Ruska godina BRIKS-a: Moskva govori u ime većine čovečanstva

Početak ruskog predsedavanja BRIKS-om 1. januara označio je i istorijsko priključivanje novih članova tom međuvladinom udruženju – Egipta, Etiopije, Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Saudijske Arabije. Uz članice-osnivače – Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, udruženje sada čini deset država.

"To ubedljivo pokazuje sve veći autoritet BRIKS-a i njegovu ulogu u svetskim poslovima", poručio je ruski predsednik Vladimir Putin.

Proširenje BRIKS-a je jedan od najvažnijih događaja u svetskoj politici druge polovine prošle i početkom nove godine. Još blizu tri tuceta država se formalno prijavilo ili pokazalo interesovanje za pridruživanje BRIKS-u.

Ko je Vang Huning, "učitelj države" s kojim se Vučić sastao u Pekingu

Među stručnjacima se govori o kvalitativnoj promeni geopolitičke ravnoteže snaga u svetu. Postoje poređenja između BRIKS-a i Grupe sedam (G7) najuticajnijih zemalja Zapada u pogledu njihovog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP), resursa i drugih ekonomskih pokazatelja. Takođe, oblikuje se simbolička snaga BRIKS-a kao alternativne vrednosti i sve države-članice aktivno nastoje da preispitaju postojeći nepravedan međunarodni poredak.

U tome deset država iz BRIKS-a nisu ni malo usamljene. Masivno širenje BRIKS-a ukazuje da je mnogima po volji koncepcija ravnopravne saradnje i održavanja stabilnosti koju je Rusija predložila 2006. godine. Danas organizacija privlači zemlje koje žele da sarađuju na osnovu međusobnog poštovanja i međunarodnog prava.

Najvažniji zadatak

Predsednik Putin je ukazao kako BRIKS privlači sve više pristalica i istomišljenika – države koje dele temeljne principe udruženja. To su "suverena jednakost, poštovanje izbora sopstvenog puta razvoja, međusobno razmatranje interesa, otvorenost, konsenzus, želja za formiranjem multipolarnog svetskog poretka i pravednog modela globalnog finansijskog i trgovinskog sistema, potraga za kolektivnim rešenjima najtežih problema našeg vremena".

"U tom duhu, usredsređujući se na pozitivnu, kreativnu saradnju sa svim zainteresovanim državama, rusko predsedavanje BRIKS-om biće tokom 2024. održano pod motom 'Jačanje multilateralizma u interesu pravednog globalnog razvoja i bezbednosti'", najavio je Putin. Predsednik, njegovi saradnici i eksperti u Moskvi su saglasni da će za globalnu politiku Rusije, jačanje BRIKS-a i pitanje unutrašnje konsolidacije posle proširenja, biti najvažniji zadatak tokom 2024. godine.

Tokom predsedavanja BRIKS-om, Rusija planira da razvije saradnju u tri ključne oblasti: politika i bezbednost, ekonomija i finansije, kulturni i humanitarni kontakti, rekao je Putin. Članice udruženja su u potpunosti podržale takvu ulogu ruskog predsedništva.

Proširenje BRIKS-a bi moglo da se pokaže kao istorijska prekretnica od koje će odbrojavanje biti nastavljeno do formiranja novog transkontinentalnog svetskog poretka. Na to navode i statistika i geografske mape.

Energenti i trgovinski putevi

Nove članice su različite po obimu, ekonomskoj težini i značaju u svetskoj politici: Egipat je najmnogoljudnija arapska država (110 miliona stanovnika), izvoznik nafte i gasa. Egipat i Etiopija, zajedno sa Južnoafričkom Republikom, spadaju u pet najvećih ekonomija Afrike. Bogata Saudijska Arabija je prekomorski sused siromašnoj Etiopiji. Takvi susedi su, takođe, od Zapada sankcionisani Iran, te UAE na čijoj su teritoriji vazduhoplovne baza SAD.

