TikTok i kraj zapadnog mita o slobodnom tržištu
Činjenica da je TikTok za samo šest godina rada uspeo da nadmaši sve tehnološke gigante iz Silicijumske doline i da postane ubedljivo najpopularnija društvena mreža među američkom omladinom govori da je vreme američkog monopola nad informatičkom sferom odavno prošlo
Najnovija dešavanja oko kineske video aplikacije TikTok nedvosmisleno pokazuju da je američko društvo dobrano zagazilo u paranoju i anksioznost izazvanu postepenim gubitkom statusa jedine svetske supersile. Činjenica da je TikTok za samo šest godina rada uspeo da nadmaši sve tehnološke gigante iz Silicijumske doline i da postane ubedljivo najpopularnija društvena mreža među američkom omladinom govori da je vreme američkog monopola nad informatičkom sferom odavno prošlo.
Nacija koja je nekada bila poznata po apsolutnom vrednovanju lične slobode i takmičarskog duha, koja je fetišizovala preduzetništvo, liberalni kapitalizam i slobodno tržište sada se okreće zabranjivanju takmaca koga nije u stanju da pobedi u otvorenoj, tržišnoj utakmici.
Nemoć koju je Amerika ispoljila pred fenomenom TikToka otkriva slabost imperije koja je u slobodnom padu i koja intimno oseća da snaga njene imaginacije i stvaralački potencijali polako presušuju. Svidelo se to nekome ili ne, sveže ideje i revolucionarne inovacije sve češće i sve nezadrživije dolaze iz Azije, to više ne mogu da poreknu ni najzagriženiji branioci ideje zapadne izuzetnosti poput britanskog istoričara Nila Fergusona ili američkog politikologa Frensisa Fukujame.
A istorija nas uči da kada se tako nešto desi, kada, špenglerovski rečeno, živu kulturu zameni sterilna ljuštura civilizacije, onda obično ostaje samo batina, odnosno skup zabrana i pritisaka kojima se očajnički želi zadržati sopstvena uzdrmana dominacija. Donji dom američkog Kongresa izglasao je pre desetak dana da TikTok mora u narednih šest meseci da pređe u američko vlasništvo ili će mu biti onemogućeno poslovanje u SAD.
Ovu protekcionističku meru mora da potvrdi i viši dom, američki Senat, nakon čega treba da je potpiše predsednik Bajden, koji je već najavio da će to i učiniti ako se takav zakonski predlog nađe na njegovom stolu. Pokretanje procedure za zabranu TikToka pravda se bezbednosnim razlozima, odnosno činjenicom da preko TikToka privatni podaci američkih građana mogu postati lako dostupni obaveštajnim službama Kine, koja se sve više percipira u američkoj javnosti kao neprijateljska sila.
U prilog ovoj tvrdnji priziva se i logika reciprociteta, odnosno činjenica da su i američke društvene mreže poput Fejsbuka i Iksa onemogućene da slobodno funkcionišu u Kini.
Insistira se takođe i na negativnom uticaju TikToka na američku omladinu jer su određene naučne studije pokazale da preterana izloženost ovoj aplikaciji izaziva zavisnost, smanjuje kognitivne sposobnosti i ugrožava mentalno zdravlje, što se, uostalom, može tvrditi za sve društvene mreže, nezavisno od zemlje porekla.
Čini se ipak da pravi razlozi za ovako iznenadno i munjevito delovanje (o zabrani TikToka priča se još od 2020) više imaju veze sa unutrašnjom, ali i međunarodnom politikom.
Naime, iako je u Predstavničkom domu postignut dvopartijski konsenzus za zabranu TikToka, indikativno je da se bivši predsednik i sadašnji republikanski kandidat Donald Tramp izjasnio protiv zabrane TikToka, jer smatra da će na taj način samo ojačati "Meta" i "Gugl", koji, po njemu, rade protiv interesa Amerike. Zanimljivo je da je pre četiri godine baš Tramp, kao tadašnji predsednik i šef čitave administracije, bio jedan od glavnih zagovornika zabrane ove "kineske špijunske aplikacije", kako je tada nazivao, ali je izgleda u međuvremenu promenio mišljenje.
