Odvratno prijateljstvo: Zašto bi izvinjenje Sloveniji bilo greška
Kako je Slovenija pomogla da se sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj je odlučivano o vitalnim interesima Srbije – pretvori u medijski cirkus
Ne samo da se rasprava o suštinskim pitanjima – progonu kosovskih Srba – pretvorila u kakofoniju optužbi između srpske i prištinske delegacije zbog prisustva navodno silovanih Albanki pod krinkom "savetnica" Vljose Osmani, do spora je došlo i na relaciji Slovenija – Srbija. Iako je srpski predsednik izjavom da se ne zna ko je bio odvratniji, Slovenci ili neko drugi, jasno ciljao na rad i izjave slovenačkog predstavnika u Savetu bezbednosti UN Samuela Žbogara i slovenačke diplomatije, slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon iskoristila je priliku da zatraži izvinjenje zbog navodne "uvrede slovenačkog naroda" i reči koje "nisu u duhu dobrosusedskih odnosno prijateljskih odnosa". Sličan zahtev izrazio je i slovenački premijer Robert Golob.
Potom je stiglo izvinjenje, ali ne Golobu niti Fajonovoj. Srpski predsednik je objasnio da uopšte nije mislio na narod Slovenije o kome misli sve najbolje, ali da njihovim političarima nema nameru da se izvinjava jer, kako je rekao, vode "odvratnu politiku".
"Ja sam rekao da su Slovenci bili odvratni, misleći na sednicu Saveta bezbednosti. To je bila tema i svakome je bilo jasno da se odnosi na pojedinca i na (slovenačku) politiku. Svakako da to nije rečnik koji bi trebalo koristiti, ali sam ljudski rekao šta mislim o njihovoj politici", rekao je Vučić u obraćanju novinarima, ostavši pri stavu da slovenačka politika prema Srbiji jeste odvratna.
Suština spora između dve zemlje je rezultat različitih pogleda na pitanje Kosova. Vrh slovenačke politike smatra da je Kosovo zahvaljujući međunarodnim priznanjima danas već nezavisna država i da je izvor problema Srbija, koja "promenu na terenu" ne želi da prizna i "ide glavom kroz zid", dok Srbija čvrsto stoji na stavu da je već samo priznanje otcepljene srpske pokrajine – kršenje obaveza Slovenije prema Srbiji. Slovenija spornu politiku zagovara još od 2008. kada je po diktatu Vašingtona među prvih pet država priznala "nezavisnu državu" na teritoriji Srbije.
Instrukcije iz Vašingtona
Isti Samuel Žbogar koji se ne ustručava da javno istakne da je "proamerički orijentisan", sada u ime Slovenije – kao nestalne članice – sedi u Savetu bezbednosti UN. Najpoznatiji je po činjenici da je 2007. i 2008, tada kao slovenački ambasador u Americi, prosledio Ljubljani instrukcije iz Vašingtona kako da članice Evropske unije što pre sprovedu priznanje državnosti Kosmeta, kako da zanemare sve primedbe drugih zemalja i kako da proglašenje nezavisnosti Priština realizuje u nedelju, čime bi "prevarila" Rusiju jer Moskva ne bi uspela na isti dan da sazove sednicu SB UN.
Spisak američkih zahteva, popisanih u tzv. "Vašingtonskoj depeši" koju je sastavio Žbogar, zaokružio je diktat prema kome bi tadašnji generalni sekretar UN, kao i sve zemlje sveta, samo aminovale da je "promenjeno stanje na terenu". Žbogar je nesumnjivo i tada takvim svojim shvatanjem diplomatije pogazio međunarodno pravo, kao što to čini i danas.
Zahvaljujući ovakvom uglu gledanja na "međunarodni poredak", skrojen u skladu sa zapadnim "pravilima", kojima, po nahođenju, gaze međunarodno pravo, slovenačka i diplomatije hegemonističkog Zapada ignorišu pitanje zakonitosti stvaranja još jedne albanske države na Kosmetu. Naime, ako neka država nastane kršenjem osnovnih normi međunarodnog prava, onda se i priznanje državnosti takvog entiteta može smatrati međunarodnim deliktom. Što slovenačke diplomate ne vole ni da čuju. Zakonitost nastanka Kosova kao države je za njih zaključena priča od trenutka kada je Slovenija po narudžbini Bele kuće priznala Kosmet kao državu, kao što su potom učinili i drugi američki vazali. Po sredi je ista vrsta arogancije Zapada koja je evidentna u rešavanju svih drugih kriza i ratova, od Gaze i Irana do Ukrajine i Tajvana.
