Putovanje Tazarom: Zašto Zapad ne može da parira razvojnim projektima Istoka

Kada je Kamala Haris ranije ove godine posetila Zambiju, predsedavajuća Socijalističke partije te afričke države primetila je: "Zamenica komandanta Sjedinjenih Država stigla na aerodrom koji je izgradila Kina, vozila se putevima koje je takođe izgradila Kina i obratila se stanovništvu Zambije iz institucije koju im je na poklon izgradila Kina. Pa opet, potpredsednica Sjedinjenih Država je Zambijcima savetovala da ne sarađuju sa Kinom."

Ironičan, zajedljiv i duhovit komentar me je podsetio da su mi među prvim po dolasku u Zambiju, u januaru 1978, zapadne kolege kazale: "Morate da se vozite Tazarom". Tazara, skraćenica za "Železnica Tanzanije i Zambije", dveju velikih susednih zemalja na istoku i jugu Afrike, bila je prvi i do sada najznačajniji infrastrukturni projekat Narodne Republike Kine na drugom, i po prostranstvu i po broju stanovnika, kontinentu na svetu.

Tazara je građena između 1970. i 1975. u vrednosti od oko milijardu juana (milijarde američkih dolara po današnjim vrednostima), uz beskamatni kredit. Oko 50.000 kineskih radnika pomoglo je u izgradnji 1.860 kilometara železničkih pruga od zambijskog Koperbelta (Bakarnog pojasa) do luke u tanzanijskom glavnom gradu Dar es Salamu na Indijskom okeanu. Tokom radova na "Velikoj pruzi slobode" život je izgubilo više od 160 graditelja, uključujući 69 kineskih državljana, u nesrećama na gradilištu, napadima divljih životinja ili bolestima poput malarije.

Važan simbol

Tazara ostaje važan simbol za sve tri zemlje, jer je građena u vreme kada su tek oslobođene države na jugu Afrike tražile nove mogućnosti prevoza i razvoja koje bi bile alternative nasleđenim kolonijalnim putevima. Tazara je imala veliki politički značaj i simboliku jer je NR Kina finansirala poduhvat, mada se najmnogoljudnija država na svetu suočavala sa finansijskim teškoćama i tek izlazila iz burnih godina Kulturne revolucije.

Železnička pruga je postala kamen temeljac razvoja tesnih političkih, privrednih i kulturnih veza NR Kine sa Afrikom. Povezivanje Kine sa skupim simbolom modernosti i danas kazuje da je ta država decenijama pouzdan prijatelj Afrike. Ulogu Kine u izgradnji Tazare i danas visoko cene afričke elite i obični građani, i jedan je od razloga stalne podrške koju Peking uživa u mnogim glavnim gradovima na kontinentu.

Tazara je svetu pokazala da Kina i afričke zemlje – uprkos njihovim značajnim razvojnim razlikama – mogu finansirati, graditi i upravljati logistički složenim infrastrukturnim projektom. To je bilo, i verovatno ostaje do danas, oličenje onda saradnje Jug-Jug, a danas Globalnog Juga.

Akcioni plan od osam tačaka

Na tek završenom međunarodnom forumu u Pekingu povodom 10. godišnjice inicijative "Pojasa i puta" (IPP), kineski lider Si Đinping je pred delegacijama oko 150 država i 40 međunarodnih organizacija ukazao da će zvanični Peking ostati na kursu razvoja Globalnog juga. Obećao je da će u narednih pet godina biti dodeljeno 780 milijardi juana (107 milijardi američkih dolara), u skladu sa obavezama datim za isti vremenski okvir i 2017. godine.

Ovaj potez pokazao je da projekat ostaje centralni u svojoj geopolitičkoj viziji i usko povezuje razvoj NR Kine sa ekonomijama u razvoju. Prema domaćim analitičarima, IPP je ključni faktor u globalizaciji Kine usred talasa antiglobalizacije na Zapadu.

"Doživljavanje razvoja drugih naroda kao pretnje ili prihvatanje ekonomske međuzavisnosti kao rizika, neće poboljšati nečiji sopstveni život ili ubrzati nečiji razvoj", poručio je predsednik Si.

Si je predstavio akcioni plan od osam tačaka u kome je naglasak na finansiranju "malih i lepih" projekata za poboljšanje životnih uslova u zemljama u razvoju u poređenju sa velikim projektima iz prethodnih godina. Obećao je, takođe, da će Kina podržati otvorenu globalnu ekonomiju, podstaći trgovinu robom i uslugama, promovisati digitalnu ekonomiju, ukloniti sva ograničenja pristupa stranim ulaganjima u proizvodni sektor u NR Kini i pomoći ekološkom razvoju.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je da je zemlja spremna da sarađuje sa drugim razvojnim projektima, uključujući Partnerstvo za globalnu infrastrukturu i investicije o kome je pričala Grupa sedam (G7) najvećih privreda Zapada. Vang je dodao da je "najambicioznija vizija" ujedinjenje sa drugim zemljama radi modernizacije sveta. Takođe je rekao da je događaj poslao jasan signal podrške otvorenosti i saradnji, pred "mentalitetom hladnog rata i blokovskom konfrontacijom".

