Gardijanov san o plavom slonu

Tekst iz "Gardijana" autora Bena Brembla pod naslovom: "Đokovićev 23. grend slem jeste rekord, ali molim vas nemojte ga nazivati najboljim svih vremena", samo je nešto nespretniji, neuviđajniji i slobodno se može reći klikabilno pogodan nastavak jedne sage medijskih naslova koji se ugledaju na sada već antologijski, ali realnošću zgažen tekst Loren Kolins iz 2013. koji je izašao u "Njujorkeru" pod naslovom - "Treći čovek".

Kolokvijalno rečeno, neke stvari stare dobro, a neke ne. Tekst Loren Kolins nije imao tu sreću, za razliku od čuvenog filma "The Third Man", Orsona Velsa koji su mnogi proglašavali za jedan od najboljih filmova svih vremena.

"Treći čovek" iz "Njujorkera" je u ovom slučaju niko drugi, već Novak Đoković - čovek čiji se uspesi relativizuju od početka njegove profesionalne karijere. Autorka teksta Loren Kolins, dobro poznajući publiku kojoj se obraća nije bežala od poželjnih, latentno rasističkih potki koje kreću već od naslova i konotacije zemlje porekla Novaka Đokovića - trećeg sveta i trećeg čoveka u tenisu.

Neukusno poređenje

Takve tranzicije su nešto što se smatra delom stila i prosvećenosti u kremu elitističkih magazina britansko-američkog novinarskog miljea čiji je "Njujorker" nezaobilazni deo. U lidu teksta Kolins prvo fizički opisuje Novaka: "Njegove noge, gumene i prugaste, podsećaju na par štapića - Tvizlera. On je ljubitelj životinja. Sa svojim uskim vratom i čvrstom dlakom, on pomalo liči na Pjera, njegovu pudlicu igračku. Ima šašav smisao za humor".

Neukusno poređenje dlake životinje i kose Novaka možda najbolje opisuje tu uzvišenu lestvicu sa koje se gleda na tog "trećeg čoveka" sa Balkana. U podnaslovu stoji "Novak Đoković izašao je iz senke Rodžera Federera i Rafaela Nadala, ali može li da nauči da se ponaša kao šampion?"

Tu se ne negira pitanje uspeha srpskog tenisera, barem tim parametrom koji se već tada mogao kvantifikovati u Novakovoj karijeri, već se dovodi u pitanje kulturološki nivo - ponašanje. Šta podrazumeva to šampionsko ponašanje? Ne oprašta se to što je prirodnost na terenu poslednja brana od potpune robotizacije ili to što uz sve moguće kazne koje je proživeo i dalje sme i može da napiše "Kosovo je srce Srbije" na kameri u sred Pariza.

"Treći čovek" pisan je u vreme nakon za Novaka takmičarski teškog leta 2013. godine. Prekretnice u karijeri, kada je u polufinalu Rolan Garosa izgubio od Rafaela Nadala u čuvenom meču koji je otišao u pet setova i u kome je odlučujući set uzeo Nadal i to sa 9:7. Zatim je usledio još teži Vimbldon, kada je pobedu u finalu odneo Škotlanđanin Endi Mari, na šta su Britanci bili naročito ponosni posle 77 godine iščekivanja zlatnog pehara.

U živopisnom tekstu i na talasu ovih nesrećnih rezultata, Kolins iznosi impozantne i novinarskim talentom šarenoliko obdarene činjenice, obogaćene time kako je Novak krenuo da igra tenis, priči o njegovoj porodici, do toga da nije osvojio jedino Rolan Garos od grend slem turnira, baš kao ni njegov idol Pit Sampras, što novinarka vidi kao neverovatno zanimljivu činjenicu.

Miljenik kamera

Tadašnji glavni sponzor Novaka Đokovića bio je pristupačni japanski brend "Uniklo", na šta se autorka kolumne kroz polu podsmeh osvrnula, ne znajući da će jedan od "dostojnih" šampiona, miljenik kamera koji nije morao da izlazi iz senke i kome reflektori najbolje stoje - Rodžer Federer pet godina nakon Novaka potpisati najveći ugovor u istoriji tenisa sa baš tim brendom, vredan 300 miliona dolara. "Najki" je tako izgubio jednu od najdužih saradnji u svojoj istoriji, koja je mogla da ima težinu Džordanove za američki brend. Koliko bi mogli godina još da prodaju patike sa "RF" inicijalima patika nakon njegovog povlačenja, ali to su već neke druge bitke.

