Kako je nova "afera plakat" Sloveniji otkrila da je članica – pogrešnih organizacija
Plakat NSK je te 1987. savršeno poslužio svojoj svrsi jer je insinuirao da je aktuelni socijalistički režim u Jugoslaviji sumnjivo sličan nacističkom Trećem rajhu. Zato je bio politički eksplozivan. Slično prvoj "aferi plakat", i ova nedavna nosi skrivenu poruku, iako je do sada tek nekolicina uspela da je dešifruje
Sloveniju je nedavno potresla nova "afera plakat". Ironijom sudbine je državu, poznatu po tajnom i mučkom "brisanju" gotovo 26.000 ljudi poreklom iz republika nekadašnje SFRJ iz registra stalnog stanovništva u februaru 1992, sada izbrisao - Evropski parlament.
Prilikom predstavljanja posebne publikacije povodom skorašnjih sveevropskih izbora, Evropski parlament je "izbrisao" Sloveniju sa mape članica Evropske unije. A to se dogodilo na početku predizborne kampanje "Šta Evropa radi za mene?", propraćene plakatima i lecima sa mapom država Evropske unije. Ali - bez Slovenije.
"Incident" je u Sloveniji naleteo na ljutu kritiku zbog greške u štampanju plakata. Slovenački predstavnici u EU i poslanici u Evropskom parlamentu odmah su digli poviku, a predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar zatražila je momentalno ispravljanje greške i javno izvinjenje. Njenom zahtevu se pridružio i ceo slovenački politički vrh. Čini se – mnogo buke ni oko čega. A o čemu se, konkretno, radi?
Mlako izvinjenje
Potku spornog plakata predstavlja geografska karta Evropske unije. Sve zemlje članice EU su na plakatu označene svetlo plavom bojom, dok su zemlje koje nisu članice tamnije nijanse. Ofarbana u "indigo" plavo, Slovenija se pridružila grupi u kojoj su Švajcarska i zemlje Zapadnog Balkana. Za većinu građana Slovenije je to bio šok, jer su, iako samo na papiru, "izbrisani" iz redova 27 članica EU i povrh svega "pridruženi" Zapadnom Balkanu, zemljama bivše Jugoslavije od koje se Slovenija jednostrano otcepila 1991. godine. Otuda nije neobično što je ovaj "kiks" Evropskog parlamenta (EP) na sunčanoj strani Alpa izazvao lavinu ogorčenih komentara i protesta.
"Zahtevamo javno izvinjenje", horski su se bunili predsednica države i vodeći političari. "Slovenija je članica Evropske unije od 2004. godine. Ovakva greška je potpuno neprihvatljiva i neprofesionalna", vajkao se u protestnoj noti evropski poslanik Matjaž Nemec. Obelodanio je da je zatražio od nadležne služba EP da otkrije ko je odgovoran za tu grešku. "Negativno sam iznenađena objavljivanjem mape Evropske unije, gde se nekim evropskim zvaničnicima očigledno potkrala nedozvoljena greška jer Sloveniju nisu smestili među zemlje članice EU. Pohvalno je što su odmah reagovali svi aktuelni evropski poslanici iz Slovenije i tražili ispravku, a Slovenija s pravom očekuje i izvinjenje", izjavila je tim povodom slovenačka predsednica Nataša Pirc Musar.
Slovenački stalni predstavnik pri EU Iztok Jarc izrazio je razočaranje zbog ovog gafa u pismu šefici kabineta predsednice Evropskog parlamenta Roberti Metsoli. Zamolio je da se greška ispravi i da se odmah povuče sav materijal pripremljen za predizbornu kampanju. I on je, poput predsednice Pirc Musarove, predložio da se vrh EU izvini Sloveniji.
Vođe EU su na proteste iz Ljubljane reagovale hladno; oglasila se samo pres služba Evropskog parlamenta koja je za slovenačku državnu novinsku agenciju STA objasnila da je u pitanju "neprijatna štamparska greška" i ništa više. Plakat su "dopunili", tačnije i Sloveniju ofarbali istom bojom kao i druge članice EU te ponovo poslali u štampu.
