Između Jave i sna: Putovanje po Novom putu svile

Indonezija se uvrstila početkom oktobra u neveliki broj zemalja sa ozbiljnom prugom železnica velikih brzina, puštanjem u saobraćaj linije između glavnog grada Džakarte i trećeg po veličini megapolisa - Bandunga. Delo domaćih i kineskih graditelja, pruga od 142,3 kilometra (km) sa troškom od 7,3 milijarde dolara, omogućava brzine do 350 km na sat i skraćuje putovanje sa tri sata na 40 minuta.

Moderna pruga je odmah postala jedan od najistaknutijih infrastrukturnih objekata iz kineske Inicijative Pojas i put (IPP), o čijoj je varijanti, "Pomorskom putu svile za 21. vek", predsednik Si Đinping oktobra 2013. govorio u indonežanskoj skupštini u Džakarti. Mesec dana ranije Si je na univerzitetu u Astani, u Kazahstanu, pozvao I na "zajedničku izgradnju Ekonomskog pojasa Puta svile" i kopnene komponente IPP.

Indonežanski predsednik Džoko Vidodo nazvao je prugu "Vuš", inspirisan zvukom koji voz proizvodi, ali i početnim slovima na nacionalnom jeziku za "brz, efikasan i pouzdan". Predsednik, koji se godinama zalagao za projekat, poručio je da "hrabrost da isprobamo nove stvari daje nam samopouzdanje i sposobnost da učimo i biće veoma korisna u budućnosti, čineći naše ljudske resurse naprednijim, a našu naciju nezavisnijom".

Vest o puštanju u rad moderne saobraćajnice, za koju su Kinezi prvi put u inostranstvu primenili u potpunosti vlastiti železnički sistem, tehnologiju i industrijske delove, podsetila me je na putovanje do Bandunga od Bogora, na zapadu ostrva Java, centralnog u najprostranijoj državi-arhipelagu, sa preko 151 miliona žitelja (Indonezija ukupno ima 285 miliona stanovnika).

Putovanje magistralnim uskim zavojitim brdovitim putem dugim 58 kilometara obično traje nepuna dva sata. Obe strane puta su na mnogim mestima zatrpala naselja. Bogati grade vile na brdima sa veličanstvenim vidicima ka vrhovima vultanskih planina Salak, Gede i Pangrango (od 2.200 do 3.000 metara nadmorske visine), zelenim pirinčanim poljima koja napajaju klokoćući potoci ili plantažama čaja.

Minibus se sporo peo ka najvišoj tački prevoja Punćak, na oko 1.500 m nadmorske visine. Srećom, nije bio kraj sedmice niti praznik kada se satima formiraju duge kolone vozila mnoštva posetilaca iz tropske Džakarte koji hrle ka svežini Punćaka.

Kasnije, prilikom studijskog putovanja posvećenog IPP, u istočnom kineskom gradu Ningbo čuo sam lokalnu srednjevekovnu izreku: "Ukoliko želiš da se obogatiš, prvo napravi put."

Jedan od najstarijih gradova u Kini, sa 7.000 godina istorije, danas ima prvoklasne autoputeve, železničke pruge, uključujući i superbrze koje omogućavaju vožnju od 360 km na čas, moderan metro, a do četiri međunarodna aerodroma stiže se za dva sata, najviše.

U Ningbo, u čijem širem području živi preko sedam miliona ljudi, stigli smo iz Šangaja preko mosta u obliku latiničnog slova "S" u Zalivu Handžou. To je u svetu treći najduži most preko mora, doseže 36 km i ima šest traka sa dozvoljenom brzinom od 100 km na sat. Izgradnjom mosta je, između ostalog, vreme putovanja između Ningboa i Sinđžuanga, jednog od predgrađa Šangaja, skraćeno za 120 km (razdaljina sada iznosi samo 179 km).

