Godina Globalnog Juga

Da poredak u pomenutim regionima nisu ozbiljnije poremetili procesi pokrenuti vojno-političkim sukobom u Evropi i konfrontacija Zapada i Rusije, najrečitije dokazuje Azijsko-pacifički region, globalno najprostraniji i sa najvećim brojem žitelja. Naprotiv: Grupacija BRIKS, Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) i Evroazijska ekonomska unija (EAEU) su u 2022. pojačali svoje aktivnosti i igrali važnu ulogu u regionalnim i integracijama Globalnog Juga.

Danas značajan broj država u Aziji nastoji da političke procese iz "velike igre" od kraja Drugog svetskog rata 1945. rešava dijalogom, a ne sankcijama. No, imperije nikada ne nestaju bez borbe, a „zlatna milijarda“ (mada je i tamo „plemenito“ tek desetak miliona pojedinaca) nije izuzetak, ona nadigrava, preti i blefira do samog kraja.

U međuvremenu, mnogo je novih organizacija u nastajućem međunarodnom svetskom poretku. Nove grupe i forumi predstavljaju različite ideologije i interese i pomažu otklanjanju dominacije ili hegemonije. Danas ove međunarodne organizacije postaju sve efikasnije u globalnoj politici, omogućavajući zemljama da otvore nove mogućnosti i perspektive.

Najveći broj država, članica tih integracija, blizu 150, ili više od 80 odsto svetskog stanovništva, do sada nije sledilo zahteve zapadnih zemalja za uvođenje sankcija Rusiji. Za to navode „nacionalne interese“. Moskva je, pak, 48 zemalja ili teritorija proglasila za “neprijateljske” zbog sankcija Rusiji.

Od BRIKS-a do ŠOS-a

U prvoj polovini 2022. zemlje u razvoju pratile su delovanje globalne grupacije BRIKS koju od formiranja 2009. čine Brazil, Rusija Indija i Kina, a 2010. im se pridružila Južnoafrička republika. U drugoj polovini 2022. fokus se pomerio ka Evroaziji i diskusijama u okviru ŠOS. Članice ŠOS su Kina, Rusija Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Uzbekistan, odnedavno su im se pridružili Indija i Pakistan, a u 2023. će to učiniti i Iran.

BRIKS je moćan ekonomski forum koji čini polovinu svetskog stanovništva i skoro 50 procenata ukupnog svetskog domaćeg proizvoda (BDP). BRIKS je ujedinio interese svojih članica i zajednički radi na zaštiti multipolarnosti.

„U Aziji i širom sveta u razvoju – Africi, Latinskoj Americi, Centralnoj Aziji i na Bliskom Istoku - postoji širok konsenzus da je razvoj multipolarnog sveta nepovratan“, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin u septembru na ekonomskom forumu u dalekoistočnom gradu Vladivostoku.

U okviru ŠOS, pak, Rusija, Indija, Kina i zemlje Centralne Azije nastoje da stvore stabilnije i predvidljivije međunarodno okruženje. ŠOS je priznata međunarodna organizacija i ozbiljan forum za regionalnu sigurnost i stabilnost. ŠOS nastoji da promeni međunarodni sistem i blokovsku politiku i zajednički radi na promovisanju razvoja međunarodnog poretka na pravedniji i racionalniji način.

Mada je 14. samit BRIKS-a u Pekingu 23. i 24. juna održan na daljinu, okupio je, pored sadašnjeg petočlanog jezgra, rekordan broj zemalja kao učesnike u tzv. BRIKS+ formatu, inicijativi za proširenje grupacije BRIKS. Uz čelnike BRIKS-a bili su predsednici Alžira, Argentine, Egipta, Indonezije, Irana, Kazahstana, Senegala Uzbekistana, te premijeri Kambodže, Etiopije, Fidžija, Malezije i Tajlanda.

Mehanizam BRIKS-a održava duh "otvorenosti, inkluzivnosti i obostrano korisne saradnje" i autentična je multilateralnost.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da se "više od desetak" zemalja zvanično prijavilo za pridruživanje BRIKS, posle odluke u Pekingu da budu primljeni novi članovi. Nekoliko velikih zemalja u razvoju izrazilo je želju da se pridruže bloku – poznato je da su zahtev podneli Argentina i Iran, a ovih dana, takođe, Alžir.

Mišljenje je da se u procesu proširenja BRIKS može usredsrediti na: a) zemlje koje je Kina, kao domaćin samita 2017. pozvala da prisustvuju - Egipat, Kenija, Tadžikistan, Meksiko i Tajland; b) sastanak ministara spoljnih poslova BRIKS u maju 2022, kome su prisustvovali Argentina, Egipat, Indonezija, Kazahstan, Nigerija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Senegal i Tajland; v) uključivanje ekonomija u razvoju iz Grupe 20 - Argentina, Indonezija, Meksiko, Saudijska Arabija i Turska.

Upućeni ukazuju i da je svaka od zemalja članica BRIKS-a lider u regionalnoj integracionoj grupi. Rusija je to u EAEU, Brazil među zemljama latinoameričkog udruženja Merkosur, Južna Afrika u Zajednici za razvoj Juga Afrike, Indija u udruženju za regionalnu saradnju Južne Azije (SAARC), a Kina u ŠOS, u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini Kina-ASEAN, kao i u obećavajućem sveobuhvatnom regionalnom ekonomskom partnerstvu (RCEP) u Indo-Pacifiku.

