Poražena manjina u OEBS-u: Glasnik proleća novog, multipolarnog sveta

Austrija se proteklih dana našla pod jakim pritiskom da spreči učešće Rusije na zasedanju Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) koja će biti održana 23. i 24. februara u Beču.

Organizacija sa sedištem u austrijskoj prestonici naslednica je Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju (KEBS), osnovane 1975. godine u cilju popuštanja tenzija između Istoka i Zapada. Okuplja 57 zemalja iz Evrope, Severne Amerike i Azije.

Ove godine je, međutim, deo poslanika iz 20 zemalja odlučio da pozove austrijsku vladu da uskrati ulaznu vizu poslanicima iz Rusije, sa obrazloženjem da su pod sankcijama "kolektivnog Zapada".

Potpisnici spornog pisma upozorili su austrijske domaćine da bi "Rusija mogla da iskoristi sastanak koji se poklapa sa prvom godišnjicom ruske invazije na Ukrajinu kako bi širila dezinformacije, lažne vesti i govor mržnje".

Austrijski dnevni list „Prese“ navodi da je taj poziv Beču potpisalo 81 delegata OEBS-a iz Poljske, Litvanije, Belgije, Češke, Danske, Estonije, Francuske, Gruzije, Islanda, Kanade, Letonije, Nemačke, Holandije, Norveške, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Švedske, Ukrajine i Ujedinjenog Kraljevstva.

Nisu dobili odgovor kakav su očekivali – usledio je hladan tuš iz austrijskog ministarstva spoljnih poslova.

Ukratko, zahtev inicijatora zabrane prisustva ruskih poslanika na sastanku u Beču odbijen je uz naglasak da je Austrija, kao sedište OEBS-a i mnogih drugih međunarodnih ustanova, prema slovu međunarodnog prava obavezna da dozvoli ulazak delegata iz svih zemalja učesnica kako bi prisustvovali zasedanju Parlamentarne skupštine te organizacije.

Predstavnica za štampu austrijskog ministarstva spoljnih poslova podsetila je i da je reč o zvaničnom sastanku Parlamentarne skupštine OEBS-a, za koji sankcije Evropske unije predviđaju izuzetak od ikakve zabrane.

Vršilac dužnosti potpredsednika Parlamentarne skupštine OEBS-a, Austrijanac Rajnhold Lopatka, okarakterisao je potez predstavnika 20 zemalja kao „pregalaštvo manjine“, s obzirom na to da OEBS ima 57 država članica.

I zaista, već letimičan pogled na spisak parlamentaraca koji su podržali spornu inicijativu otkriva da većina potpisa potiče iz članica Evropske unije koje su mahom uključene i u NATO. Ta grupa, koja sebe vidi kao "kolektivni Zapad", predstavlja očiglednu manjinu unutar OEBS-a, a već na startu je propala i u naporu da joj se priključe svi parlamentarci iz svih članica NATO i EU.

Slično je i u okviru UN, kada je posredi zahtev za uvođenje sankcija Rusiji. Tek tridesetak država je uvelo neke od sankcija, dok je najveći deo ostalih, koje predstavljaju veliku većinu sveta – odbio da to učini.

Te diplomatske bitke nisu nevažne, jer pokazuju kako se geopolitička karta sveta menja i kako multipolarnost postaje sve opipljivija stvarnost.

Poraz grupe NATO članica u okviru OEBS-a značajan je i zato što je razotkrio licemerje predstavnika "kolektivnog Zapada" koji često pozivaju druge zemlje na poštovanje međunarodnog prava, dok su povodom predstojećeg zasedanja organizacije čiji su deo, u cilju sprečavanja prisustva ruske delegacije bez zazora, otvoreno i drsko pogazili isto to međunarodno pravo. Ali to nije jedini problem.

Odbijanje kontakata sa predstavnicima Rusije u okviru jedne od retkih organizacija u kojoj od početka ukrajinskog rata parlamentarci EU imaju mogućnost da se sastanu sa ruskim, je krajnje kratkovidan i arogantan potez. Jasno je da Rusija neće nestati sa evroazijskog kontinenta i da će pre ili kasnije morati da se pronađu rešenja za zajednički život – putem diplomatije.

Otuda je 81 parlamentaraca koji su potpisali sramno pismo tim činom demonstriralo ne samo rusofobiju, već i neverovatnu nesposobnost za komunikaciju i traženje kompromisa, bez čega nema mira ni na evropskom kontinentu. Što je – trajan mir – osnovni i krajni cilj OEBS-a.

Opisani postupak rečenih parlamentaraca ujedno predstavlja i neoboriv dokaz njihove nesposobnosti da obave poveren im zadatak.

Razloge za takvo sramoćenje evropskih emisara, kojima bi mir morao da bude prvi na spisku prioriteta, treba tražiti i u svakodnevnoj, brutalnoj propagandi i cenzuri kojima su izloženi milioni građana Zapadne Evrope.

Prema tom narativu, isključivo Rusija je odgovorna za rat, dok se prikriva krivica glavnog aktera koji je Ukrajinu godinama pretvarao u bure baruta nadomak ruske međe – to je Amerika, potpomognuta saučesnicima iz EU.

Rezultat je nepokolebljiva, iako krajnje neosnovana, vera evropskih političara da "Zapad" mora da pobedi u Ukrajini, a Rusiju baci na kolena. Svi koji upozoravaju na suludost takvih ideja brzo su sklonjeni iz vodećih zapadnih medija.

Takav usud je zadesio čak i penzionisanog brigadnog generala Eriha Vada, nekadašnjeg savetnika nemačke kancelarke Angele Merkel.

Intervju sa Vadom je sredinom januara objavio široj javnosti malo poznat lokalni feministički časopis "Ema". Nemački general je govorio bez dlake na jeziku i izneo brojne gorke istine, naročito o bespoštednoj propagandi koja je okovala vodeće nemačke medije, kao u vreme totalitarizma.

"Zapad može da pošalje 100 "mardera" i 100 "leoparda" – ali to neće promeniti vojnu situaciju na frontu. A pitanje svih pitanje jeste: Kako u takvom sukobu izaći na kraj sa ratobornom nuklearnom silom? Pazite – sa najsnažnijom nuklearnom silom na svetu! – a da izbegnete izbijanje trećeg svetskog rata. A upravo to je ono o čemu vodeći političari i novinari ovde, u Nemačkoj, uopšte ne razmišljaju!", upozorava nekadašnji savetnik za vojna pitanja nekada moćne nemačke kancelarke.

Vad još naročito naglašava teške posledice koje će snaći Nemačku ukoliko bude poražen "američki protektorat u Ukrajini".

"Rusija neće tek tako nestati sa karte sveta. Moramo da izbegnemo da Ruse oteramo u zagrljaj Kineza jer bismo time skrenuli multipolarni poredak na našu štetu. Rusija nam je potrebna i kao vodeća sila u multinacionalnoj državi kako bismo izbegli rasplamsavanje novih borbi i ratova. I, da budem iskren, ne vidim da Ukrajina može da postane članica EU, a svakako ne i NATO", kritičan je nemački general Erih Vad.

Tu se krije i paradoks današnje situacije – dok oficiri i vojnici, dakle oni koji dobro znaju šta je rat, pozivaju na uzdržanost i traženje diplomatskih rešenja, neodgovorni političari čiji je zadatak da spreče ratove – iz bezbednog zaleđa iz sve snage udaraju u ratničke bubnjeve.

U tom svetlu je poraz mrzilačke politike i manjine u Parlamentarnoj skupštini OEBS-u jedan od prvih dobrih glasnika – proleća i novog, multipolarnog sveta.