Krađa relikvija Kijevsko-pečerske lavre

Sa zgražavanjem smo primili vest o mogućnosti vođenja bilo kakvih pregovora između Kijeva i Uneska o preuzimanju i premeštanju na Zapad pravoslavnih svetinja iz Kijevsko-pečerske lavre, uključujući i mošti svetaca? Tim povodom, šef ruske Spoljno-obaveštajne službe Sergej Nariškin rekao je da je planirano da se svetinje iz Kijevsko-pečerske lavre prenesu u muzeje Italije, Francuske, Nemačke i Vatikana, i to pod izgovorom "spasavanja od ruskih raketnih udara", i podvukao, da odbrana Kijevsko-pečerske lavre ima duboko duhovnu dimenziju za Rusiju "što znači da to samo pojačava našu odlučnost da završimo Specijalnu vojnu operaciju".

U međuvremenu je izvršen popis kompletne imovine Kijevsko-pečerske lavre i izdvojena su sredstva za njihov transport. O svemu je obavešten i poglavar kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve Mitropolit Onufrije, da će ikone i mošti kao i drugi predmeti biti "privremeno" premešteni, i to navodno, radi bezbednosti dok se situacija na terenu ne normalizuje.  

Ukoliko se uzme u obzir činjenica da je uz posredovanje švajcarske nevladine organizacije - Međunarodne alijanse za zaštitu kulturnog nasleđa u zonama sukoba, na čijem čelu je Tomas Skot Kaplan, američki milijarder i kolekcionar umetnina, a uz prećutnu saglasnost Uneska, u francuskom Luvru 14. juna upriličena izložba najstarijih vizantijskih ikona koje su tajno iznete iz Ukrajine, sa pravom se stvara sumnja u Rusiji da će napad jeretika na Kijevsko-pečersku lavru biti samo logičan nastavak priče o krađi ruskog duhovnog i kulturnog blaga sa teritorije Ukrajine.

Inicijalna kapisla

Ovakav varvarizam i divljaštvo predstavljaju logičan nastavak onoga što se dogodilo krajem 2022, a što je preneo Informativno-katihetski portal "Riznica", kada su kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva i bratstvo Uspenske Kijevsko-pečerske lavre izbačeni iz Gornje lavre, i lišeni prava služenja u Svetouspenskom Sabornom hramu i Trapeznoj crkvi svetih Antonija i Teodosija.

Treba istaći da je manastir u državnom vlasništvu još od sovjetskih vremena, i da je podeljen na Gornju i Donju lavru, i funkcionisao je prema posebnim ugovorima o korišćenju.

Nakon toga, Kijevsko-pečerska lavra je slučaj Gornje lavre iznela na sud, tvrdeći da je iseljenje bilo neosnovano i da se time krše prava Crkve. Međutim, 13. juna 2023. Privredni sud Kijeva odbio je tužbu manastira a da pri tom nije saslušao argumente manastirskog pravnog zastupnika. Kako je izjavio pravni zastupnik, advokat protojerej Nikita Čekman, manastir je podneo molbu za odlaganje sudskog pretresa "zbog dugih postupaka koji su objektivno onemogućili učešće na suđenju". Međutim, sud je odbio molbu i održao prvu sednicu bez prisustva predstavnika manastira i odmah doneo odluku, ne davši mogućnost tužiocu da na ročištu iznese svoje argumente i postavlja pitanja tuženom, da učestvuje u pretresu i iznese svoj pravni stav, kako na sudu tako i u javnosti.

Po mišljenju oca Nikite, sud je odbio zahtev da se rešenje odloži, zbog pritiska ministra kulture koji namerava, kao i kolektivni Zapad, da protera kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovskog patrijarhata iz Kijevske i Počajevske lavre.

Ovi primeri predstavljaju In flagranti dokaze da je nekanonska odluka Vaseljenskog patrijarha o davanju autokefalnosti raskolnicima u Ukrajini bila inicijalna kapisla koja je upalila iskru sukoba dva pravoslavna naroda.

Takođe, nameće se pitanje, šta uopšte mogu da znače mošti svetaca Kijevsko-pečerske lavre jednom dehristijanizovanom zapadnom svetu, u kome je porodica kao osnovna ćelija društva razorena, a istopolni brakovi i satanistički pokret u usponu?

