Projekat Iks: Rađanje globalne opozicije
Godina 2023. će biti upamćena i kao godina kada je svetska vlada u nastajanju obznanila svoje postojanje i kada su alternativni i društveni mediji navukli rukavice i ušli u ring da se bore za titulu svetskog prvaka u informacijama. Kada saberemo ta dva činioca, mogla bi da uđe u istoriju i kao godina koja je zasejala nužne uslove za klijanje globalne opozicione političke scene
Ako su korona pandemija i opšta histerija kojom je propraćena imali kakav pozitivan učinak to je sigurno taj što su na videlo isplivale osnovne poluge i ideologija zapadnog globalizma. Poluge su korumpirane institucije poput Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije, Svetskog ekonomskog foruma, Međunarodnog monetarnog fonda, te duboke države SAD, Evropske unije i Velike Britanije i njihovih saveznika na Pacifiku. Da su korumpirani, saznali smo iz izveštaja o njihovom načinu finansiranja i eminentno nedemokratskog načina poslovanja lišenog bilo kakve prozirnosti, odgovornosti prema biračima (šta to beše?) i kapaciteta za samostalno delovanje u skladu sa sopstvenim osnivačkim dokumentima.
Ovakva sprega svetskih političkih sila nam je donela zaključavanja tokom korone (protivna svim prethodnim zdravstvenim preporukama i dokumentima) te i sve, sasvim očekivane posledice takve, na prvi pogled, nerazumne politike, od kolapsa ekonomija do porasta smrtnosti stanovništva. Potom su nastavili sistematskim zastrašivanjima klimatskim promenama i potpuno otvorenim ideološkim terorom u koordinatama dogme različitosti, jednakosti i inkluzivnosti.
No, to je samo ono što nam je ova nova "svetska vlada" servirala do sada. Oni nas uredno obaveštavaju i koje su im dalje namere. Idejni inspirator i glasnogovornik ovih nadnacionalnih struktura je svakako Izraelac Juval Harari koji nam već godinama objašnjava da je čovek životinja koja poput kompjutera može da se hakuje, da je duhovnost obesmišljena i da je ljudska vrsta sačinjena od gomile "nepotrebnih žderača" (uselss eaters) za koje treba naći neko "rešenje". Najavljuju nam četvrtu industrijsku revoluciju koja će nam doneti ne promenu načina proizvodnje ili komunikacije već promenu samog ljudskog bića gde će se njegova biologija integrisati sa tehnologijom (Klaus Švab). Rečima Hararija, "istorija je počela kada je čovek stvorio bogove. Završiće se kada ljudi postanu bogovi!"
Kad slušamo Hararija, čuveni Ničeov poklič – "Bog je mrtav" nam skoro dođe kao uteha, melem na ranu.
Nova svetska kriza
Projekcije Švaba i Hararija predstavljaju jedno autoritativno viđenje budućnosti u okvirima tehnološke neminovnosti, centralizacije politike, privrede i kulture. Mesta za različitost mišljenja i individualizam tu nema. I to ne samo da nema već je to sve i strogo zabranjeno a, slušajući ih, verovatno bi bilo (će biti?) i strogo kažnjivo.
Postoje, međutim, i drugačija mišljenja. Proleća ove godine američki privrednik i milijarder Ilon Mask i još više od hiljadu istaknutih inženjera i naučnika su potpisali pismo kojim zahtevaju obustavu slobodnog razvoja veštačke inteligencije. Održane su i međunarodne konferencije na tu temu. Sličan stav je izrazio i papa Fracisko (čak i on).
Jasno je, dakle, da je glavni vektor neposrednog razvoja čovečanstva upravo digitalizacija, njena primena (u humanističke i/ili autoritativne svrhe) i naravno kontrola nad veštačkom inteligencijom. Čeka nas posthumanistička budućnost? Mogu li pumpica, dizna i mikro čip zameniti srce, mozak i dušu?
Pored svega toga, na kratke staze, postoje i sasvim realni izgledi da se svetska kriza ponovi, i to ovog puta ne biološkim sredstvima (korona) već digitalnim! To nam i sam Klaus Švab najavljuje već nekoliko godina, a ozbiljni analitičari procenjuju kao realnu opasnost. Mogući scenario je sledeći: Marsovci/Rusi/Kinezi/Hamas... sruše internet i sve funkcije staju. "Svetska vlada" teškom mukom vraća mrežu u funkcionalno stanje. Međutim, da bi sprečili da se to ponovi, dozvoljavaju pristup internetu samo sa jedinstvenim digitalnim identitetom i uz dozvolu. Nema više anonimnosti, treba dozvola za rad... cenzura hiljadu posto, problem rešen!