Čini se da je Tramp svestan da će TikTokovi konkurenti sasvim izvesno agitovati protiv njega na predstojećim predsedničkim izborima, pa se verovatno vodi logikom da "neprijatelj njegovog neprijatelja" može barem privremeno postati njegov prijatelj i saveznik.
Postoje određene tvrdnje koje je nedavno izneo "Volstrit džornal" da su predstavnici TikToka već kontaktirali Trampov izborni štab i stavili do znanja da su spremni da dodatno pojačaju njegovu vidljivost i popularnost na ovoj mreži. Sa TikTokom i Maskovim Iksom iza sebe, Tramp bi mogao imati prilično jaku kontratežu cenzuri i medijskim napadima kojima će, baš kao i u prethodna dva predsednička izbora, sasvim sigurno biti izložen.
Jasno je da približavanje američkih predsedničkih izbora i te kako ima veze sa inicijativom za zabranu TikToka, jer aplikacija koju svakodnevno koristi 170 miliona Amerikanaca delom i za informisanje ima ogromnu političku težinu. Sve izraženija sposobnost TikToka da usmeri i oblikuje političke stavove mladih Amerikanaca nije promakla ni Džonatanu Grinblatu, vođi proizraelske lobističke grupe Antidefamaciona liga (ADL), koji je u više navrata optuživao TikTok da podstiče antisemitizam i mržnju prema Izraelu.
Činjenica da se na TikToku mogu videti necenzurisani snimci apokaliptično razorenih gradova u pojasu Gaze i krvave palestinske dece kako kopaju po ruševinama za leševima svojih najmilijih dosta je naudila naporima proizraelskih lobističkih grupa da prikažu Izrael kao sasvim nedužnu žrtvu koja ima pravo na zaštitu od terorizma, naročito među mlađom populacijom.
U jednom pismu upozorenja koji je u novembru prošle godine TikToku i američkoj javnosti uputilo 25 američkih kongresmena, mahom iz redova Republikanske partije, navedeno je da je samo u prvom mesecu rata u Gazi hešteg freepalestine na TikToku imao 946 miliona pregleda dok je suprotstavljeni hešteg istandwithisrael imao samo 55 miliona, iz čega valjda proizlazi da je u pitanju kinesko štelovanje algoritama u korist Palestinaca i Hamasa.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da je više od polovine anketiranih studenata i studentkinja između 18 i 24 godine izjavilo da ima razumevanja za postupke Hamasa, kako je pokazalo jedno nedavno istraživanje sprovedeno na Harvardu, onda je jasno zašto delovanje TikToka predstavlja trn u oku jevrejskog lobija, koji prvi put ima posla sa tako moćnim medijskim kanalom na čije izveštavanje i uređivanje nije u stanju da utiče.
Ako bi TikTok zaista bio zabranjen u Americi, čemu će svakako prethoditi žestoka institucionalna i vaninstitucionalna borba, ako treba i do Vrhovnog suda SAD, bio bi to sasvim izvesno jak udarac za desetine miliona običnih Amerikanaca koji komuniciraju preko njega i koriste ga za zabavu i zaradu, ali još više bi to naudilo imidžu SAD kao zemlje slobode i otvorenog društva u kome su tržište i konkurencija na njemu svetinja. Temeljne vrednosti američke demokratije, koje su se duže od pola veka izvozile u ostatak sveta milom ili silom, odavno su izneverene i napuštene u samoj Americi, a ovaj najavljeni atak na princip slobodnog tržišta mogao bi biti poslednji ekser u kovčegu nečega što je nekada davno nazivano američkim snom.
