Protesti u Irskoj i zatvaranje digitalnog kaveza
Ovo nije samo vežba i ne događa se samo u Irskoj. Ovo je totalitaristički pokušaj od strane globalnih elita da nas sve cenzurišu
Proteklih nedelja su ulice Dablina u Irskoj ličile na ratnu zonu. Zapaljena vozila, sukobi sa policijom, razbijeni izlozi prodavnica, protestanti, maskirani huligani, parole i bes. Mediji pokušavaju da prikriju prave uzroke nemira. Političari optužuju protestante za rasizam i mržnju. Šta se događa u Irskoj i zašto je to važno za ostatak sveta?
Irska je jedina evropska zemlja koja je pre 180 godina imala više stanovnika nego danas. Pre takozvane velike gladi (1841) Irska je imala osam i po miliona stanovnika ali su krompirova zlatica i britanska kolonijalna uprava oterali neke u smrt a druge u Severnu Ameriku tako da danas Republika i Severna Irska zajedno imaju tek oko sedam miliona stanovnika.
Poređenja radi, Engleska je sredinom 19. veka imala 15 miliona stanovnika dok danas ima četiri puta više - 57 miliona.
Da sve to začinimo i jednom književnom statistikom. Irci imaju četiri nobelovca iz književnosti a Engleska ima devet, uključujući tu i Vinstona Čerčila čije su enormne zasluge za svetsku literaturu svakako svima poznate.
No danas je Republika Irska prosperitetna zemlja sa jednim od najviših životnih standarda u Evropi, ujedno i višim od engleskog. Irska je, međutim, istovremeno i pokusni kunić globalističke agende. Mala zemlja, govori se engleski, te je baš s toga i zgodna za probne opite, od rasnih preko rodnih do zelene agende i imigracije.
Anonimni napadač
U toj i takvoj, katoličkoj Irskoj, u Dablinu je pre nekoliko nedelja čovek na sred ulice, ispred škole i u po bela dana nožem napao tri petogodišnje devojčice i teško ranio jednu i lakše dve. Teško je povredio i učiteljicu koja je priskočila da zaštiti decu. Napadač je zaustavljen intervencijom nekoliko građana koji su ga savladali. Ovo su činjenice oko kojih se slažu i šira javnost (društveni mediji) i političke strukture (mediji glavnog toka).
Dalji detalji, kontekst događaja pa i tumačenje samih činjenica je, međutim, najblaže rečeno kontroverzno. U čijoj "javi" to živimo?
Sve domaće medijske kuće su izvestile o napadu ali se ime napadača nigde ne spominje. Ni opis. O napadaču se ili ništa ne zna (teško za poverovati) ili ništa ne sme da se objavi (verovatnija politička dimenzija).
Istovremeno, moramo da primetimo, kada opozicioni publicista Rasel Brend u susednoj Engleskoj biva optužen za seksualno zlostavljanje njegovo ime i fotografije preko noći i kao po komandi krase sve naslovne stranice i TV informativne emisije. Napadač iz Dablina, međutim, uživa zaštitu medija, policije te političkog i pravnog sistema ove evropske zemlje.
Dakle, zašto napadač na petogodišnju decu, opasni manijak ostaje anoniman? Dotični ostaje anoniman zato što ima arapsko, muslimansko ime i prezime. Zato što je imigrant iz Alžira i pripada zaštićenoj, politički korektnoj, manjini.
Ove detalje, naravno, saznajemo preko društvenih medija i nezavisnih novinskih platformi. Postoje fotografije, video-zapisi sa lica mesta, svedoci. Dablin ima milion stanovnika ali je to "mali" grad, ljudi se poznaju, komuniciraju, društveno su angažovani i sada već jako zabrinuti.
Nezapamćena zlodela
Saznajemo dalje da je dotični napadač isto tako i irski građanin te da je u zemlji već 20 godina. Trebalo je svojevremeno da bude deportovan ali su se našle "nezavisne" organizacije za zaštitu ljudskih prava koje su platile advokata da ga pred sudom brani i odbrani. Dotični nije deportovan, tražio državljanstvo i dobio ga. Za tih 20 godina u Irskoj, nikada nije radio ni jedan jedini dan. Socijalna pomoć. Dvadeset godina. I rad na crno, po svoj prilici.
Irci masovno izlaze na ulice u znak protesta. U Irskoj istoriji je nezapamćeno da neko nožem nasrne na decu. Nikad u istoriji. Spominje se i skorašnji slučaj imigranta, kurdskog porekla koji je nožem ubio dva homoseksualca. Jednog je izbo 43 puta i odsekao mu glavu a drugog je usmrtio sa 25 uboda. Niko nikada u istoriji Irske nije homoseksualnoj osobi odsekao glavu.
Javnost je ogorčena, na ivici histerije i sloma. Ovo više nije Irska kakvu mi znamo i volimo. Ko su ovi ljudi? Kako dolaze ovde, da li neko uopšte kontroliše ko nam ulazi u zemlju?