Drugi ekonomski biser Ningboa je tamošnja luka, na glavnoj pomorskoj liniji za međunarodne kontejnere u Pacifičkom regionu. Luka Ningo-Đušan je uzavrelo čvorište međunarodne trgovine čije je širenje deo IPP-a. U 2022. je luka bila treća najveća u svetu po prometu kontejnerskog tereta.

Luka poseduje preko 330 sidrišta, od kojih neka primaju i tankere od 440.000 tona bruto nosivosti. Sa visokih kranova u proseku svakih 10 sekundi kontejner "prizemi" u težak kamion.

Ningo-Đušan održava 301 pomorsku rutu ka više od 600 luka u više od 200 zemalja i regiona. Sa BRI je povezano 125 ruta, što je povećanje od 71,2 odsto u odnosu na 2013.

Iz Ningboa je besprekoran autoput vodio na zapad do grada Jivua, koji zovu "svetski supermarket", "kinesko božićno selo" ili "Deda Mrazova istinska radionica". Dekorativni venci, ukrasna rasveta, ornamenti sa likom i delom Deda Mraza, veštačke jelke i irvasi, te mnoštvo ostalih božićnih dekoracija, iz Jivua čine preko 60 odsto svih prodatih širom sveta.

Mesto posebne pažnje je Međunarodni trgovinski grad Jivu (YITC). Veletrgovinsku pijacu robe široke potrošnje su Ujedinjene nacije i Svetska banka još 2005. proglasili najvećom na svetu.

YITC se prostire na preko 5,5 miliona kvadratnih metara, ravno površini 560 fudbalskih igrališta. U pet višespratnih hala je 75.000 štandova i prodavnica.

U YITC se može naći 1,8 miliona vrsta robe razvrstanih u 26 kategorija. "Sve što kupcu padne na pamet, može da kupi u veletržnici“, kažu u Jivuu. Tu su otuda svakodnevno hiljade trgovaca iz najrazlicitijih delova sveta. 

Sa teretne železničke stanice u Jivuu počinje i najduža železnička linija duž IPP, do Madrida, ukupno 13.052 km. Duža je od zemljinog ekvatorskog prečnika koji iznosi 12.576 km.

Jivu predstavlja važnu polaznu tačku IPP. Komercijalna železnička ruta teretnog voza "Jivu—Sinđiang-Evropa" saobraća širom Evroazije. Posle Kine putuje kroz Kazahstan, Rusiju, Belorusiju, Poljsku, Nemačku i Francusku... Ta linija i bar još šest iz drugih kineskih gradova čine novi evroazijski kopneni most i imaju ključnu ulogu u razvoju trgovine između zemalja na superkontinentu.

Teretni vozovi između Kine i Evrope su u protekloj deceniji obavili 77.000 putovanja, objavili su kineski zvaničnici U septembru. Prevezli su 7,31 miliona standardnih kontejnera sa robom ukupne vrednosti od preko 340 milijardi dolara. Stižu u 217 gradova u 25 evropskih zemalja.

Poseta različitim delovima NR Kine, druge najmnogoljudije (1,425 milijardi stanovnika) i treće najprostranije zemlje na svetu (9,7 miliona km2), često je iskorak u budućnost. Postojbina jedne od najstarijih civilizacija koja seže više od 7.000 godina unazad, i vrtoglavog ekonomskog razvoja poslednjih decenija, u nekim od svojih područja ukazuje čovečanstvu šta sledi.

U to uverava i poseta Džengdžou, glavnom gradu centralne provincije Henan. Džengdžou, po lokalnim istoričarima najstariji postojeći grad u NR Kini, zbog svog geografskog položaja je oduvek bio velika istorijska, civilizacijska i privredna raskrsnica.

Savremenost desetomilionskog Džengdžoua, na prostoru od preko 7.500 km2, počinje dolaskom železnice ranih 1900-tih, te otuda izreka da moderni grad pokreću vozovi. U Džengdžou se ukršta više glavnih putničkih i teretnih železničkih linija. Biće ih i više pošto na podsticaj predsednika Sija Džengdžou izrasta u transporno i logističko čvorište IPP.