Međunarodni delikt
Ako pogledamo praksu država i međunarodne norme, možemo utvrditi da je Slovenija – u prekršaju. Priznanje neke države nije dozvoljeno ukoliko je sam proces njenog nastanka na bilo koji način suprotan jus cogensu, odnosno osnovnim normama međunarodnog prava. U konkretnom slučaju bi preuranjeno priznanje države moglo da se definiše i kao međunarodni delikt. Svako ko tvrdi da je nezavisnost Kosmeta legitimna zbog efektivnosti njegovog stvarnog postojanja, pogrešno tumači kriterijume za formiranje države prema slovu međunarodnog prava. U praksi savremenih zemalja državnost nikada nije bila priznata isključivo na osnovu stvarne nezavisnosti nekog entiteta. Države su u svim slučajevima procenjivale da li to predstavlja intervenciju u unutrašnje stvari neke zemlje, odnosno nedozvoljeno mešanje i delikt sa stanovišta međunarodnog prava.
Povrh svega, nigde nije bio sam uspeh secesije jedini kriterijum za priznanje neke države. Ser Herš Lauterpaht, najveći stručnjak u oblasti priznanja država, ocenio je, na primer, da "stvarni uspeh secesionističkog entiteta nije dovoljan sam po sebi", jer se ne može i ne sme prenebregnuti zahtev da mora "matična država pre toga prestati sa naporima da povrati entitet koji smatra svojim". Što Srbija nikada nije učinila – čak ni prilikom usvajanja raznih sporazuma sa Prištinom u nametnutom procesu "normalizacije" pod paskom EU. Službeni Beograd je uvek insistirao da Kosovo i Metohija jeste deo Srbije.
Drugim rečima: slovenačke diplomate priznanje Kosmeta predstavljaju kod kuće i po svetu kao "suvereno pravo" Slovenije, pri čemu namerno zaboravljaju da su pri sprovođenju tog "prava" prekršile obaveze prema matičnoj državi – Srbiji. Kakav prekršaj je u pitanju, otkriva nam u jednoj od svojih analiza nemački profesor politikologije i javnog prava Norman Pič. On je još uoči proglašenja nezavisnosti Kosmeta upozoravao da je poštovanje teritorijalnog integriteta obaveza svih zemalja u skladu sa članom 2 Povelje UN (1) i da je "odvajanje Kosova od Srbije" moguće isključivo u dogovoru sa Srbijom.
Profesor Pič ističe da je priznanje secesije Kosova "međunarodni delikt" koji je ujedno i protivan principima EU koja nije priznala secesiju Severnog Kipra, otcepljenje kurdskih oblasti i koja jednako odlučno odbacuje iste težnje Baskijaca i Katalonaca. I upravo na toj tački smo danas: Slovenija je priznala otcepljenje Kosova i pri svojem priznanju ustrajava, iako time produbljuje međunarodni delikt koji je počinila 2008. Pa kako onda razumeti "prijateljstvo" na koje se pozivaju slovenački premijer Robert Golob i ministarka Tanja Fajon licemerno tapšući po ramenu srpske predstavnike dok Srbiji pokušavaju da otmu deo nacionalne teritorije. Kako iko može biti prijatelj sa nekim ko ne preza da ga pokrade?
Glas naroda
Šta o svemu tome misle građani Slovenije, najbolje svedoče komentari na slovenačkim društvenim mrežama. Ni u Sloveniji se dobar deo njih ne slaže sa potezima Golobove vlade čiju politiku više od 70 odsto ispitanika smatra neuspešnom, neki čak i odvratnom. Otuda nisu "kupili" ni optužbe Goloba i Fajonove da je predsednik Srbije uvredio slovenački narod.
"Šta je rekao pogrešno? Za života SB UN nismo videli ovakav 'balkanizam', takvu sramotu kakvoj smo bili svedoci pod predsedavanjem Slovenije. Sramota! Jeste li poludeli zbog tih Albanaca ili šta? Blamaža Slovenije pred celim svetom. Kao da su bili u bircuzu u Prištini a ne u SB UN. Bolesno! Do kad ćemo da slušamo proverene laži o '20.000 silovanih' Albanki?", napisao je jedan od komentatora na Iksu u odgovoru na zahtev Tanje Fajon za izvinjenjem.
"Srbi treba da zatvore našu ambasadu u Beogradu. Zaslužili smo to. Američka će nam biti više nego dovoljna", podrugljivo se nadovezao sledeći, u osvrtu na slovenačko podilaženje interesima SAD. "Ta žena (misli na Fajonovu, prim. autora) je personifikovana zloba", dodao je treći. "Samozadovoljna karijeristkinja, nije dorasla zadatku. Sve što radi je sramota i šteta za Sloveniju", primetio je četvrti, ne štedeći lik i delo Fajonove. "Najbolja je ova izjava o 'dobrim prijateljskim odnosima'. Ne priznajete teritorijalnu celovitost Srbije, a pretvarate se da ste u 'dobrim prijateljskim' odnosima", narugao se sledeći. I tako dalje...
Ukratko, slovenački narod očigledno nije neprijateljski raspoložen prema Srbiji i razume njene interese, što se, nažalost, ne može reći i za slovenačke političare. Jer njihovi postupci nisu samo odvratni; uz to su i podmukli, osim što su protivpravni. Izvinjavati se političarima koji krše osnovna prava Srbije, bilo bi zato krajnje pogrešno. Najzad, uz tako "odvratne prijatelje" – kome trebaju dušmani?