Neotuđivo pravo

Pretpostavljamo ništa ili gotovo ništa. Ili bar ne ono što mošti svetitelja znače vernicima pravoslavnog Istoka. Za pravoslavne hrišćane ove relikvije predstavljaju oduhovljena telesna prebivališta Gospoda Boga i osvedočene hramove Svetoga Duha, bilo da je reč o telu u celosti, njegovim delovima ili pak samo čestici. Takođe, mnogi pravoslavni hrišćani smatraju da su mošti izvor Božanske energije. One predstavljaju jedan od najstarijih oblika poštovanja svetitelja čije je postojanje dokazano još u drugom veku, mnogo pre poštovanja ikona i drugih formi predstavljanja svetitelja.

Odgovor na pitanje šta zapadnom čoveku mogu da znače mošti svetaca Kijevsko-pečerske lavre i kakav je njihov odnos prema duhovnom i kulturnom nasleđu drugog naroda, može da posluži i lično iskustvo pisca ovih redova koji je bio deo četvoročlane delegacije Međunarodne organizacije za repatrijaciju partenonskih skulptura, koja je 17. jula 2006. bila primljena u Domu lordova od strane britanskog ministra kulture Dejvida Lemija.

I pored objašnjenja da su partenonske skulpture isečene na najgrublji način skrnavljenjem spomenika Helenske civilizacije i na nelegalan način iznete iz zemlje, pod izgovorom "da se zaštite od ratnih sukoba koji su u to vreme Grci vodili za oslobođenje od otomanske imperije", a koje je kasnije britanska vlada otkupila od Tomasa Brusa kao od privatnog lica, to nije bilo legalno jer je britanski lord to nedelo učinio u svojstvu najvišeg diplomatskog predstavnika Britanskog kraljevstva, čime se apsolutno diskredituje čin sticanja vlasništva nad partenonskim skulpturama!

Potpuno je jasno da kolonijalni i hegemonistički mentalitet ne želi da prihvati nikakav međunarodni pravni akt niti odluku bilo koje međunarodne organizacije (UN, UNESKO...), kao ni Vankuversku deklaraciju UN iz 1976. koja glasi da je "Neotuđivo pravo svake zemlje da sa punim suverenitetom bude baštinik sebi svojstvenih kulturnih i duhovnih vrednosti, koje su plod cele njene istorije"!

Revolucionarni čin

Svo nerazumevanje i hegemonističku oholost svoga bića, britanski ministar kulture Dejvid Lemi je demonstrirao u pitanju koje je postavio potpisniku ovih redova: "Šta vam toliko znače obični hladni mermeri"! Pod svodovima Doma lordova u Londonu je ostao da lebdi u vazduhu moj odgovor "da partenonske skulpture za grčko nacionalno biće ne predstavljaju hladni mermer, već su one simbol identiteta i kontinuiteta Helenske nacije. Oni su najplemenitiji simbol savršenstva. Oni predstavljaju odavanje pošte filozofiji i demokratiji. Oni su suština Helenizma!"

Analogno tome, indikativno je da su dva toliko velika zlodela učinjena od istog počinioca i sa istim objašnjenjem "brige o zaštiti od ratnih sukoba", na vremenskoj distanci većoj od 200 godina. To govori da je kolonijalni i hegemonistički Zapad uvek posedavao bezosećajni odnos prema veri, tradiciji, kulturi i istoriji. 

Još je Dostojevski sa svojih proročkih visina jasno sagledao tragediju Zapada i otkrio njen uzrok. Razlog je u tome što je Zapad izgubio lik Bogočoveka Hrista, kao jedinu večnu vrednost radi koje postoje svi svetovi. I zbog toga se u zemljama Zapadne hemisfere sve "zamutilo i krenulo u haos". Drugim rečima, zapadni čovek hoće bratstvo, ali ne može da ga ostvari, jer je izgrađen na načelu egoističke samostalnosti, koja ga sve više i više usamljuje i odvaja od ljudi, tako da on živi kao u pustinji.

Upravo nam ove činjenice otkrivaju suštinu sukoba u Ukrajini. Reč je o sudaru dva sveta, dve civilizacije, o sukobu dobra i zla, hrišćanstva i satanizma. Zato je i neophodno o svemu govoriti javno i obelodanjivati njihove namere. To se kaže i u poslanici apostola Pavla Efescima (5,8-21): "Istražujte šta je Gospodu ugodno i ne budite saučesnici u jalovim mračnim delima, nego ih radije izobličavajte. A sve što se izobličava obelodanjuje se".

Konačno, i engleski romanopisac, esejista, novinar i kritičar Džordž Orvel rekao je: "U svetu gde je sve obmana i laž, pričati istinu predstavlja revolucionarni čin".