Bitka obojenim revolucijama za srce Evroazije

Centralnu Aziju nazivaju i "kutijom sa dragim kamenjem", a u centru je "srca" Evroazije, kopnene mase planete Zemlje, po mišljenju tvorca geopolitike, britanskog geografa Halforda Makindera. Centralnom Azijom prolaze drevni putevi svile a region je obdaren ogromnim prirodnim bogatstvom – fosilnim gorivima, retkim metalima, plodnim poljoprivrednim tlom…

Zato je Centralna Azija odavno bila od strateškog značaja i uključena u sve geopolitičke i geoekonomske procese u Evroaziji. Sa početkom ruske Specijalne vojne operacije i kolapsom unipolarnog sveta, značaj tog regiona za svetsku politiku i ekonomiju i višestruko je povećan.

Samo u protekle dve sedmice održani su, između ostalog, prvi ikada sastanak na vrhu Kine i pet zemalja Centralne Azije; na gotovo paralelnom samitu Grupe 7 najznačajnijih zapadnih zemalja dve tačke završnog dokumenta odnosile su se na ovaj region; državnici iz Evroazijske ekonomske unije (EAEU), čije tri članice dolaze iz Centralne Azije, okupili su se na redovnom godišnjem sastanku; visoki zvaničnici Rusije i NR Kine, dveju svetskih sila izuzetno zainteresovanih za situaciju u regionu sa kojim dele duge granice, razmenili su posete; a uvaženi ruski strateški institut Valdajski klub je o prilikama u Centralnoj Aziji održao redovnu godišnju debatu čiji se rezultati uvek sa pažnjom prate.

Tri ključna pola svetske politike i ekonomije

Sada u Evroaziji, a posebno u Centralnoj Aziji, nastaju novi geopolitički i geoekonomski procesi koji su direktno povezani sa nastankom multipolarnog sveta. Ruski zvaničnici i teoretičari smatraju da anglosaksonsku hegemoniju zamenjuje poredak zasnovan na istinskom suverenitetu naroda i raznolikosti civilizacija. I baš u Centralnoj Aziji se dodiruju tri ključna pola svetske politike i ekonomije, usredsređeni na Rusiju, Kinu i Sjedinjene Američke Države.

Spoljni partneri zemalja Centralne Azije nikada se nisu protivili regionalnoj saradnji tamošnjih država otkako su one stekle nezavisnost pre tridesetak godina. U Moskvi takvu saradnju vide kao dodatnu mogućnost stabilizacije mukotrpnog pravca spoljne politike Rusije. Kina polazi od sličnih razloga. Zapadne zemlje su, naprotiv, uvek smatrale integraciju centralnoazijskih država kao način potkopavanja pozicije Moskve, a potom i Pekinga.

Novi svetski poredak je očekivani ishod kontinuiranog prestrojavanja globalnog ekonomskog uticaja. Prvi samit Kine i Centralne Azije je to odrazio kada je predsednik Si Đinping pozvao države regiona da budu most koji povezuje Aziju i Evropu. Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan su bivše republike Sovjetskog Saveza u kojima i danas Rusija ima značajan ekonomski, obrazovni, vojni i bezbednosni uticaj. Te države su suočene sa globalnom geopolitičkom podelom usled rata u Ukrajini sa kojom su svojevremeno bile u zajednici, previranjima u Avganistanu sa kojim se tri među njima graniče, te neizvesnostima na Zapadu, ophrvanom ekonomskim slabostima.

U novonastaloj situaciji će centralnoazijske države postati ekonomski vezanije za Kinu kao tržišta za energiju, sirovine i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Zauzvrat, od moćnog suseda će nabavljati tehnologije i industrijske robe.

Region u miru

"Petorka" već ima koristi od kineske inicijative "Pojas i put". Na samitu u Sijanu, na severozapadu Kine iz koga je pre 2.000 godina kretao stari "Put svile", predsednik Si je najavio i razvojnu finansijsku podršku od 3,7 milijardi dolara za region.

Kina je spremna da sa državama regiona blisko sarađuje da bi osigurale suverenitet, bezbednost, nezavisnost i teritorijalni integritet. U Pekingu smatraju da je Centralna Azija ključna za bezbednost severne i severozapadne Kine. Za Kinu, suočenu sa pokušajima SAD sa saveznicima da je obuzdaju, važnije je nego ikada da za leđima ima stabilne susedne zemlje Centralne Azije, Rusiju i Mongoliju, pa da može da se usredsredi na Tajvan, Južno kinesko more i pritisak sa Zapada.

Region u miru može pomoći Kini da smanji svoju eventualnu ranjivost na isporuke energenata preko mora. Podjednako, Kina bi mogla da poboljša sopstvenu prehrambenu sigurnost ulaganjem u viškove iz poljoprivrednog sektora Centralne Azije.