Opasnost koja nam preti je, svakako, velika i nju je možda ponajbolje opisao još pre pola veka engleski dramski pisac Džon Ozborn: "Kompjuter je logičan dalji razvoj čoveka – inteligencija bez morala".
Da li je amoralni svet zaista naša jedina stanica u budućnosti? Ako nije, a na osnovu pisma Maska i njegovih hiljada istomišljenika možemo da se nadamo da nije, jer postoje ljudi koji drugačije misle i koji mogu da se mobilišu i oglase, da li postoji politička platforma i adekvatna sredstva da se ta volja (većine?) artikuliše i sprovede?
Ako se setimo opšte cenzure svih, svega i svačega tokom korona histerije izgledi su da ne, to je jasno. No, ljudska je vrsta prilagodljiva. Naučili smo mi štošta tokom tih nekoliko nesrećnih godina. Učimo i dalje.
Sloboda govora
Juna ove godine Ilon Mask je kupio najpopularniju platformu za društvenu komunikaciju, Tviter. Izjavio je da se zauzima za apsolutnu slobodu govora i na platformu, sada Iks, je vratio "odmetnike" Donalda Trampa i Aleksa Džonsa kao i mnoge druge, a i dao je utočište publicistima koji su proterani iz medija glavnog toka. Američka, pre svega, vladajuća politička kasta je na to podigla obrve, a potom i glas preko svojih medijskih poslušnika. Sada slobodi govora na Iksu preti i već potpuno sklerotična i tiranska tehnokratija Evropske unije.
Od tada traju neprestani izazovi Iksu kojim, uglavnom, nesmetano kruže pisani, vizuelni i video prilozi iz Ukrajine, Gaze, s meksičke granice, sa raznih protesta... ukratko, prilozi koji dovode u pitanje narative globalističkih medija.
Novembra ove godine su američki informativni (propagandni?) giganti krenuli u otvorenu i očigledno koordinisanu i sinhronizovanu kampanju sabotaže slobode govora na Iksu tvrdnjama da tu caruju rasizam, homofobija, netrpeljivost, putinizam, antisemitizam, fašizam... Takve tvrdnje su odmah, naravno, propraćene britkom reakcijom multinacionalnih kompanija koje plaćaju reklamni prostor. Kompanije povlače reklame i novac jer ne žele da budu zastupljeni u ostrašćenom informativnom prostoru!
Ucena i batina, ili, što bi rekli Amerikanci, štap i šargarepa, iz raja su izašli. Tako su pretili svima do sad po svetu i radilo je. Ima da padne i ovaj zanesenjak, kažu. Business as usual, red bombardovanja, red ispiranja mozga i biće to sve u redu.
No, onda se dogodio veleobrt galaktičkih razmera od koga pokušavaju još uvek da se oporave i oni koji su ga pozdravili aplauzom i kojima je "pozdrav" bio upućen. Gostujući u jednoj TV emisiji pred publikom u studiju, Mask je upitan kako će da reaguje na to što velike kompanije povlače svoje reklame (i pare, naravno) sa Iksa. Mask, u kožnoj jakni i farmerkama, nonšalantno se nasmejao, okrenuo ka publici i rekao: "Je.. se, Bob!"
Dotični Bob je inače Bob Ajger, generalni direktor "Dizni" korporacije, koji je odmah posle ovog debakla dao ostavku, a koji je sedeo tu u publici ispred pozornice na kojoj se ova komedija odigravala. Mask onda nastavlja: "Ti (Bob) misliš da možeš da me ucenjuješ parama? Je.. se!"
Da samo podsetimo da je ovo godina tokom koje je najčuveniji američki TV komentator Taker Karslon ostao bez posla na Foksu. Bilo je to posle intervjua sa Robertom Kenedijem Džuniorom, kandidatom za predsednika SAD, gde je ovaj kritikovao farmaceutsku industriju i vakcine protiv korona virusa. Popularni (sedam miliona pretplatnika na Jutjubu) britanski komentator Rasel Brend je postao žrtva medijske hajke zbog navodnog seksualnog zlostavljanja. Pre toga je Džejms O'Kif, osnivač projekta "Veritas", bio izbačen sa sopstvenog kanala (skrivena kamera sa naučnikom iz "Fajzera"). Aleks Džons, teksaška napast koga američke demokrate ne mogu očima da vide, još pre pet godina je deplatformisan (to se sad tako kaže).
