Vladimir Skobcov: Kako je nastala himna SVO?
Loša literatura o ratu je kao slanje neispravnih granata na prvu liniju fronta. Vodi se rat ideja, borimo se sa demonima, ovde su ideološka komponenta i kultura kao njen supstrat izuzetno važni. Veliki ruski jezik ne podrazumeva izdaju Otadžbine, kaže autor himne SVO
Pesnik Vladimir Skobcov uvek nastupa u beloj košulji – na koncertu, prvoj liniji, rovu, bolnici. I tako od početka sukoba na Donbasu. Autor himne "Donbas Za nami" ("Donbas je iza nas") nudi odgovor na upitanost Brodskog - da li je loša književnost o ratu - ravna izdaji.
Da li ste usamljeni u svom stvaralaštvu- da li lirika i etika nestaju ili nastaju pod granatama?
Radim, naravno, sam, ali pod hukom kanonade ispred prozora. Leti u blizini i veoma često. Imao sam sreću da budem sa svojim narodom u vremenima teških iskušenja. Pisati o tuzi narodo sa bezbedne udaljenosti, smatram podlošću, piar aktivnošću na tuđoj krvi.
"Donbas Za nami", marš, postala je himna SVO. Kako je nastala i kako objašnjavate tako brz prijem, puštanje korenja ne samo u Donbasu već celoj Rusiji?
Rusija nije, kako je to vrlo precizno definisao naš predsednik Vladimir Putin, samo država, već civilizacija. U temeljima civilizacije je nacionalna ideja koju formuliše jezik, sposoban da učestvuje u stvaranju poezije. Tri rata su donela tri pesme koje objašnjavaju rusku nacionalnu ideju. Slušajući pesmu "Oproštaj od Slovenki", rođenu za vreme Prvog svetskog rata, svaki čovek koji govori ruski, bez obzira na nacionalnost, oseća se Rusom. Kada zagrmi pesma "Ustani, zemljo ogromna", koja je nastala u vreme Velikog otadžbinskog rata, imamo utisak kao da smo u stroju koji se sprema za borbu protiv fašizma. Kada čujemo pesmu "Donbas je iza nas", rođenu u aktuelnom ratu sa modernim fašizmom, osećamo neraskidivu vezu sa ruskim svetom, razumemo uzroke i posledice ovog rata. Kao što su na Kulikovsko polje, po Gumiljovu, došli Moskovljani, Serpuhovci, Rostovci, Belozerci, Smoljani, Muromljani i tako dalje, tako je danas - Donbas postao Kulikovsko polje nove Rusije.
Na front odlazite u beloj košulji, nikada u, preporučenoj za prvu liniju, maskirnoj uniformi. Zašto?
Nisam vojnik, momci u maskirnoj uniformi prolivaju krv u rovovima i nju ne treba prisvajati sebe, ne treba se vezivati za nešto što nije tvoj lični podvig. Rusi su imali tradiciju oblačenja čiste odeće pre ulaska u bitku, bela košulja je simbol.
Bolnica je drugo mesto gde se susrećete sa borcima. Šta tamo zatičete?
Ako želite da saznate sve o ratu, dođite u bolnicu. Ne možeš pisati istinu o ratu, a da prethodno ne posetiš vojnu bolnicu. Tamo nastupam od 2014. godine, ne dve, već deset godina.
Linija fronta oštro je podelila nekada isti narod na dve zaraćene strane . S kojim uverenjima su s jedne a s kojim s druge strane, ljudi oblačili uniforme?
Neki ljudi u vojnim uniformama ubijaju decu, žene i starce, drugi ih štite. Sve je veoma jednostavno.
Koliko je vaših kolega ostalo sa one, ukrajinske strane, linije i kako su oni sebi objasnili svoj izbor?
Zadovoljnije i spokojnije je na drugoj strani. I možete da zatvorite oči pred ubijanjem nevinih ljudi. To je suština Ukrajinaca - prodali su dušu za parče slanine.
Da li je iskustvo Donbasa iz Drugog svetskog rata bilo opominjuće? Zašto poklič "Slava Ukrajini" Donbašani i mnogo pre 2014. nisu intimno pozdravljali?
Naši dedovi nisu sedeli u podzemnim skloništima. Navedite bar jednu pesmu na ukrajinskom koja slavi podvig našeg naroda tokom Velikog otadžbinskog rata - nećete je naći. Za nas je "Slava Ukrajini" isto što i "Hajl Hitler", ili još gore, jer su Nemci činili zverstva rukama ukrajinskih kaznenih jedinica i policajaca.
Citirali ste Brodskog da je loša književnost ravna izdaji. Da li ovaj rat i na koji način aktuelizuje pomenuto zapažanje, i obrnuto, i može li izdaja otadžbine biti uvod u dobru književnost-može li se biti dobar pisac, ako rečima Bulgakova "bežiš kao pacov u nepoznato"?
Loša literatura o ratu je kao slanje neispravnih granata na prvu liniju fronta. Vodi se rat ideja, borimo se sa demonima, ovde su ideološka komponenta, kultura, njen supstrat izuzetno važni. Veliki ruski jezik ne podrazumeva izdaju Otadžbine. Rusi se ne odriču svoje domovine.
Nadimak Orfej Donbasa dugujete pesnikinji Juni Moric. Kako je rat na Donbasu spojio dva velika umetnika?
Juna Moric i ja smo prijatelji već deset godina, od samog početka rata. Pronašla me je kroz moje stihove, podržala i postala moj anđeo čuvar.
Dobitnik ste medalje za pomoć front, a koju je potpisao Vladimir Putin. Ko su pisci-ratnici koji su dobili ovo visoko priznanje?
Oni koji nisu izdali otadžbinu i ne greju ruke na plamenu rata. Naše kandidature su selektovane i najpažljivije proveravane. Zamenik ministra odbrane Ruske Federacije, general-pukovnik Viktor Petrovič Goremikin uručio je 27. januara u Centralnom domu ruske armije državne i resorne nagrade ruskim piscima i umetnicima koji su direktno angažovani u Specijalnoj vojnoj operaciji. Među dobitnicima su Aleksej Šorohov, Sergej Berežnoj, Vladimir Skobcov, Igor Panin, Oleg Roj, Nikolaj Ivanov, Jurij Poljakov, Sergej Dmitrijev, Genadij Aljohin, umetnici Juta i Edgard Zapašnij.
