Biznis i religija - e u tome je nevolja

"Bliski istok više nikada neće biti isti", rečenica je koju su izgovorili iranski ministar spoljnih poslova Amir Abdolahian, kao i izraelski premijer Benjamin Netanijahu, nakon početka operacije "Potop Al Aksa" (nazvana po džamiji koja predstavlja jedno od tri sveta mesta u islamu).

Na geografskoj lokaciji gde se prepliću nebesko, religijsko i eshatološko sa pragmatičnim, racionalnim i biznis-ekonomskim interesima, stvara se koktel različitih strujanja u kojim se na kataklizmičan način sudaraju dve sile koje paralelno koegzistiraju, ali kada dođe do njihovog direktnog ukrštanja, dobijamo poplavu biblijskih razmera.

U tom rascepu miksa sukobljenih civilizacija, formiran je surovi vir istorije na teritoriji Svete zemlje, obećane za one koji pobede i proklete za one koji budu pobeđeni, gde je pojam milosti odavno postao sinonim za slabost, strah i poraz.

Simbolika, pojam "svetog" i ritualnog su dominantan i neizbežan deo u ornamentici Bliskog istoka, što se po nazivu i odabiru za početak datuma operacije "Potop Al Aksa” - na 50 godina od početka Jomkipurskog rata Izraela sa Egiptom i Sirijom i ne krije. Svetim ratom pokrenut je čitav niz posledica koje su već u prvih 20 dana sukoba redefinisale ekonomsko političke tokove moći u svetu.

Između religije i biznisa - ni na nebu, ni na zemlji

Generalna skupština Ujedinjenih nacija samo je za naivne predstavljala jedan idealistički centar moći, gde bi trebalo da se oko svetskih pitanja odlučuje preglasavanjem.

Međutim, govornica UN je i dalje mesto gde se različiti stavovi mogu čuti, a na osnovu kojih se može napipati "puls planete". Tri govora su se izdvojila sa 78. zasedanja GN UN po svojoj sadržini, predviđajući mogućnost početka krvavih događaja od 7. oktobra: Govori predsednika Palestine Mahmuda Abasa, predsednika Irana Ibrahima Raisija i premijera Izraela Benjamina Netanijahua.

Predsednik Palestine, Mahmud Abas tražio je mirovnu konferenciju, na kojoj bi se pitanje Palestine usaglasilo u skladu sa ranije donesenim rezolucijama SB UN i govorio je da se napadi na islamska i hrišćanska sveta mesta nastavljaju, čime se krši istorijski i pravni status svetog mesta, posebno džamije Al Aksa i da se ispod džamije kopaju tuneli, preteći njenim urušavanjem ili urušavanjem njenih delova, što bi dovelo do eksplozije sa nesagledivim posledicama.

Predsednik Irana, Ibrahim Raisi držeći Kuran - svetu knjigu u islamu, upitao je da li je došlo vreme da se okonča 75 godina okupacije Palestine, rušenja i prolivanja krvi žena i dece, dok je govor premijera Izraela, Benjamina Netanijahua bio prava mešavina religije i biznisa.

Počeo je sa pozivanjem na istoriju, spominjanjem Mojsija, obećane zemlje, a završio sa crvenim markerom u ruci koji je već postao deo ličnog pečata govora Netanijahua u UN, kojim je nacrtao plan za novi političko-ekonomski poredak na Bliskom istoku.

Prvi put kada je upotrebio crveni marker bilo je 2011. godine tokom govora kada je pričao o iranskom nuklearnom programu i navodima da je on ušao u završnu fazu, iako je još 1992. godine Netanijahu prvi put spomenuo da je Iranu potrebno još tri do pet godina da bi dostigao potrebne kapacitete za proizvodnju nuklearnog oružja.

Premijer Izraela se u ovogodišnjem govoru naročito osvrnuo na nedavno održanu konferenciju G20 u Nju Delhiju i najavio epohalni "Nju dil" za Bliski istok, rekavši da su predsednik Bajden, premijer Modi i evropski i arapski lideri kreirali planove za vizionarski koridor koji bi trebalo da se proteže preko Arapskog poluostrva do Izraela, kao ekonomskog čvorišta, i dalje ka Evropi.

Novi koridor trebalo bi da povezuje Indiju sa evropskim pomorskim i železničkim vezama, energetskim cevovodima i optičkim kablovima.

Netanijahu je citirao i deo iz svog govora iz 2018. godine kada je izjavio da je zajednička opasnost tom projektu - Iran, zbog čije su se navodne pretnje, Izrael i mnoge arapske države približile više nego ikada ranije, zaključivši da bi predviđeni mir i trgovinski put između Izraela i Saudijske Arabije stvorio novi poredak na Bliskom istoku i da Palestinci ne smeju imati pravo veta na mirovne sporazume između Izraela i arapskih zemalja.

Nije Netanijahu jedini koji je procenio da je Bliski istok nikad stabilniji, to je učinio i Džejk Saliven, Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost.

Deluje da je Hamas samo deset dana nakon govora Netanijahua uspeo da zbriše crteže novog poretka Bliskog istoka i pre nego što su počeli da se realizuju.

Opravdano se postavljaju pitanje oko uloge fundamentalističkeorganizacije Hamas, njegove strukture i kontrole koje je kroz istoriju bilo višeslojno.

Hamas je često služio kao oruđe u akcijama protiv Gadafija u Libiji i Bašara Asada u Siriji.

Još je 2007. godine, tadašnji šef izraelske obaveštajne službe Amos Jadlin rekao: "Izrael bi bio srećan da Hamas preuzme Gazu jer bi Izrael tada mogao da se nosi sa Gazom kao neprijateljskom državom", dok je 2009. godine bivši izraelski obaveštajac u intervjuu za "Vol strit džornal" rekao da je Hamas izraelska tvorevina.

Nije prvi put da se igra koja je počela u kontrolisanom i "inkubatorskom" procesu pretvara u potpuno rasulo na terenu i da kreće da poprima bumerang efekat...

Kraj prvog dela