Zahtev za izvinjenje je ostao na ledu gotovo dve sedmice. Kada je nervoza u Ljubljani zbog te "uvrede" stigla bezmalo da tačke ključanja, iz Strazbura je stiglo mlako saopštenje-izvinjenje, pa uvređenost na slovenačkoj strani nije sasvim iščilela...
Sav taj zaplet je zanimljiv jer podseća na drugu "aferu plakat" iz ne tako davne prošlosti u zajedničkoj državi, Jugoslaviji.
Skrivena poruka
Podsetimo, 1987. je "Novi kolektivizam" kao dizajnerski ogranak slovenačke grupe Neue Slowenische Kunst (NSK) za tadašnji Dan mladosti preradio poster iz vremena nacističke Nemačke tako što je arijevske simbole zamenio jugoslovenskim. Plakat slovenačkih umetnika je čak pobedio na konkursu, ali onda je izbio skandal. Plakat NSK je ljubljanska "Mladina" nameravala da lansira u javnost na svojoj naslovnici, ali je taj plan omelo tužilaštvo koje je izdalo nalog za zaplenu celog tiraža, pa je poster odštampan na unutrašnjim stranicama broja. Afera je pokrenula seriju rasprava na temu gde su granice slobode govora u socijalizmu i šta se krije iza Dana mladosti i kulta ličnosti Josipa Broza Tita, koji se tada obeležavao svakog 25. maja.
Plakat NSK je tada savršeno poslužio svojoj svrsi jer je insinuirao da je aktuelni socijalistički režim u Jugoslaviji sumnjivo sličan nacističkom Trećem rajhu. Zato je bio politički eksplozivan. Zbog te i sličnih afera su u društvu nastale pukotine koje su četiri godine kasnije dovele do niza unutrašnjih potresa, otcepljenja i raspada države. Slično prvoj "aferi plakat", i ova nedavna nosi skrivenu poruku, iako je do sada tek nekolicina uspela da je dešifruje jer tektonski pomaci koje nosi sa sobom – još nisu jasno vidljivi.
Poslednja afera povodom ignorisanja Slovenije kao dela EU zapravo dokazuje da je Slovenija i nakon 20 godina bitisanja u okviru Evropske unije i NATO pakta ostala toliko beznačajna i nevažna, neprepoznatljiva za obe grupe, pa je čak ni evropske birokrate posle dve decenije ne poznaju dovoljno dobro da bi je dodale na zajedničku mapu. A upravo na to, to jest da je "suverenitet u funkciji veličine (države)" upozorio je 1990. uoči osamostaljenja Slovenije od SFRJ i čuveni slovenački ekonomista dr Aleksandar Bajt, kojeg je tad usred Ljubljane zbog te i sličnih "jeretičkih izjava" isprebijala grupa patriotski nastrojenih slovenačkih huligana.
Dalekovida opaska dr Bajta nameće pitanje nije li "afera plakat" dokaz da se Slovenija (čiju sudbinu dele ostale male zemlje) 2004. priključila – pogrešnim organizacijama kakve su EU i NATO. Organizacijama koje su u zenitu i koje svoje članove ne tretiraju kao ravnopravne partnere, već ih dele na više i manje važne.
Manje važan "igrač"
Uporedimo, na primer, položaj malih članica Evropske unije gde se sve više odluka donosi većinskim odlučivanjem i "kvalifikovanom većinom", sa organizacijom BRIKS koja se proširila na deset članica, dok je za članstvo zainteresovano još 40 zemalja. Unutar BRIKS su sve zemlje jednake i svaka, velika ili mala, ima pravo veta. U BRIKS-u nema "jednakijih od drugih" jer nema ni "preglasavanja", što je politika unutar EU. To znači da bi glas Slovenije u BRIKS-u bio mnogo više poštovan, stvarno ravnopravan.