Ministri privrede i trgovine Saudijske Arabije su tokom zasedanja Svetskog ekonomskog foruma u Davosu prošle nedelje izneli da se kraljevina nije zvanično pridružila BRIKS i da je o tome proces donošenja odluke u toku. Saudijski zvaničnici navode da 1. januar nije bio krajnji rok, kao i da za donošenje odluke u Rijadu nema vremenskih ograničenja. Sledeći samit BRIKS-a treba da bude održan u oktobru ove godine u ruskom gradu Kazanju.

Prva stvar koja upada u oči je uključivanje u BRIKS najvećih proizvođača nafte, i to globalnih. Samo Rusija, UAE, Saudijska Arabija i Iran zajedno svakodnevno crpu gotovo 25 miliona barela crnog zlata. Još impresivnije, te zemlje godišnje izvade skoro 1,14 biliona kubnih metara prirodnog gasa, dovoljno da zadovolje godišnje potrebe globalno najvećeg potrošača, Severne Amerike (1,1 bilion kubnih metara).

Istovremeno, Kina je prva ekonomija sveta kada se BDP meri paritetom kupovne moći (PKM). Indija je na tabeli treća, a prema projekcijama, utrostručiće nacionalni BDP do 2030. godine. Takav privredni rast podrazumeva ogromnu količinu energenata. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, te dve privrede će biti ključne za povećanje proizvodnje ugljovodonika.

Novi sastav BRIKS-a, koji je po definiciji prevashodno ekonomska unija, uklanja mnoge prepreke i pojednostavljuje međusobnu trgovinu članica, pogotovo kada globalni trend predstavlja nastojanje da se proračuni vrše u nacionalnim valutama, odnosno dalje od američkog dolara. Povrh toga, ključni izvoznici ugljovodonika dobijaju veću slobodu van Organizacije zemalja izvoznika nafte (OPEK) i srodnog OPEK+. Zato će Vašington verovatno imati teškoće u budućim odnosima sa ovim organizacijama.

Novi igrači u BRIKS-u su iz regiona kritičnog ne samo za proizvodnju energenata, već i za transport tereta između mnogih država sveta. Egipat i Saudijska Arabija kontrolišu lavovski deo obale sada veoma aktuelnog Crvenog mora, kojim prolazi 15 odsto globalne trgovine.

Nešto više na mapi nalazi se UAE, svojevrsna "kapija" u Persijski zaliv, a u suprotnom smeru to je ključna transportna arterija ka Indiji. Iznad je Iran, kontrolišući čitavu istočnu obalu, sve do izlaza iz Omanskog zaliva.

Posle pridruživanja pet novih članova, ključni pomorski trgovinski putevi na kojima su u poslednje vreme bile značajne teškoće, prelaze pod kontrolu BRIKS-a. Ponekad je praćenje mape zanimljivije od popularnih krimića.

Smanjen uticaj Zapada

Proširenje BRIKS-a jasno pokazuje nastojanje u svetu da bude smanjen nivo uticaja zapadnih država. Nove članice omogućavaju značajno proširenje uticaja BRIKS-a u važnim regionima planete. BRIKS će značajno ojačati u Africi, čije su sve države pozvane na 15. Samit udruženja u Johanesburgu prošlog avgusta.

BRIKS obraća pažnju i na države koje se međusobno veoma razlikuju. Time udruženje jača svoj status predstavnika interesa multipolarnog sveta. Okuplja zemlje koje su kulturološki daleko jedna od druge, ali žele da rade zajedno, pre svega radi privrednog razvoja. Ovo otvara mogućnosti drugim važnim zemljama, poput Meksika i Indonezije, da se pridruže organizaciji.

BRIKS se dobro pokazao kao platforma na kojoj se različite države mogu čuti i razumeti. Za njih je udruženje jedinstvena prilika i da ojačaju svoju poziciju na međunarodnoj sceni. Pored toga, saradnja unutar organizacije omogućava da ojačaju nezavisnost od političkih i ekonomskih institucija zapadnih zemalja. To privlači nove članove.