Sa tom namerom nam je prikazana Ekonomska zona aerodroma u Đengđou (ZAEZ), sa novim globalnim fenomenom – aerotropolisom. Model po kome je grad u centru, a aerodrom na periferiji, bio je  karakteristika 20. veka. Učestalost avionskog saobraćaja, 24-časovno radno vreme, transport noću i globalno poslovno umrežavanje, promenili su obrazac i aktuelizovali aerotropolis.

ZAEZ je 25 km jugoistočno od starog centra Džengdžua. Niče na 415 km2, u blizini prostrane svetle vazdušne luke koju smo koristili za let u Peking. Međunarodni aerodrom Sinđeng je već sveobuhvatno transportno čvorište. Tu su spojeni najveća azijska železnička stanica za multimodalni transport (putovanje putnika i roba od početnog do krajnjeg odredišta različitim sredstvima), gradski metro, brze železnice, putnički vozovi za udaljene delove NR Kine, međugradske autobuske i železničke linije, te autoputevi.

Za sada ZAEZ obuhvata aerodrom, zonu slobodne trgovine i obližnje industrijske parkove. Do 2025. treba izgraditi ekološki, podesan za stanovanje, inteligentan i inovativan avijacijski "metropolis" sa oko 2,5 miliona stanovnika. U središtu će biti ZAEZ sa pet poletno-sletnih staza, od kojih jedna isključivo za teretni saobraćaj. Okolo će biti gradske pogodnosti, tržni centri, finansijske institucije, hoteli, stambeni blokovi.

Natrag na Indoneziju: predsednik Vidodo, kome drugi mandat ističe 2024, kaže da bi ponovo odabrao NR Kinu za izgradnju 750 km planirane brze železnice od Džakarte do Surabaje, poslovnog čvorišta na istoku Jave. Linija bi prolazila proz četiri provincije do drugog najvećeg grada u zemlji.

Na desetogodišnjicu IPP, koja će u drugoj polovini oktobra u Pekingu biti obeležena samitom preko 110 država učesnica, kineski stručnjaci kažu da Inicijativa doprinosi obnavljanju ravnoteže u domaćoj privredi, što je zbog njene veličine važno i za globalnu ekonomiju.

NR Kina jača, ali ne ide starim putem agresije i ekspanzije što je u istoriji Evrope, SAD i drugih zemalja, osvajača ili kolonijalnih sila. U pogledu stvarnog razvoja, IPP je značajno poboljšala dobrobit stanovnika u zemljama Globalnog juga, istovremeno snažeći njihov odnos sa NR Kinom.

Zaključno sa septembrom 2023, ukupno 154 zemlje potpisale su sporazume o saradnji u okviru IPP sa Kinom. Samo u Africi je Kina izgradila više od 6.000 km železnica, preko 10.000 km autoputeva, više od 20 luka i 80 velikih infrastrukturnih objekata, te 80 odsto postojećih telekomunikacionih objekata.

Kina je u poslednjih 10 godina otvorila preko 1.300 novih vazdušnih linija sa zemljama IPP. U više od 80 zemalja osnovane su nove bankarske filijale ili je uspostavljena finansijska saradnja. Godišnje se iz Kine u inostranstvo, u proseku, investira 150 milijardi dolara, pri čemu su sve veća ulaganja u zemlje IPP.

IPP, takođe, doprinosi promenama u strukturi odnosa u svetu i izgledima globalne privrede. Ove promene ne samo da utiču na stvarni razvoj i buduće puteve sve većeg broja zemalja u pogledu investicija i infrastrukture – „Vašingtonski konsenzus“ biva zamenjen „Pekinškim“ - već treba da doprinesu evoluciji međunarodnog poretka ka multipolarnosti.