SAD geopolitičkim gambitom žrtvuju EU
Trgovinski rat u Evroaziji doslovno ne treba nikome, osim Vašingtonu i vladajućim evrobirokratama
U početku beše ideja da je Kinu moguće dugoročno zadržati u zamci takozvanog srednjeg nivoa razvijenosti. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, sproveden je plan SAD da Kina bude ekonomski donekle ojačana otvaranjem svojih tržišta i trajno odvojena od SSSR-a, sa kojim nije ni imala dobre odnose. Štaviše, Kina i SSSR su krajem šezdesetih godina bili na rubu ratnog sukoba.
Slikovito rečeno, u projekciji američkih stratega, Kina je trebalo da proizvodi sto primitivnih proizvoda sa dodatom vrednošću od po deset dolarskih centi, nasuprot SAD i njihovim saveznicima koji bi im prodavali tehnološka čuda sa dodatom vrednošću od sto ili više hiljada dolara po jedinici proizvoda.
Civilizacijska trka pseudoliberalnog zeca i konfučijanske kornjače
Sjedinjene Američke Države su naivno verovale da će Kinu, kada se ova sa plastičnim i konfekcijskim džiža-bidžama zakoprca u pomenutoj zamci srednjeg nivoa ekonomske razvijenosti, lako kontrolisati stalnim bezbednosnim subverzijama, poput onih izvođenih na Tijenanmenu, u Sinđangu, Hongkongu, na Tibetu i Tajvanu.
Budući da je posredi civilizacijska trka američkog pseudoliberalnog zeca sa kineskom konfučijanskom kornjačom, koja je u međuvremenu, ipak, postala zmaj, to se nije dogodilo.
Kina je, istina, iz nužde na početku prihvatila da proizvodi jeftine odevne, plastične i druge proizvode vrlo niske dodate vrednosti. Zahvaljujući konfučijanskoj kulturi i tradiciji imperije, koju su SAD previdele, Kina je uvidela da ambicija Zapada nije napredak čovečanstva, već isključivo dobit malobrojnih finansijskih elita.
Mislilo se tada da će Kina doveka, na primer, kupovati nemačke i japanske vozove, a dogodilo se nešto sasvim suprotno. Od 2008, kada je izgradila prvu pravu prugu za vozove velikih brzina, između Pekinga i Tijenđina, Kina je do danas napravila pedesetak hiljada kilometara brzih pruga.
SAD su šenlučila po svetu dok je Kina osvajala znanja i nove tehnologije
Inteligentnom politikom Kina je privolela velike proizvođače, žedne dobiti, da joj, u zamenu za i te kako profitabilno učešće na njenom ogromnom tržištu, nakon izvesnog vremena ustupe znanja i tehnologije, koje je Kina znala da usvoji i unapredi do neslućenih granica.
Za to vreme, SAD su šenlučile po Iraku, Srbiji, Avganistanu, Siriji i brojnim drugim zemljama, ne izgradivši ni metar novih brzih pruga, ali ni mostova, auto-puteva i drugih savremenih infrastrukturnih objekata. Opijene lakom pobedom u Hladnom ratu, smatrale su da kontrolišu sve na svetu, pa i samo vreme.
Potom, niko nije verovao da će, u eri danas zaboravljene "Nokije", Kina ikada uspeti da napravi pristojan smartfon ili računar. "Huavej" i družina ubrzo su i to demantovali. Kina je ovladala tržištima pametnih telefona, računara i računarske opreme.
Dolaskom Si Đinpinga i Li Kećijanga 2012, odnosno 2013. godine, načinjen je istorijski zaokret koji svoj krešendo doživljava ovih dana: Kina je snažno zaveslala ka inovacijama i osvajanju ostalih visokotehnoloških proizvoda čija dodata vrednost nije simbolična, već je vrtoglava.
Leteći automobili i te kako postoje
Da budem malo neskroman.
Kada sam, prvi put posle pandemije koronavirusa, boravio u Kini s proleća i jeseni prošle godine, video sam najnovije modele kineskih hibridnih vozila i elektromobila za koje nije bilo teško predvideti da će, godinu dana kasnije, izazvati potres na nedoraslim zapadnim tržištima, što sam i objavio u svojim tekstovima, iako se klonim prognoza. Stvar je ovoga puta bila očigledna.
Uzgred rečeno, tada su mi domaćini, u Guangdžou, prikazali leteće automobile kojima se ovdašnja politička provincija podsmeva, usvajajući bespogovorno zapadnjačku paradigmu po kojoj ismevamo ono što nas plaši, a ne pritom to nešto što nas plaši ili makar zabrinjava ne možemo bombardovati i uništiti.
Kina upravo ovih dana razmatra mogućnosti za razvoj zakonske regulative u oblasti upotrebe letećih vozila, što ovde i dalje može da izaziva podsmehe jednake ismevanju prvih kineskih pametnih telefona, kada su slavodobitno tvrdili da Kina nikada neće uspeti da napravi kvalitetan smartfon, što su, naravno, u međuvremenu zaboravili.
Carinski rat potkopava stabilnost i koristi isključivo SAD
Kina je, dakle, period pandemije iskoristila da usavrši svoju automobilsku industriju koja, zahvaljujući kineskom ekonomskom modelu, sada osvaja svetska tržišta, osim zapadnih koja, budući da postaju nekonkurentna spram kineskog ekonomskog modela, sada uskaču u vlastita usta i pribegavaju protekcionističkim merama, osporavajući kineskom ekonomskom modelu pravo da postoji.
