Plavooki Zapad, braonkasti Palestinci i moralni rat protiv duplih standarda
Kako izraelski rat u Pojasu Gaze utiče na geopolitičko raspoloženje zemalja Globalnog juga
Izraelski rat protiv Gaze i zapadni odgovor oblikuju ulogu i ambicije raznolike grupe zemalja Globalnog juga. Za zemlje u razvoju rat između Izraela i palestinskog pokreta Hamas je prilika da iznesu mišljenje koje dovodi u pitanje spoljnu politiku Sjedinjenih Američkih Država i nekih zapadnih zemalja.
Masovni protesti i marševi podrške Palestini, pozivi na bojkot svetskih kompanija zbog njihovih veza sa Izraelom i još mnogo toga izazivaju političke promene u zemljama Juga i imaju uticaja i na Zapadu. Hamasov napad na izraelske objekte 7. oktobra i nesrazmeran odgovor promenili su regionalnu i globalnu dinamiku.
Izrael je pokrenuo nekoliko kampanja protiv Palestinaca, ubivši ogroman broj nevinih civila, uključujući decu. Kao odgovor, širom sveta organizovani su protesti muslimana i onih koji to nisu, šokiranih brutalnošću izraelske kampanje koja se prelila i na civile, te odbijanjem jevrejske države da poštuje međunarodno pravo.
Zajedničko tim često masovnim i glasnim manifestacijama jesu pozivi na trenutni prekid vatre i okončanje izraelske okupacije palestinskih teritorija. Prate ih kampanje na društvenim mrežama širom sveta za širenje informacija o surovim postupcima Izraela po Palestini. Propalestinske pristalice smatraju da je važno što ove akcije imaju značajan uticaj u svetskoj zajednici, čak i u onim zemljama čiji su lideri odugovlačili sa odgovorom na izraelske postupke.
Snažna osećanja
Uprkos prisustvu dodirnih tačaka u sadašnjem sukobu, analitičari kažu da Globalni jug – postkolonijalne i zemlje u razvoju iz Latinske Amerike, Azije, Afrike i Okeanije – jeste raznolika grupa bez određenog vođstva ili strukture. I mada vodeći zapadni mediji pokušavaju da opravdaju Izraelske odbrambene snage što bombarduju škole, bolnice, izbegličke logore i verske objekte, to ne pribavlja moralnu podršku kod većine svetskog stanovništva. Naprotiv, izaziva negodovanje ljudi širom planete. Ta zlodela su posebno pogodila muslimane, ortodoksne Jevreje i mnoge hrišćane koji čine značajan deo stanovništva Globalnog juga, jer se u tim religijama na Gazu gleda kao na zemlju svete istorije.
Takođe su snažna osećanja iskazana prema "dvostrukim standardima" severnoameričkih i evropskih zemalja u vezi sa "onim što odaberu da nazovu ratnim zločinima" u Ukrajini, nasuprot Gazi; spremnošću Međunarodnog krivičnog suda da interveniše u drugim sukobima po svetu; stepenom empatije koja se iskazuje prema životima braonkastih Palestinaca nasuprot plavookima...
Iako ova vrsta raspoloženja na Globalnom jugu nije bila ništa novo, naglašena je humanitarnom krizom u Gazi. Istu pristrasnost su ljudi na Jugu doživljavali u slučaju rata u Iraku, Avganistanu, Siriji, Libanu, Jemenu... kada su civili bili žrtve intervencija SAD i njihovih saveznika iz sadašnjeg ili budućeg proširenog NATO.
Neslaganja u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija učinila su da je prva rezolucija o izraelsko-palestinskoj krizi doneta više od mesec dana nakon početka sukoba. No, zemlje Globalnog juga, iako su podržale prekid vatre u ograničene humanitarne svrhe, pozvale su i na "neposredan prekid vatre" – stalnu suspenziju neprijateljstava.
Na vanrednom samitu u Rijadu Arapske lige i Organizacije islamskih zemalja u oktobru, lideri desetina muslimanskih i arapskih država osudili su izraelsku "vojnu agresiju na pojas Gaze" i odbacili izjavu o tim akcijama radi "samoodbrane". U novembru je BRIKS, grupa najvećih ekonomija zemalja u razvoju, pozvala na trenutno i trajno humanitarno primirje u Gazi. Ta tela se sve više ističu kao institucije međunarodne politike u kojoj, opet, Globalni jug postaje sve važniji.
Međunarodne strukture novog tipa
Svet u razvoju čini oko 85 procenata svetskog stanovništva koje obuhvata širok spektar različitih rasa, etničkih grupa, kultura, istorija i tradicija. Problemi, prioriteti, vrednosti i sklonosti zemalja Globalnog juga veoma se razlikuju od onih Zapada. Velika većina je trpela pod kolonijalnom vlašću, što im je dovelo ogromnu ekonomsku štetu, sistemski rasizam i odsustvo političkih prava.