Demonstranti su se sukobili sa policijom, izbili su sukobi obima i karaktera neviđenog još od vremena uspostavljanja Rupublike Irske ili severnoirskih sukoba šezdesetih godina 20. veka (The Troubles).
Vreme netrpeljivosti
Na stranu protestanata je stao i čuveni kik bokser i irska ikona Konor Makgregor koji se javio na Iksu porukama kojima izražava stavove mnogih – nevina deca su bezobzirno izbodena od strane ludaka bez državljanstva, opasnost je među nama a taj čovek uopšte ne bi trebalo da bude ovde, nema više nikoga da brani interese prosečnog radnog čoveka, treba menjati ili politiku ili ljude u politici. I Makgregor sve to začini usklikom – Irska do pobede!
Policija je otpočela istragu protiv boksera zbog širenja govora mržnje. Političari su ga složno napali kao rasistu i netrpeljivog. Uostalom, dotični napadač je građanin Irske. Kako i kada je to postao, nije ni bitno. Ne treba sad deliti Irce na nove i stare.
U parlamentu gotovo da se održava takmičenje na jednu te istu temu: rasizam, netrpeljivost i govor mržnje krajnje desnice. Pod tu firmu spadaju, izgleda, svi Irci koji protestuju ili su zabrinuti zbog ovog i sličnih događaja. Da budemo fer prema parlamentarcima, bilo je i slučajeva paljevine i razbijanja prodavnica. Sporadično, ali je bilo.
Gradonačelnik grada Limerika, bengalski musliman rođenjem Auad Talukder se istakao izjavom da bi dotične protestante trebalo upucati u glavu ili pretući na smrt. Izrekao je to na sastanku gradskog veća.
Neobične okolnosti, zaista, da gradski većnici ispoljavaju takvu netrpeljivost. Poslednji političar koji je tako nešto izjavljivao na tlu Irske je verovatno bio neki engleski brigadni general i odnosilo se na pripadnike IRA-e (Irska revolucionarna organizacija) u Belfastu.
Irska, međutim, iz razloga liberalnih vrednosti i jednakosti ne vodi statistiku o etničkom poreklu počinilaca zločina.
Šta kaže statistika?
Da pogledamo statistike suseda. U Holandiji je 14 posto stanovništva poreklom izvan Evropske unije i oni počine 40 odsto zločina. Kriminalna aktivnost imigranata afričkog porekla je dva-četiri puta veća od one Holanđana. U Nemačkoj i Španiji je kriminalitet imigranata iz Alžira deset puta veća od domaćih a u Italiji je to čak 17 puta. Još nekoliko godina, znači, pa će italijanska mafija ostati bez posla. Počeće i oni da primaju socijalnu pomoć.
Od aprila 2022. do aprila 2023. u Irsku je pristiglo 142.000 imigranata (najviše iz Ukrajine) što je najveća brojka još od 2007. kada ih je stiglo 151.000. U Republiku Irsku, zemlju koja danas ima tek nešto više od pet miliona stanovnika, došlo je u poslednjih dvadesetak godina više od milion ljudi, što je četvrtina stanovništva. Za samo 20 godina.
Treba reći i da od početka ukrajinske krize irske vlasti pozivaju Ukrajince da se presele u Irsku. Zanimljivo je, međutim, primetiti da se ovi pozivi novim imigrantima šalju ne samo na ukrajinskom, odnosno ruskom jeziku, već i na arapskom te još nekim afričkim i azijskim jezicima. Ukrajinci su očigledno samo izgovor jer, koji će prosečan čovek odbiti pomoć ljudima koji beže od vihora rata. Onda na konto toga otvorimo kapije pa ko uđe – ušao je.
Ovaj besomučni napad na decu i protesti na ulicama se sada, međutim, koriste za uvođenje novog zakona o "govoru mržnje" na internetu. Baš je zgodno došlo. I to je onaj momenat koje je važan za nas koji živimo van Republike Irske.
Irska senatorka Polin O’Rajli je još prošle godine održala govor u kom je objasnila da je svrha novog zakona o ograničavanju govora mržnje upravo ta da se smanje prava građana. Ova članica "Zelenih" je dalje ustvrdila da je svim zakonima svrha da smanje ljudske slobode. Izuzetno iskreno i naivno, reklo bi se. Svi mi, ili bar ogromna većina znamo da građani imaju prava i obaveze. Isto tako i država ima obaveze naspram svojih građana – školstvo, zdravstveno, bezbednost, pravo na rad itd. Evo je pre neki dan ruska Duma donela zakon da svaka porodica sa troje i više dece bude oslobođena plaćanja kamate na zajam za kuću. Taj zakon očigledno ne sužava polje građanskih ili ljudskih sloboda. No, senatorka O’Rajli je samo pokrenula lavinu koja sad juri prema dolini u nameri da zatrpa poslednje ostatke slobode izražavanja.