Utisak je i među pojedinim analitičarima u razvijenim zemljama, da NR Kina mnogo bolje od Zapada shvata da je za Globalni jug najvažniji vitalan ekonomski razvoj. Čini se kako kineska strategija ekonomski, tehnološki i diplomatski nadmašuje SAD i čini je poželjnijim partnerom za zemlje Globalnog juga nudeći im infrastrukturu (IPP), tehnologiju (Digitalni put svile) i tržišta (u formi strateškog ekonomskog partnerstva).

Globalna mreža

Prema kineskim pokazateljima, IPP dodaje između 1,2 i 3,4 odsto stvarnog bruto društvenog proizvoda (BDP) zemljama duž rute. Novo istraživanje je pokazalo da NR Kina u Africi, najmanje razvijenom kontinentu, uglavnom ulaže u razvoj infrastrukture i donosi solidne koristi i napredak mnogim zemljama.

Finansiranje je usredsređeno na afričke zemlje sa niskim i nižim srednjim prihodima, a ciljevi su najsporija razvojna područja koja eliminišu "uska grla" u tom delu sveta. Kineska politika u Africi je u skladu sa ciljevima održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

Suprotno tome, ocenjuju i pojedini zapadni komentatori, SAD nude zemljama u razvoju vojne paktove da se suprotstave Kini. Vodeća sila sveta je previše protekcionistička da bi Globalnom jugu pružila slobodnu trgovinu, suviše uskogruda da bi podstakla američke investicije i previše škrta da bi ponudila više pomoći.

Povrh svega, kako je komentarisao popularni kineski novinar Hu Đin, dok iz Pekinga pozivaju sve zemlje da se pridruže globalnom razvoju, SAD podržavaju dva rata, u Ukrajini i u izraelsko-palestinskim sukobima. "Kina šalje inženjerske brigade i opremu u različite delove sveta, dok SAD raspoređuju oružane snage", napisao je Hu koji je karijeru gradio i mnogim izveštajima sa ratišta u bivšoj Jugoslaviji devedesetih.

Sigurno i zato je IPP danas globalna mreža. NR Kina sarađuje sa svim zemljama sveta (275 ambasada, konzulata i stalnih misija u 171 državi i pri međunarodnim organizacijama, najviše na svetu), a IPP je najveća platforma za konsultacije, izgradnju i saradnju na planeti.

Dva prema jedan

Zvanične dokumente o saradnji u okviru IPP su sa NR Kinom potpisale 154 države. Lakše bi bilo nabrojati koje to nisu učinile. U Centralnoj i u Jugoistočnoj Aziji, sve države smatraju se članicama. Ističu se regioni podsaharske Afrike, Bliskog istoka i Severne Afrike, gde je više od 90 odsto zemalja potpisalo sporazume o strateškom partnerstvu sa Kinom. Članice IPP mogu se naći širom pacifičkih ostrva, Centralne i Južne Amerike…

Budući da je IPP povezana sa unosnim ponudama za finansiranje infrastrukture po državama članicama, snažna je veza između nacionalnog bogatstva i članstva u inicijativi. Stopa članstva zemalja sa višim srednjim prihodima je 79 odsto. Još je viša među zemljama sa nižim srednjim i niskim prihodima, preko 90 posto.

Eiddejt, američki institut koji prati finansije podatke o razvoju, utvrdio je da NR Kina ulaže više od SAD u odnosu dva prema jedan na finansiranje međunarodnog razvoja. Preokret u bilansu globalne pomoći u velikoj meri se dogodio posle pokretanja IPP 2013.

Rast IPP pobija sve alarmističke predstave u vodećim zapadnim medijima (koji idu čak nasuprot i vlastitim akademskim institucijama) o "dužničkoj zamci" u saradnji sa NR Kinom. Težnja zemalja za saradnju sa Kinom nadmašuje njihove eventualne zazore. Doseg IPP danas je važan pokazatelj da velika većina zemalja sveta nije zainteresovana za "odvajanje" od Kine ili "smanjivanje rizika" u saradnji sa vodećom privrednom silom sveta što zagovaraju na Zapadu.

Slučajno, samit u Pekingu je održan sedmicu posle razbuktavanja sukoba na Bliskom istoku, koji je pokazao sve dublju podelu između Globalnog juga (ne samo islamskog sveta) i Zapada. Belodana je rastuća izolacija Zapada - dok je svetska većina zauzeta poslovima razvoja u Pekingu, Zapad grčevito pokušava da podrži jednu stranu u sukobu.

Osećajući "duh vremena", premijer Mađarske Viktor Orban kazao je u Pekingu kako je Zapad izgubio konkurentne prednosti, a ekonomija Istoka je značajno ojačala, pa bi Evropa trebalo da proširi veze sa zemljama Azije. Orban je upozorio da je su evropske zemlje, prekidajući odnose sa Rusijom usled sukoba u Ukrajini, napravile korak ka blokiranju globalnih ekonomskih veza, a sada žele da idu i dalje i izoluju svoje ekonomije od Kine.

"Evropa se suočava sa dilemom da blokira globalnu ekonomiju ili da se takmiči, da bude protekcionista ili da traži mogućnosti za saradnju i komunikaciju koje nova era pruža", smatra Orban.