neuspešne TV debate sa izazivačem Donaldom Trampom koji je preživeo atentat, i ukoliko treba, s kim tačno. Tu su i porazi vladajućih stranaka u najuticajnijim članicama Evropske unije, na nacionalnim (teški u Francuskoj i Nemačkoj) ili izborima za Evropski parlament. Krajnjim zapadnim poluostrvom evroazijskog kontinenta širi se panika zbog talasa "radikalne desnice". Kriza sistemskih partija dugo besni u Evropi (proučite Veliku Britaniju) - stanovništvo je razočarano elitom i političkim strankama koje prevladavaju.
ŠOS i BRIKS ključni stubovi novog svetskog poretka
Zemlje ŠOS-a grade pravedniji i mnogostraniji svet. U Astani su donete važne odluke o razvoju multipolarnosti, sadržane u deklaraciji 10 punopravnih članica. Takav poredak se, prema deklaraciji, mora zasnivati na principima međunarodnog prava, kulturne i civilizacijske raznolikosti, ravnopravne i obostrano korisne saradnje među zemljama, dok UN moraju igrati centralnu koordinacionu ulogu.
Dokument je prihvaćen u organizaciji koja predstavlja 80 odsto evroazijskog megakontinenta (ili 25 odsto ukupne kopnene mase Zemlje), 44 odsto svetskog stanovništva (preko 3,5 milijardi ljudi) i 30 odsto globalnog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP). Povrh toga, obim spoljne trgovine zemalja članica prelazi osam biliona dolara, što je četvrtina ukupne svetske razmene roba, one poseduju 20 odsto svetskih rezervi nafte i 44 procenata prirodnog gasa, a među četiri vodeće ekonomske sile sveta mereno paritetom kupovne moći, iz ŠOS-a su NR Kina, Indija i Rusija. Kina i Rusija su, takođe, stalne članice Saveta bezbednosti UN s pravom veta, a sa Indijom i Pakistanom su iz ŠOS-a među desetak nuklearnih sila sveta.
Takav ŠOS postaje novi pol uticaja u međunarodnoj zajednici. ŠOS i "posestrima" BRIKS su i ključni stubovi novog svetskog poretka koji se formira. "Ta udruženja igraju ulogu moćne lokomotive procesa globalnog razvoja i uspostavljanja istinske multipolarnosti", rekao je u Astani ruski predsednik Vladimir Putin.
Od osnivanja 2001. funkcionalnost ŠOS-a je značajno proširena, kao i broj članica. U početku je "Šangajska petorka" - NR Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgizija i Tadžikistan - bila instrument borbe protiv radikalnog islamizma i platforma za rešavanje problema u postsovjetskoj Centralnoj Aziji. Sada je ŠOS, kao i BRIKS, opcija za one koji ne žele da budu uključeni i stisnuti u organizacione projekte Sjedinjenih Američkih Država. ŠOS i BRIKS imaju uticaj, resurse, tržišta, tehnologiju, pa i "vojni kišobran", sve potrebno za opstanak u burnom 21. veku.
Poruke Zapadu iz Astane
Astanska deklaracija se smatra značajnim dokumentom koji će se proučavati i u zapadnim analitičkim centrima. Shodno tekstu, osnova ŠOS će biti Centralna Azija iz koje će se razići zraci svetskog poretka izgrađenog na evroazijskoj osnovi. Tako se konsoliduje novi pol, sa kojim će Zapad pre ili kasnije morati da računa, očekivanja su analitičara.
Ideje iz Astane su i poruke Zapadu. Da nisu zanemarene pokazuje uporedo čitanje komentara u središnjim zapadnim medijima o ŠOS-u pre nekoliko godina i danas. Postoji krivulja od odbijanja do prihvatanja i poštovanja. Stavovi su išli od početnog nepoverenja i prezira do današnjeg priznanja, ponekad čak i divljenja.
Jedan od glavnih rezultata samita je prijem Belorusije za desetog člana ŠOS-a. Trenutno su u orbiti ŠOS-a i dve zemlje posmatrači (Avganistan i Mongolija), te 14 partnera u dijalogu. Belorusija u ŠOS-u dobija neformalni režim najveće povoljnosti u ekonomiji i politici u većem delu Evroazije. S druge strane, Belorusija u ŠOS-u je jedina isključivo evropska država Evroazije i najzapadnija članica s možda bliskim izgledima korišćenja svog tranzitnog potencijala.
Sa stanovišta čiste geopolitike, ulazak Belorusije u ŠOS znači novu fazu u jačanju evroazijskog grebena podsticanjem međudržavnih veza. S Belorusijom u organizaciji, prirodno se zatvara perimetar evroazijske bezbednosti. To je veoma pravovremen potez - posebno usred pokušaja Zapada da se infiltrira u Centralnu Aziju, istovremeno igrajući protiv Rusije i NR Kine, a pokušavajući da sebi privuče Indiju.