Unutar EU se shvatanje "demokratskog odlučivanja" razvija u suprotnom pravcu – sve više članica (koje podržava čak i slovenačka vladajuća elita) zalaže se da se odluke donose većinskim odlučivanjem, što znači da pojedine članice Evropske unije postaju sve manje važne, jer prilikom donošenja važnih odluka neće imati ni pravo "veta". Stoga će ih veće članice još lakše ignorisati, pa će i Slovenija postati još manje važan "igrač" uprkos formalnom članstvu i "jednakosti među jednakima". Samo što se sada ispostavilo da su neki mnogo jednakiji. Rezultat je da države, poput Slovenije, postaju nevažne i sve manje zapažene na svetskom parketu. Zato se Sloveniji vrlo verovatno može desiti da i ubuduće bude skrajnuta sa neke nove mape EU.
Ekonomski sunovrat Zapada predvođenog Amerikom, Kanadom, Ujedinjenim Kraljevstvom i Evropskom unijom, iz dana u dan postaje sve očiglednija realnost. Sa ukupnim BDP-om od 23,6 biliona dolara, očekuje se da će članice BRIKS do 2030. predstavljati više od polovine globalnog ekonomskog rasta. Ukoliko Brisel nastavi sa praksom i pritiscima da se sve te države moraju povinovati "evropskim standardima" inače će ih kazniti uvođenjem sankcija, može se dogoditi da će se u svetu izolovati i osamiti sama EU, zajedno sa Amerikom.
Što se BRIKS-a tiče, izvesno je da im se ne bi omakla greška prilikom štampanja mape članica, dok se u EU takva "omaška" dogodi onako, uzgred. Zato što su male zemlje beznačajne za one koje sebe nazivaju starosedeocima i "nukleusom" EU. U tom duhu niko ne razgovara o strateškim problemima sa Ljubljanom (ili Zagrebom), kad su na raspolaganju Berlin i Pariz. Ljubljana taj aksiom demonstrira i kroz sopstvenu diplomatsku praksu jer se uvek povinuje zahtevima "nukleusa" EU (Nemačke, Francuske) i Vašingtona. Pa gde je onda "suverenost" takve države?
Fikcija, ne realnost
Odgovor nije težak i otkriva da je "suverenost" za koju se većina građana Slovenije odlučila 1991. danas u velikoj meri fikcija, a ne realnost. Zemlje poput Slovenije su suverene samo na papiru, a u stvarnosti su vazali većih "igrača". Sa druge strane, drugi centri moći daju više šansi upravo takvim državama – ali samo ako znaju da sačuvaju svoj suverenitet od mešanja drugih država, po pravilu Sjedinjenih Američkih Država. Razvojna banka BRIKS-a i Aranžman o kontingentnim rezervama (CRA) već pružaju preko potrebnu finansijsku podršku i stabilnost državama članicama.
Mogućnosti za međusobnu ekonomsku korist kroz BRIKS previše su važne da bi se ih zanemarilo. Stoga je prava poruka najnovije slovenačke "afere plakat" za građane Slovenije mučnija nego što posmatračima izgleda na prvi pogled. Jer nema sumnje da bi Slovenija, kao i sve druge države koje će iz Evrope ubuduće pristupiti BRIKS-u, mogla da računa da bi bila cenjena, slično kao što je nekada bila Jugoslavija kao jedina nesvrstana evropska zemlja za organizaciju Pokreta nesvrstanih.
Naoko banalnih 12 dana čekanja na izvinjenje Evropske unije koje je tražila predsednica Slovenije, možda je prvi jasan znak da je Ljubljana državu učlanila u – pogrešnu organizaciju. Drugo je pitanje da li bi Slovenija i druge države koje su danas zatočenici EU oligarhije, mogle da isprave svoju grešku i u budućnosti se priključe BRIKS? Možda, ali bi prethodno morale da reše još jedan problem. Član BRIKS u principu može da postane svaka država, ali ne i ona koja prema slovu međunarodnog prava sprovodi nezakonite ekonomske sankcije usmerene na članice te organizacije. Slovenija bi, dakle, mogla da pobegne iz članstva u devastirajućim organizacijama, ali bi prethodno morala da ukine sankcije Rusiji i diskriminatorne mere koje je uvela drugim BRIKS državama. Bolje ikad, nego nikad...