Kadija te tuži, kadija ti sudi
Pa, šta nam to donosi novi irski zakon o onlajn bezbednosti? Pa evo, ukoliko policija posumnja da ste u posedu materijala (video, audio, pisani, slike) koji bi mogao (mogao!) da bude shvaćen kao rasistički ili homofobičan (ili bilo šta drugo što se vladi ne sviđa) može da po ubrzanoj proceduri dobije sudsko rešenje da uđe u vaš stan i da vam oduzme kompjuter i bilo koje drugo tehničko pomagalo ili materijal na osnovu čega vas mogu optužiti, kazniti novčano ili zatvorom. Ukoliko se pokaže da ste bilo šta od dotičnog materijala koristili na radnom mestu ili u radno vreme to isto može da uradi i vaš poslodavac – da vas otpusti. I još dalje i još lepše, na vama je da dokažete da niste (niste!) imali nameru da te materijale distribuirate.
Kriv dok ne dokažeš suprotno. Ili ti, kako se kod govorilo u turska vremena – kadija te tuži, kadija ti sudi.
Američki publicista Majkl Šeleberger primećuje da je irski zakon o "govoru mržnje" samo trojanski konj čije je zadatak da zauzda velike platforme poput Iksa, Fejsbuka, Gugla i Jutjuba. Irska je možda mala zemlja, no ne zaboravimo da će irski zakoni vrlo brzo da nađu svoj ekvivalent u zakonskim odredbama drugih, prvo zapadnih pa i drugih zemalja. I, naravno, pod izgovorom da treba sprečiti nasilje na ulicama, Vlada Republike Irske se sada svojski trudi da progura taj zakon kroz Senat još pre Božića.
Kako kaže Šelenberg, ovo nije samo vežba i ne događa se samo u Irskoj. Ovo je totalitaristički pokušaj od strane globalnih elita da nas sve cenzurišu. Irska vlada dakle, kako nam se čini, ne štiti interese svojih građana koje želi da ućutka i hapsi već nadnacionalne interese vojnih i tajnih službi kako Sjedinjenih Država tako i Britanije i nekih drugih zemalja Zapada.
Postoje sve jasnije indikacije da su umrežene prisluškivačke službe "Pet očiju" (SAD, Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland) okrenule svoje kapacitete ka "unutra" kako bi prikupljali podatke o sopstvenim građanima a u svrhu cenzure, pa i mogućeg budućeg ucenjivanja.
Mali je problem, naravno, kako bilo ko može da dokaže da tajne službe uopšte rade tako nešto? Šelenberg je i za to našao odgovor u dokumentaciji koja je procurila.
Kandže jednoumlja
Dokumenti kažu da je tada već bivši ali sigurno vrlo uticajni (nije kompliment) američki predsednik Barak Obama 2017. izdao nalog da se po svaku cenu spreči nova 2016, odnosno bregzit i pobeda Donalda Trampa na izborima u SAD. Obratimo ovde pažnju na fenomen američkih izbora i na reperkusije po ostatak sveta. Novi izbori nas čekaju već za godinu dana a vodeće ankete pokazuju da Tramp vodi.
Dakle, dok čekamo da vidimo šta će biti sa Trampom u Americi i da li će se kik-bokser Konor Makgregor kandidovati za predsednika Republike Irske, možemo da primetimo sledeće. Definicija "govora mržnje" ne postoji. Objašnjenja koja se nude su potpuno neadekvatna i pravno teško primenjiva. Čemu onda takav zakon?
Čini mi se da ima dvostruku ulogu, pre svega vodi autocenzuri. Nikome nije baš svejedno da mu policija upada u kuću, pretresa, otima i šalje u zatvor. Drugi deo je gotovo kafkijanska dimenzija zločina bez jasne definicije. Očigledno je potrebno da neko tumači i primenjuje takav zakon.
Ko je taj "neko"? Nezavisni sudija ili ideologijom zaslepljeni birokrata prepun ambicije i entuzijazma? Rekli bismo da će pre biti ovo drugo, u kom slučaju klizimo pravo u kandže jednoumlja.
Da ne bude zabune, posle zakona o "govoru mržnje" dolazi nam obavezni digitalni identitet. Čujmo samo šta nam ratni zločinac Toni Bler propoveda već nekoliko godina, od prvog dana korona pandemije na ovamo. Digitalni identitet, digitalni identitet. A kao što svi vrlo dobro znamo, Toni ne radi za ideale ili za opšte dobro. Toni radi za pare. Pravac kretanja tog globalističkog konvoja je jasan a krajnji cilj je lepo u svojim knjigama i nastupima izrazio dvorski filozof Klausa Švaba i Svetskog ekonomskog foruma, Juval Harari: "Ovo je kraj epohe slobodne volje."
Svet je zaista postao globalno selo. Od napada na decu u Dablinu pre neki dan do povratka u mentalno i duhovno patološko stanje Berlina 1936. godine, spaljivanja knjiga, progona neistomišljenika, rasnih zakona i opšteg terora samo nekoliko koraka nas deli. Premalo.
