Afrika između velikih sila

Tokom posete Njujorku 1990, tadašnjeg predsednika Južne Afrike Nelsona Mandelu su pitali zašto sarađuje sa ličnostima koje su Sjedinjene Američke Države smatrale protivnicima – Fidelom Kastrom na Kubi, palestinskim liderom Jaserom Arafatom i Muamarom Gadafijem u Libiji.

"Jedna od grešaka nekih političkih analitičara je što misle da bi njihovi neprijatelji trebalo da budu i naši neprijatelji", uzvratio je legendarni borac protiv aparthejda, odvojenog razvoja rasa i dobitnik Nobelove nagrade za mir. "Naš odnos prema bilo kojoj zemlji određen je odnosom te zemlje prema našoj borbi."

Više od tri decenije kasnije, Džon Kirbi, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost administracije predsednika Džoe Bajdena bio je u nevolji.

Insistirao je u intervjuu medijima kako samit američko-afričkog partnerstva  u Vašingtonu "nije ultimatum SAD, mi ili oni", kada je u pitanju širenje uticaja Rusije i Kine u Africi.

Međutim, upravo takvu poruku su SAD poslale već prvog dana samita održanog od 13. do 15. decembra.

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je liderima preko 40 afričkih država kako "Rusija rizikuje da destabilizuje kontinent sve većim prisustvom".

Šta rade Amerikanci u Africi?

Na otvaranju samita, Ostin, svojevremeni general, potom član upravnog odbora glavnog američkog proizvođača oružja Rejtion, je dodao da "Rusija nastavlja da prodaje jeftino oružje i raspoređuje plaćenike širom kontinenta".

Izjava je usledila pošto je krajem novembra i sam nekadašnji general Muhamadu Buhari, predsednik Nigerije, najmnogoljudije i ključne države na kontinentu, upozorio da se oružje koje SAD i NATO šalju režimu u Ukrajini pomalja u Zapadnoj Africi.

Što se tiče Ostinovih optužbi da je Rusija stacionirala privatne vojne kompanije (PVK), činjenica je da su američki i drugi zapadni plaćenici decenijama delovali širom Afrike.

Većina afričkih zemalja, od kada je stekla nezavisnost od zapadnih kolonijalnih sila, vodi politiku nesvrstanosti i nastoji da ne bude uvučena u rivalstvo SAD sa drugim velikim silama. Otuda je u prvom planu izveštavanja središnjih zapadnih medija o samitu u Vašingtonu zvanično nastojanje SAD da ubedi afričke državnike kako će u naredne tri godine uložiti 55 milijardi dolara u zemlje kontinenta.

Pored pokušaja da izazovu raskol između Afrike i Rusije, tokom samita su domaćini kritikovali i Kinu. Sekretar Ostin je insistirao da"Kina svakodnevno širi svoje prisustvo". Za rastući ekonomski uticaj Kine je kazao: "Zabrinjavajuće je što nisu uvek transparentni u pogledu onoga što rade, a to stvara probleme koji će na kraju biti destabilizujući, ukoliko to već nije slučaj".

Pada razmena SAD i zemalja Afrike

Protekli samit je tek drugi koji su SAD priredile za osam godina, posle onog administracije predsednika Baraka Obame, prvog afro-američkog predsednika 2014. Od dogovorenog na prvom samitu, primenjena je tek po koja mrvica.

Između ostalog, obećana je proizvodnja 20.000 megavata električne energije u Africi do 2020. Međutim, do kraja te godine proizvedeno je samo 4.194 megavata, manje od četvrtine obećane količine.

Trgovinska razmena SAD sa afričkim zemljama je sa 110 milijardi dolara u 2010, spala na 44 milijarde u 2022. SAD sada imaju ugovor o zoni slobodne trgovine samo sa Marokom.

Godinu dana pošto je plan Bajdenove administracije "Ponovo izgradimo bolji svet" obnarodovan 2021, prikupljeno je tek šest miliona dolara za infrastrukturne objekte širom sveta, nepojmivo manje od preko potrebnih 40 biliona dolara za ulaganja u infrastrukturu u zemljama u razvoju.

Širom Afrike je posebno odjeknulo što su u najtežem trenutku epidemije Kovid-19, dok se Zapad opskrbio velikim brojem vakcina, na kontinent poslate vakcine kojima je istekao rok trajanja.

Sve ovo je u potpunoj suprotnosti sa stalnom posvećenošću Kine velikim ekonomskim projektima sa zemljama globalnog juga, uključujući Afriku. Kineske, kao i aktivnosti ondašnjeg Sovjetskog saveza i drugih socijalističkih zemalja, među njima i Jugoslavije, počele su u Africi 1950-tih podrškom oslobodilačkim pokretima protiv kolonijalne vladavine. Svojevrsna je ironija da je, danas u Južnoj Africi vladajući Afrički nacionalni kongres, tokom oslobodilačke borbe imao logor za obuku u Odesi.

Veze Kine i Afrike sve jače

Tokom decenija od završetka Hladnog rata, uticaj Kine u Africi se značajno povećao, dok su SAD praktično ostale na istom. Dokaz za to je Forum kinesko-afričke saradnje, koji se redovno održava svake tri godine, počev od 2000.