No, sada je Iks postao utočište svih politički nepodobnih, izgnanih tako da svoje redovne priloge milionskom auditorijumu na ovoj platformi prezentuju gotovo svi prognani sa medija glavnog toka. Njihov ugao viđenja stvari je "alternativan", drugačiji, svežiji, originalniji... osvežavajući. Što će reći nije kontrolisan iz jednog, onog uobičajenog centra moći.
Građanski zadatak
Što se informacija tiče, to je odlično. Javnost treba da ima više izvora informacija pa neka sama nađe pouzdane i prikladne servise. No, naše pitanje ovde ide korak dalje. Mnoštvo različitih viđenja samo po sebi ne daje nam koherentnu viziju sveta. Nužni su potom i sinteza, analiza i artikulacija koraka koje treba preduzeti u odbranu sopstvenih interesa. Ali, što je u ovom istorijskom trenutku možda i najvažnije, i ovakva kakva je, trenutna situacija nam pruža mogućnost da se ta nova gore opisana globalistička stvarnost razume i definiše te naspram nje formira drugačija politička svest, pa i struktura.
Jer, naš (građanski) zadatak mora biti, nemojmo zaboraviti, da se vlast drži pod kontrolom i da se pruži alternativno mišljenje i rešenje. Ne samo na teorijskom već i na političkom planu. Ali, nije teško primetiti da demokratski mehanizmi, procedure, pokreti i institucije na globalnom nivou jednostavno ne postoje. Samozvana "svetska vlada" je u formiranju, sastaje se po davosima i drugim zabitim i (medijski) slabo osvetljenim ćoškovima i vuče svoje poteze – pomeraju topove, kraljeve i kraljice a za obične pijune baš i ne mare previše. Ovaj nadnacionalni organizam projektuje svoju moć nadole cedeći sve što se da iscediti iz onemoćalih nacionalnih struktura.
Investicioni fond BlekRok gospodari kapitalom vrednim više od devet triliona dolara, što je više nego Nemačka i Japan zajedno. Golim okom je lako vidljiva nemoć nacionalnih država čiji je istorijski zadatak bio da zaštiti svoj narod/građane. Nacionalna država ne može da zaštiti više nikoga niti da pomogne ostvarivanju kakvih nacionalnih interesa. To teoretski može samo nekoliko najmoćnijih svetskih država koje trenutno igraju partiju dvanaestodimenzionalnog (bar) šaha kako bi uspostavili najnoviji svetski poredak. Zapadni svet, međutim, radije nego da štiti interese svojih građana, krenuo je da te nezahvalne i pokvarene plebejce zameni svežom krvi iz susednih, siromašnih kontinenata.
Koheziona sila
Pitanje koje se nameće već 2024. godine jeste pitanje stvaranja i jačanja globalne građanske i političke svesti koja bi imala potencijal da preraste u pokret koji bi težio jasno određenim ciljevima.
Ako se setimo proteklih nekoliko vekova, buntovnici, aktivisti, anarhisti, revolucionari su se obično okupljali oko redakcije nekog časopisa gde su se kristalisale ideje koje su posle širene upravo kroz štampane materijale. Tako su nastali mnogi politički pokreti i stranke.
Da li je Iks ta platforma oko koje će se iskristalisati koheziona sila preko koje se može formulisati politika otpora pritisku "odozgo" pa i artikulisati humanija i privlačnija vizija budućnosti?
Ne treba očekivati od Ilona Maska i sličnih vedeta da budu niti sveci, dobročinitelji niti spasioci svetskih demokratskih načela. Iks je samo epizoda, no epizoda koja koje je u geopolitičke karte ucrtale određene trase koje će biti od značaja i koristi.
Što bi rekao čuveni Borhes, savršena mapa je po definiciji veličine planete, no kao takva bi bila potpunio beskorisna, nepotrebna. Dakle, mapu džepne veličine sad imamo i na njoj skicirane planinske kozje staze i bogaze. Sve to zvuči pomalo obeshrabrujuće? Da, zvuči. No, zar treba odustati od nečega samo zato što je nemoguće, kako nam reče filozof? Zar treba preskakati 2024, 25, 26... a nadati se boljem? Ne, godina za godinom, korak po korak... Korak po korak.