U Kini, stoga, s pravom smatraju da uvođenje dodatnih carinskih tarifa u Evropskoj uniji na uvoz kineskih električnih vozila potkopava stabilnost, jer Evropska unija ne razmatra mogućnosti za dogovor i saradnju, već bespogovorno ulazi u trgovinsku konfrontaciju.
Evropska komisija je, nakon sprovedene "istrage", 12. juna objavila preliminarnu odluku o uvođenju privremenih carina na električna vozila uvezena iz Kine, u rasponu od 17,4 do 38,1 odsto, pored standardnih 10 odsto dažbina za vozila koje su već na snazi.
Paradoksalno, odluka Evropske unije ugrožava fer konkurenciju upravo u ime očuvanja fer konkurencije. Ispada da je fer konkurencija isključivo definisana interesima Evropske unije i SAD, a sve izvan njihovog političkog i ekonomskog modela može, ili ne mora, da bude osporeno (ismejano, bombardovano...).
Predložene tarife, ukoliko budu primenjene, neće štetiti kineskim preduzećima, već će ometati razvoj kompanija iz EU, a poremetile bi i narušile globalnu automobilsku industriju i lance snabdevanja, uključujući deo koji se nalazi unutar EU, upozoravaju iz Pekinga.
Šta kažu činjenice?
Nakon što su joj pucale u obe energetske noge, razarajući Severni tok i primoravajući je da uvozi skuplja goriva, SAD sada pribegavaju novom geopolitičkom gambitu, u kom ponovo žrtvuju interese Evropske unije, donekle sa izuzetkom Mađarske i Slovačke koje pokušavaju da iskorače iz evroatlantskog ludila i izazivanja sukoba.
Evo šta posustale SAD, zapravo, brine.
Samo u maju ove godine, između Kine i Evrope saobraćala su 1.724 teretna voza koja su prevezla 186.000 kontejnera, uz rast od 14 odnosno 13 odsto, u odnosu na isti period prošle godine, čime je postavljen istorijski rekord kada je posredi mesečni obim prevoza sa istoka na zapad Evroazije.
Gro ovog transporta, pogađate, odvija se preko Rusije.
Izvoz visokotehnoloških i visokovrednih proizvoda iz Kine u Evropu, kao što su automobili, elektronski uređaji i mašine, znatno je porastao. Ukupan uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Evrope povećan je za oko pet odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Zbog toga je, sledeći ono što u Vašingtonu trenutno drže za američke interese, podatna Evropska komisija, očigledno bez dovoljno činjeničnih osnova, saopštila preliminarne rezultate "istrage" o kineskim električnim vozilima, odlučivši da od jula uvede pomenute dodatne carine na uvoz električnih vozila proizvedenih u Kini.
U Pekingu, očigledno, smatraju da je razvoj elektromobila prilika za čitavu Evroaziju, uključujuči Evropu, a ne samo za Kinu, dok "preko bare" drugog odgovora osim hvatanja za trgovinski mač nemaju.
Umesto saradnje sa Kinom na planu razvoja, svega pa i elektromobila, Evropska unija, opet sa izuzetkom Mađarske i Slovačke, ponovo prihvata ulogu američkog vazala spremnog da se žrtvuje samo da bi bio žrtvovan. To znači da Evropska unija radije prihvata trgovinski sukob nauštrb Evropljana, nego što je spremna da načini analizu vlastite pozicije, politike i naročito ekonomije koja počinje da grca, a čitava ova priča se ne završava sa najnovijom automobilskom epizodom.
Kina ubrzano radi na razvoju
Impuls koji je Si Đinping, zajedno sa premijerom Li Kećijangom, pre 12 godina dao Kini, danas prevazilazi osvajanje svetske automobilske industrije. Uzgred rečeno, svaki treći automobil na svetu danas je proizveden u Kini, a Kinezi planiraju da do 2030. godine 80 miliona njihovih sunarodnika vozi elektromobile.
Posredi je namera Kine da više nikada tehnološki ne zaostane za Zapadom i nikada više ne doživi 19. i prvu polovinu 20. stoleća.
Kina je, na primer, juče završila izgradnju i kompletan rad na prvom potpuno visokotemperaturnom superprovodnom uređaju, takozvanom tokamaku, nazvanom HH70, načinivši revolucionarni iskorak na planu razvoja fuzionih tehnologija u cilju dobijanja potpuno čiste energije.
Kineski nezavisno razvijeni kvantni računar treće generacije, nazvan "oridžin vukong", stavljen je na besplatnu upotrebu svetskoj naučnoj zajednici. Za svega nekoliko sati, pristupilo mi je deset miliona korisnika iz celog sveta.
Ovo su samo najsvežije, ovonedeljne vesti, u moru rodnih vesti koje već godinama zapljuskuju kineski medijski prostor, a na Zapadu ih nerado prenose, jer više nije pitanje ko će dobiti ovaj najnoviji trgovinski rat, već šta će Kina uspeti da uradi u svom sledećem koraku od sedam civilizacijskih milja, dok SAD, upotrebljavajući Evropsku uniju, pokušavaju da joj odvežu pertle makar na jednoj cipeli.