Ekonomija sankcija: Kako je Rusija izneverila nade Zapada i izašla suva iz vode

Sadašnji međunarodni sistem nije ni reprezentativan. Njegova istorija doseže u doba velikih evropskih geografskih otkrića u 16. veku. Četiri od pet prvobitnih članova BRIKS bile su žrtve evropskog kolonijalizma tokom većeg dela poslednjih 300 godina.

Kraj Drugog svetskog rata nije u suštini promenio ovaj status kvo. Diktat koalicije predvođene Sjedinjenim Američkim Državama prilikom stvaranja međunarodnih institucija poput Ujedinjenih nacija, Svetske trgovinske organizacije, Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i mnogih drugih, produžio je ovu istorijsku grešku. Takozvani međunarodni poredak zasnovan na pravilima nije ispunio nade žrtava kolonijalizma i osnovno je pitanje: čija pravila, čiji poredak?

Blok moćniji nego ikad

Eksperti ukazuju i kako BRIKS pokazuje nemogućnost geopolitičkog "poništavanja" Rusije od strane Zapada. Otuda je proces uključivanja novih država za Rusiju izuzetno važan. Moskva sada ima priliku da kroz BRIKS progovori u ime većeg dela čovečanstva.

Rusija je danas uporište težnji za nacionalnim suverenitetom i podršci tradicionalnim vrednostima. Ova svojstva očigledno privlače i druge države. Mnoge zemlje, takođe, vide spremnost Rusije da se suprotstavi zapadnoj hegemoniji. Rusija se oduprla neokolonijalizmu u Ukrajini, na Bliskom istoku i drugim regionima, posebno u Africi. To podstiče države da sarađuju sa Moskvom i uđu u BRIKS.

Rusija je zajedno sa partnerima pokrenula proces formiranja novog multipolarnog sveta, a BRIKS je postao jedna od njegovih osnova. U članku pod naslovom "Pojavljuje se antizapadni blok moćniji nego ikad ranije", bivši glavni urednik nemačkog "Špigla" napisao je posle samita udruženja 2022. da je "BRIKS mnogo jači od G7". G7 je "fenomen prošlog veka," dok je BRIKS "otkriće 21. veka", poručio je on.

Prošireni BRIKS čini 36 procenata svetske teritorije, 45 procenata ukupne populacije, 37,3 procenta globalnog BDP, 38 procenata svetske industrijske proizvodnje, skoro polovinu naftnih i gasnih polja i polovinu sve proizvedene hrane. BRIKS nadmašuje G7 u gotovo svim pokazateljima. Procenjuje se da je posle proširenja BRIKS više nego dvostruko veći od G7 i ima preko četiri puta brojnije stanovništvo. BDP deset članica je 1. januara vredeo 63,2 biliona dolara, a G7 52,3 biliona. U 2028. će udeo zemalja BRIKS u globalnom BDP biti veći od 33,6 odsto, a G7 predstavljati 27,8. Jasno je zašto i druge zemlje žele da se pridruže BRIKS.

Članice BRIKS-a nastoje da obezbede ekonomski suverenitet i sigurnost odbacujući američki dolar kao sredstvo u uzajamnim plaćanjima. Uopšte, zemlje širom sveta će postepeno odustati od korišćenja dolara u međunarodnoj trgovini.

Postoji nekoliko načina da se izbegne korišćenje zapadnog bankarskog sistema. Tek neke od promena koje uskoro dolaze: države će redovno pregovarati o korišćenju nacionalnih valuta u bilateralnoj razmeni; porašće uloga valuta nekoliko zemalja, kineskog juana, ruske rublje… u svetskoj trgovini; velika međunarodna udruženja poput BRIKS-a stvoriće interne načine za olakšavanje plaćanja bez upotrebe dolara.

Razvoj ovih tendencija biće nastavljen tokom godine ruskog predsedavanja. Tako će BRIKS postati još perspektivnije udruženje.