„BRIKS je privlačan za druge zemlje jer ima ogroman potencijal da proširi interakciju na čitavom obodu zemalja Globalnog Juga, na sve zemlje u razvoju", rekao je ruski stručnjak Jaroslav Lisovolik. Prostor koji se formira na osnovu BRIKS+ je, po Lisovoliku, ogroman i „uključuje više od stotinu zemalja...“.

Za to vreme, u ŠOS, Avganistan, Belorusija, Iran i Mongolija imaju status posmatrača. Azerbejdžan, Jermenija, Kambodža, Nepal, Turska, Šri Lanka i Mjanmar su partneri u dijalogu.

Oktobarski samit ŠOS u uzbekistanskom antičkom gradu Samarkandu je označio početak postupka ulaska Belorusije u grupaciju i dodelio Egiptu, Saudijskoj Arabiji i Kataru status partnera u dijalogu. Postignut je dogovor o pokretanje procedura koje uključuju davanje takvog statusa Bahreinu, Maldivima, UAE i Kuvajtu.

Zahtev Turske, kao članice NATO-a, za učešće u ŠOS poslednji je znak pomeranja globalne vlasti sa Zapada na Istok. Turska gleda na Istok kako bi ojačala svoje veze i povećala vlastiti strateški značaj. Ukoliko Turska uspe u svojoj prijavi, postaće prva članica Severnoatlantskog pakta koja će se pridružiti ŠOS kao punopravna članica.

Po ruskim stručnjacima, a gledajući u budućnost, ŠOS će možda uspostaviti bliže veze sa zemljama Jugoistočne Azije, pre svega sa ASEAN, koji okuplja 10 država u bujajućem regionu. Bliža saradnja sa teškašima poput Indonezije, Vijetnama i Malezije značajno bi povećala ekonomski potencijal ŠOS.

Takođe je opravdano uspostavljanje veza ŠOS za sa regionalnim integracionim grupama i institucijama za razvoj Evroazije, poput EAEU, Savetom za saradnju u Zalivu (GCC) i Inicijativom u Bengalskom zalivu za intersektorsku tehničku i ekonomsku saradnju (BIMSTEC).

Stvaranje nekoliko takvih partnerstava moglo bi se kombinovati pod pokroviteljstvom ŠOS+ formata. Format ŠOS+ mogao bi se proširiti i izvan Evroazije i uključiti partnerstva između ekonomija ŠOS i regionalnih grupa i zemalja sa drugih kontinenata.

Na kraju, proces formiranja partnerstava i saveza širom Evroazije u okviru ŠOS dobija na značaju. Strateški bi bila važna i sinhronizacija u razvoju struktura BRIKS/ŠOS i BRIKS+/ŠOS+. Usklađenost globalne platforme za ekonomije u razvoju (BRIKS+) sa evroazijskom platformom (ŠOS+)  doprinela bi uspostavljanju "Skupštine alijansi".

Globalni Jug protiv zlatne milijarde

I to nas dovodi do toga gde će se odvijati dalja nadmetanja Globalnog Juga i „zlatne milijarde“ - oko transportnih koridora, a ne zbog teritorijalnog osvajanja. Naročito će širom Azije biti potrebna pomoć u izgradnji transnacionalne infrastrukture.

U svom meteorskom privrednom rastu koji je NR Kini omogućio i pokretanje Inicijative Pojasa i puta (BRI) – pa na Zapadu tu državu doživljavaju kao egzistencijalnu pretnju „međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima“ – Peking razvija infrastrukturne koridore kroz Evroaziju, kao i Pomorski put svile od Južnokineskog mora i Indijskog okeana sve do Evrope.

Cveta izgradnja teretnih železnica i u Rusiji i centralnoazijskim državama, nekadašnjim članicama SSSR. Izgradnja železnica povezuje ih sa ambicioznom BRI.

Kina gradi šest međunarodnih ekonomskih koridora: ka Mongoliji i Rusiji; povezivanje preko Evroazijskog tla obala Pacifika i Atlantika; Centralnu i Zapadnu Aziju sve do Arabijskog poluostrva; vezu sa Indokineskim  poluostrvom; već čuveni koridor preko Karakoruma ka Pakistanu; te ka zemljama koje izlaze na Bengalski zaliv (BCIMEC).

Trenutno naročitu pažnju privlači Međunarodni transportni koridor Sever-Jug, koji povezuje severozapad Rusije sa Persijskim zalivom preko Kaspijskog mora i Irana do indijskih luka. Multimodalna mreža pomorskih, železničkih i putnih pravaca dužine 7.200 kilometara je klasičan integracioni projekat Jug-Jug: povezuje Indiju, Avganistan, Centralnu Aziju, Iran, Azerbejdžan i Rusiju sve do Baltičkog mora. Vreme prevoza robe do Sankt Peterburga je 25 dana.

Odnedavno postoji i Severni morski put duž ruske obale sve do Barencovog mora. Kina i Indija su veoma usredsređene na Severni morski put.

Nadmetanje za ekonomske koridore postaje još složenije u "cevovodima". Tokom protekle dve decenije, energetski koridori su bili visoko politizovani i u središtu su nepopustljivih globalnih takmičenja u cevovodima – od BTD-A i Južnog toka, do Severnog toka 1 i 2, kao i beskrajnih projekata Turkmenistan-Avganistan-Pakistan-Indija (TAPI) i Iran-Pakistan-Indija (ruski) gasovodi.

Na samitu BRIKS-a u Pekingu, predsednik Si Đinping je podsetio učesnike na drevnu kinesku poslovicu: "Sa jednim srcem i jedinstvenim umom možemo postići sve čemu težimo." Azija veruje u „dijalog među civilizacijama“ pre nego u „sukob civilizacija“.