Dok se u tekstu iz "Njujorkera" ističe važnost kvantifikacije u sportu, koliko je ko osvojio grend slemova i nedelja proveo na prvom mestu na ATP listi, Brembl sa druge strane iz "Gardijana" u svom tekstu nudi mišljenje druge škole tumačenja u pokušaju dokazivanja zašto Novak nije najveći teniser svih vremena.

"Ako postoji bilo kakav smisleni pokazatelj u kome se možemo zapitati ko je najveći svih vremena, odgovor se ne može jednostavno dati grubim sabiranjem grend slemova. Mogu li brojevi lagati? Da! Pretpostavimo da naiđe teniser koji je visok tri metra i da svaki put dobije poen servis vinerom. Nikada ne bi gubio svoj gem. Osvojio bi 30 grend slemova. Da li bi on bio najveći svih vremena. Ne. Ta ideja je smešna."

Brembl ne samo da je ušao u svađu sa matematikom, već je uspeo da ide u totalnu konfabulaciju. Zamišljajući čoveka od tri metra, podsetio me je na čuvene stihove pesme domaće grupe "Tvins": "Noćas sam sanjao ja i Divac Vlade, Amerima iz snova lupamo blokade. I da sam visok tri nula tri…". Brembl na to još dodaje i da se pojavi takav i da osvoji 30 grend slem titula, pa ni tada neće biti najbolji u istoriji. Jedino u finišu teksta iz "Gardijana" fali taj refren iz spomenute pesme: "I neću da se probudim, jer mogu da poludim".

"Treći čovek" iz zemlje trećeg sveta

Forme dva teksta nastalih u razdoblju od deset godina su potpuno različite, ali je zanimljivo da oba autora navode da je Đoković "gumeni čovek". Ne znam šta autori imaju protiv guma i visokih ljudi, ali na primer ako bismo uzeli tu analogiju da se pobede nadprosečno visokih tenisera ne računaju, mogli bismo onda da kažemo da pobede Ive Karlovića, gorostasa od dva metra i 11 centimetara ne važe protiv Novaka, iako je on jedan od retkih tenisera koji ima pozitivan međusobni skor protiv Novaka. Ili da se ne računaju pobede čuvenog Marata Safina ili Nika Kirijosa nad Đokovićem, sve bi to mogli da poništimo.

Stvarno je srceparajuće kako "čovek pogrešnog porekla" i nepoželjne kulture, "Džoker" iz Srbije, predstavnik zemlje koju je nekadašnji francuski predsednik Žak Širak nazivao narodom bez zakona i vere, nacijom nasilnika i terorista, sa osmehom pobeđuje na tom čuvenom Šatrijeu.

Iako dva mišljenja različitih autora iz elitnih medija nisu za poređenje po kvalitetu, produkt su kontinuiteta, jedan potpuno proizilazi iz drugog, i iako su teze neuporedive, zaključak je sličan. Neki ne mogu da prihvate da u belom - elitnom sportu najveći bude onaj kome tu nije mesto, neki tamo "treći čovek" iz zemlje trećeg sveta, balkanski dečak koji je trenirao uz sirene za uzbunu od bombardovanja i koji je "slučajno" oborio sve teniske rekorde.

Treći čovek postao je najbolji svih vremena i postarao se da neki tekstovi ostare jako loše, a vreme je tu dovoljno dugo za one koji su spremni da ga koriste, one poput Novaka. I zato, smejaće se srpska deca u Parizu još dugo!

I bez uvrede, mnogo bi bilo interesantnije šta kaže Loren Kolins o svom tekstu deset godina nakon njega, nego neko ko se potpisuje kao predavač filozofije i bivši amaterski igrač tenisa u tom velikom "Gardijanu". Protrljajte oči i pozdravite šampiona - gejm čejndžera. Moglo bi se reći - case closed - slučaj završen!