Kina je daleko nadmašila SAD kao ekonomski igrač u Africi na drugom najprostranijem kontinentu (preko 30 miliona kvadratnih kilometara). Kina je najveći bilateralni trgovinski partner Afrike 13 uzastopnih godina. Do kraja 2021. je obim uzajamne trgovine dostigao 254 milijarde dolara u 2021, četiri puta više od američko-afričke razmene.

Kina je najveći dobavljač stranih direktnih investicija, podržavajući stotine hiljada radnih mesta u Africi. To je otprilike dvostruko više od američkih direktnih stranih investicija. Kina je najveći zajmodavac afričkih zemalja. Kina je obećala da će obezbediti nulti tarifni režim za 98 odsto oporezive robe koja potiče iz najmanje razvijenih zemalja.

Istovremeno, mada njeno komercijalno prisustvo raste, Kina se uglavnom držala podalje od u rešavanju sukoba u Africi. U ovogodišnjoj studiji Afričke mladeži koju radi južnoafrička Fondacija porodice Icikovic, više ispitanika (77 odsto) smatra Kinu najuticajnijom stranom silom koja deluje na kontinentu od onih (67 odsto) koji misle isto o SAD. Među anketiranima, 76 odsto mladih Afrikanaca smatra kineski uticaj pozitivnim, a 72 odsto to pripisuje SAD. Opet u Africi stanovništvo starije od 65 godina čini tek tri odsto među 1,4 milijarde žitelja, drugih po mnogobrojnosti u svetu.

O stvarnim prioritetima SAD na kontinentu dobro svedoči u julu objavljena strategija za podsaharsku Afriku. Geopolitički dnevni red SAD je zasnovan na unipolarnoj svetskoj hegemoniji. To je mnogo važnije od pitanja bitnih za Afriku i koja bi omogućila održivo strateško partnerstvo, naime ekonomski napredak i političku stabilnost. Redosled praćenja američkih ciljeva glasi: razvoj "otvorenih društava" i primanje "dividendi demokratije i bezbednosti". Slede svakodnevna pitanja zdravstva, ekonomskog oporavka i zaštite životne sredine.

Koji je strateški značaj Afrike

Afrika se ne spominje mnogo u novoj američkoj Strategiji nacionalne bezbednosti, objavljenoj u oktobru. Vojni analitičari kažu da se strateški značaj Afrike povećava kao glavne pozornice rivalstva SAD sa Kinom i Rusijom.

Od kako je stupio na dužnost predsednik Bajden poručuje da će se SAD usredsrediti na nadmetanje sa Kinom i obuzdavanje Rusije. Kina i Rusija, pak, dodaju ti analitičari, "veoma dobro razumeju strateški značaj Afrike".

Peking u Africi nije samo najveći trgovinski partner već je izgradio megainfrastrukturne projekte u okviru svoje kolosalne inicijative Pojas i put. Između 2000. i 2020. Kina je pomogla afričkim zemljama da izgrade železnice duže od 13.000 kilometara (km), skoro 100.000 km autoputeva, oko 1.000 mostova, gotovo 100 luka i više od 80 velikih energetskih objekata.

"Svaku priliku koju Kina iskoristi da ojača svoj uticaj, Vašington indirektno doživljava kao pretnju. To podstiče spiralu bilateralnog strateškog rivalstva koje se dešava u Africi i širom sveta u celini", primetio je jedan zapadni analitičar.

Moskva je, u međuvremenu, najveći dobavljač vojnog oružja, a njene kompanije su uložile velika sredstva u ekstraktivne industrije kontinenta. "Iako je ovaj izvoz uglavnom koncentrisan među nekoliko severnoafričkih država, ova trgovina omogućava Moskvi da iskoristi afričko tržište zaobilazeći zapadne sankcije", rekao je drugi analitičar sa Zapada.

Po pomenutom, trgovina sa Rusijom nudi afričkim zemljama raznovrsniji skup međunarodnih partnera. To obezbeđuje kupovine mimo uslova koje nameću zapadne zemlje, često povezanih pravima čoveka kako ih poimaju u razvijenom svetu.

Od kako su SAD usred rata u Ukrajini pokrenule napad Rusiju i pokušavaju da blokiraju njene diplomatske, ekonomske i vojne puteve, povratak Moskve u sferu bezbednosti Afrike dobio je strateški značaj, smatraju zapadni analitičari. Na kontinentu, gde u dobrom broju država Rusiju smatraju naslednicom Sovjetskog Saveza, sada pod jakom diplomatskim pritiskom SAD za svrstavanje "sa nama ili protiv", jača povratak na afričku tradiciju nesvrstanosti.

Na kontinentu jeste rezoluciju Generalne skupštine UN o osudi politike zvanične Moskve zbog rata u Ukrajini podržalo 28 država, no 26 su bile uzdržane ili odstutne, a Eritreja je glasala protiv. Deset meseci kasnije, ni jedna afrička država nije uvela sankcije Rusiji, ističu da su neutralne i da slede nacionalne interese.

"Sviđalo im se to ili ne, SAD će morati da nauče da žive sa afričkim zemljama koje imaju mnogo opcija kao vojni partneri, " zaključio je jedan od navedenih zapadnih analitičara.

Sam Nelson Mandela je govorio o sociološkom opravdanju obostrano korisnih odnosa sa Pekingom i kako će Afrika ubrzati uspon Kine na globalnoj sceni. "Potencijalni doprinos Kine kao jedne od najvećih svetskih ekonomija i vodećeg partnera u svetskim poslovima, ne može delovati preuveličan ", poručio je državnik.