Samit u Astani je bio u periodu pogoršanja globalnih problema, ratova u Ukrajini i Palestini, tenzija u Tajvanskom moreuzu, pitanja bezbednosti hrane i energije, klimatskih promena i borbe protiv terorizma. Usledio je neposredno posle "Svetskog samita" u Švajcarskoj o Ukrajini, predvidljivo završenog bukvalno ničim.
Zapad sledi vašingtonsku stazu, ostatak sveta traži svoje magistrale
Najmnogoljudnije zemlje, članice "Velike dvadesetorke" i regionalni lideri, nisu potpisali konačni memorandum. Umesto jedinstva sveta protiv Rusije, samit je pokazao polarizaciju čovečanstva: u suštini samo Zapad nastavlja da sledi vašingtonsku stazu, dok skoro ceo nezapadni svet traži svoje magistrale.
Potom je usledila poseta predsednika Putina "braći po oružju", Severnoj Koreji i Vijetnamu, među najvažnijim događajima tekuće političke sezone. Potpisivanje sveobuhvatnog strateškog sporazuma između Rusije i Severne Koreje bi u globalnoj geopolitičkoj konfrontaciji moglo da, u osnovi, promeni celokupnu situaciju na Pacifiku. Unapređivanje kontakata između Rusije i Vijetnama uveliko je uznemirilo Vašington.
Sada, prema ruskim medijima, zvanična Moskva treba da sklopi svoj prvi vojni sporazum sa Kambodžom, susedom Vijetnama. Očigledni su opšti ciljevi ruske aktivnosti: planski rad na sprečavanju stvaranja pojasa američkih marioneta oko Kine i Rusije, kao i na izbacivanju atlantista iz Evroazije, u principu.
No ni druga strana ne miruje. NATO cilja na azijsko-pacifički region pa planira proširenje saradnje sa Australijom, Japanom, Novim Zelandom i Južnom Korejom.
Fizika uči da svaka akcija izaziva reakciju. Širenje NATO-a u azijsko-pacifičkom regionu će dovesti do jačanja jedinstva evroazijskog jezgra otpora zapadnoj hegemoniji. To će biti i dodatni spoljni podsticaj za snaženje saradnje između Rusije, Kine, Severne Koreje i Irana, članice ŠOS-a od 2023, kao i za razvoj veza unutar ŠOS-a i BRIKS-a.
Podela sveta na zapadni i nezapadni deo postaje sve jasnija. Zato je kineski vođa Si Đinping u Astani poručio da lideri zemalja ŠOS-a treba da se pridržavaju jedinstvenog koncepta prevazilaženja bezbednosnih izazova. Prema Siju, čovečanstvu preti širenje mentaliteta Hladnog rata. "Moramo zaštititi osnove sigurnosti", naglasio je Si, pozvao zemlje da se" suprotstave spoljnoj intervenciji", i da se "moraju čvrsto podržavati i rešavati unutrašnje razlike u duhu mira i sklada".
Predsednik Putin je u Astani predstavio ideju o stvaranju osavremenjenog evroazijskog sistema bezbednosti. Putin je još 2015. izneo principe "velikog evroazijskog partnerstva", a sada je naglasio važnost prioriteta bezbednosti u okviru ŠOS-a. Saopštio je i kako je "doneta odluka da se regionalna antiteroristička struktura ŠOS-a pretvori u univerzalni centar koji ima zadatak da odgovori na niz bezbednosnih pretnji".
Predložena mapa puta za novi koncept evroazijske bezbednosti, između ostalog, predviđa: uspostavljanje dijaloga "sa svim potencijalnim učesnicima"; stvaranje bezbednosne arhitekture otvorene za "sve evroazijske države koje žele da učestvuju", uključujući "evropske zemlje i članice NATO-a"; "postepeno ukinuti vojno prisustvo spoljnih sila u Evroazijskom regionu"; važnost integracije ekonomije i socijalnog blagostanja u okvir evroazijske sigurnosti; stvaranje alternativa ekonomskim mehanizmima pod kontrolom Zapada...
Nova arhitektura saradnje i bezbednosti u Evroaziji može da označi kraj evrocentrističkog i evroatlantskog modela. Članice ŠOS-a imaju jedinstvenu platformu za saradnju, zajedničko razumevanje da su stabilan razvoj i budućnost evroazijskih zemalja mogući samo u saradnji sa susedima. Složiti se mora i to sami, bez nezavisnih dobronamernika s vlastitim motivima daleko od altruističkih.
Takvim stavom zrele države orijentisane na nacionalne interese sve više se rukovodi i ostatak svetske većine, gradeći novi globalni sistem. Ukoliko je ŠOS "postao tako moćan i veliki, onda su principi koje deklariše takođe važni kada se šire diljem sveta", u Astani je zaključio Putin.