Poziciju Centralne Azije u sistemu spoljnopolitičkih interesa Rusije razlikuje od drugih velikih delova bivšeg Sovjetskog Saveza (evropski deo, Zakavkazje) što su odnosi Moskve sa "petorkom" tradicionalno prijateljski. Međutim, ne treba smetnuti sa uma niz znakova potencijalne destabilizacije država Centralne Azije i njihovih odnosa sa Rusijom.

Postoje uznemirujući unutrašnji procesi povezani sa teškoćama sa kojima se zemlje u regionu suočavaju i usred vojno-političke krize u Ukrajini. Posle kolapsa režima koji su uspostavili strani intervencionisti u Avganistanu i vraćanja talibanskog pokreta na vlast, usred kontinuiranih tenzija u pograničnim odnosima Kirgizije i Tadžikistana i akutne političke krize u Kazahstanu u januaru 2022, region treba da bude u centru spektra ruskih spoljnopolitičkih prioriteta. No, sa početkom rata u Ukrajini, pažnja Rusije na događaje koji se dešavaju u tako bliskom i važnom regionu je donekle oslabila, što može imati važne posledice.

Hibridni alati

Mihail Galuzin, zamenik ministra inostranih poslova Ruske Federacije je na pomenutom skupu Valdajskog kluba kazao da je za bezbednost, teritorijalni integritet i društveno-ekonomski život Rusije izuzetno važno osiguranje čvrstih i stabilnih odnosi sa zemljama Zajednice nezavisnih država (ZND, još jedne grupacije bivših sovjetskih republika), a među njima, naročito sa državama Centralne Azije. Izaslanici iz SAD putuju u Centralnu Aziju, nudeći tzv. pomoć i koristeći svoje programe radi sprovođenja politike obuzdavanja Rusije, ukazao je Galuzin. Po njemu, Moskva ima kvalitativno drugačiji pristup zemljama Centralne Azije, zasnovan na zajedničkoj istoriji i višegodišnjem strateškom partnerstvu i integraciji, a Rusija i ODKB (bezbednosni savez bivših sovjetskih republika) garanti su sigurnosti u regionu.

Galuzin razume da je usred rata u Ukrajini, pritisaka i sankcija sa Zapada, "prijateljima iz Centralne Azije teško". No, smatra da veštačko uništavanje veza sa Rusijom može da bude štetnije od cene sekundarnih sankcija i da državnici iz regiona to razumeju.

U Moskvi i Pekingu su svesni da SAD ulažu značajne napore da smanje uticaj Rusije i Kine u Centralnoj Aziji. Vašington sprovodi agresivnu strategiju održavanja globalne dominacije, višestepeni proces destabilizacije, slabljenja, uništenja i potčinjavanja azijskih zemalja.

No, u regionu se procenjuje da je uticaj SAD u Centralnoj Aziji uveliko oslabio posle povlačenja iz Avganistana. Zauzvrat, Vašington i saveznici su prešli na korišćenje hibridnih alata za sukob sa Rusijom u regionu.

U tom kontekstu je, prema ruskim medijima, Vašington sa evropskim saveznicima nedavno radio i na organizovanju "obojene revolucije" u Uzbekistanu. Kao "okidač" je trebalo da posluži referendum o usvajanju novog ustava 30. aprila u 30-milionskoj državi koja je sa Kazahstanom ključna u Centralnoj Aziji.

Nulta tolerancija prema "tri zla"

Zemlje G7 su se na samitu od 16. do 18. maja u Japanu dogovorile da blisko sarađuju na rešavanju "akutnih problema" sa kojima se suočavaju zemlje Centralne Azije. Ova akcija je preduzeta da bi se dodatno podrio uticaj Rusije u Centralnoj Aziji, tumače u Moskvi.

Mnogi regionalni eksperti primetili su kako je želja SAD da pomoću "meke moći" – nevladinih organizacija, lobista i zvaničnika školovanih na Zapadu – iskoriste Centralnu Aziju kao odskočnu dasku, ne samo protiv Rusije, već i protiv Kine. Takve subverzivne aktivnosti su pojačane u pripremama za samit Kina - Centralna Azija, 18. i 19. maja u Sijanu.

Ne iznenađuje što je predsednik Si na samitu pozvao na zajedničke napore za jačanje strateškog poverenja i bezbednosnih veza između Kine i Centralne Azije. "Odlučno ćemo se suprotstaviti spoljnim snagama koje se mešaju u unutrašnje stvari zemalja regiona i priređuju 'obojene revolucije ', zadržaćemo nultu toleranciju prema 'tri zla' (terorizam, separatizam i verski ekstremizam) i raditi na rešavanju regionalnih bezbednosnih dilema", poručio je Si.

Zaključak na Valdajskom klubu jeste da je Rusija, kao i Kina, suštinski zainteresovana za političku stabilnost Centralne Azije i za jačanje suvereniteta i bezbednosti tamošnjih država. Istovremeno, ostaju regionalni izazovi – religiozni radikalizam nacionalnog i prekograničnog karaktera i nestabilna situacija u Avganistanu, zajedno sa ekološkim i drugim štetočinskim čovekovim pretnjama.