Zemlje Globalnog juga su osetno nedovoljno zastupljene u globalnim institucijama poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Na razvijenom Severu vole termin "međunarodna zajednica", pod kojim često podrazumevaju Zapad (12 posto svetske populacije) povrh saveznika. To retko uključuje svet u razvoju, mada te zemlje imaju prvo da se čuje o njihovim civilizacijama i da budu predstavljene usred prenebregavanja na Zapadu.
Izraz Globalni jug je 1969. ustanovio američki pisac, univerzitetski profesor i politički aktivista Karl Ogsbi. Posle završetka Prvog Hladnog rata pojam Globalni jug je zamenio oznaku "zemlje Trećeg sveta ". Odnosio se na globalne agende kao što su klimatske promene i održivi razvoj, jer su zemlje Globalnog juga imale drugačije prioritete od razvijenijih zemalja.
Te zemlje naginju globalno multipolarnim odnosima, novom, pravednijem i demokratskom svetskom poretku, koji stvaraju nezapadne zemlje, predvođene članicama BRIKS-a (Narodnom Republikom Kinom, Ruskom Federacijom, Indijom, Brazilom, Južnoafričkom Republikom...) i Šangajskom organizacijom za saradnju.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov nazvao je BRIKS, regionalne integracije širom Evroazije, Afrike i Latinske Amerike i niz drugih organizacija "međunarodnim strukturama novog tipa", u kojima se sva pitanja rešavaju na osnovu jedinstvenog pristupa, ravnoteže interesa i konsenzusom. Ove strukture, prema Lavrovu, postaju značajna podrška multipolarnosti, a temelj novog svetskog poretka već postoji – to je Povelja UN čije odredbe treba da budu primenjivane u potpunosti i podjednako, a ne selektivno kao što Zapad čini.
Zajednički identitet – "mi se razlikujemo od Zapada ili Severa" – preovladavao je tokom godina, a posebno posle rasplamsavanja borbi u Ukrajini februara 2022, kada je tamošnji rat postao glavna preokupacija vlada SAD i Evrope, ali ne i Globalnog juga. Zemlje u razvoju, svrstane u Globalni Jug ili van njega, sklone su da dele neke zajedničke stavove – više o Gazi i nešto manje o Ukrajini. Dele interese koji su definisani njihovim nacionalnim stavovima i ciljevima, pre svega, u ekonomskom razvoju.
Za pravdu i mir
Uspon Globalnog juga je dugotrajan proces nastajuće snage u svetskim poslovima. To znači i produbljivanje razlika sa zapadnim zemljama, naročito zbog razočaranja spoljnom politikom SAD.
Stepen do kojeg je ova glavna linija raseda između političkog Severa i Juga ponovo došla do izražaja videla se 27. oktobra prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN o Pojasu Gaze. Podrška zvaničnog Vašingtona moralno neprihvatljivom izraelskom bombardovanju dovela je do ponižavanja SAD. Država koja i dalje tvrdi da je svetski lider, našla se u izolaciji po ovom važnom međunarodnom pitanju.
Manifestacije snažnog nezavisnog glasa o ratu u Ukrajini, kao i u glasanje Generalne skupštine UN o Gazi pokazuju proces pretvaranja sveta u razvoju u značajnog globalnog igrača. To su etape u dugoročnom procesu.
Sa druge strane, SAD više ne uživaju uticaj na Bliskom istoku kao pre jedne decenije, a naročito kada su se američke trupe iskrcale na peščane plaže Bejruta 1958. Neki analitičari smatraju da će se taj pad autoriteta nesumnjivo nastaviti.
Uopšte, rat u Gazi, poput tekućeg u Ukrajini, ukazuje na nestabilan svetski poredak. Postoji mnogo uzroka, ali najvažniji faktor je nazadovanje SAD i posledično slabljenje, čak i raspad globalnog poretka na čijem je čelu stajala Amerika. Može se očekivati da ovakva situacija bude produžena i pojačana.
Opasnosti su očigledne svima. To zahteva hladnokrvnost, dijalog i uzdržanost, a ne ratobornost. Kina, Rusija i zemlje Globalnog juga su duboko svesne toga i nema boljeg primera od Bliskog istoka. Pomenute zemlje, dugo osetljive na palestinsko pitanje i svesne njegove važnosti, mogle bi vremenom da igraju presudnu ulogu u podsticanju toliko potrebnog mirovnog procesa.
Na nedavnom moskovskom međunarodnom diskusionom forumu "Čitanje Primakova", nazvanom po visoko cenjenom ruskom državniku Jevgeniju Aleksandroviču Primakovu (1929-2011), učesnici su se složili da će prelazak na novi svetski poredak biti spor i težak, a moguće je da neće biti potpuno miran. Zemlje u razvoju ne žele rat, već, pre svega, pravdu i mir. No, SAD i Zapad verovatno neće tako lako odustati od dominantnog položaja u svetskom sistemu i mogućnosti da nastave, kako je rekao ministar Lavrov, da "skidaju kajmak" u globalnoj politici i ekonomiji.
