Ai Veivei, car za informacije iz Kembridža i Davos: Borba za slobodu govora
Umetnik ističe da je "sloboda govora pod sankcijama globalno, posebno na Zapadu, SAD i Evropi", a njegov odgovor na takvo stanje je projekat "Ai protiv VI" (Ai Veivei protiv veštačke inteligencije), čiji smisao ovako objašnjava: "Ako nemate slobodu govora imate barem slobodu da postavljate pitanja"
Ai Veivei je svakako najpoznatiji kineski umetnik na zapadu. Bavi se slikarstvom, filmom, konceptualnom umetnošću a isto tako je i vrlo angažovan intelektualac u konstantnom i otvorenom dijalogu sa stvarnošću. Odrastao je na severozapadu Kine u dosta teškim materijalnim okolnostima s obzirom da mu je otac tu bio u političkom izgnanstvu.
Kao aktivista bio je kritički nastrojen prema kineskim vlastima po pitanjima demokratije i ljudskih prava. Godine 2011. je uhapšen i zadržan u pritvoru osamdeset i jedan dan zbog "privrednih prekršaja", a da protiv njega nije podignuta optužnica. Iz svega toga je Ali Veivei izašao kao jedan od najglasnijih i najpronicljivijih komentatora političkih prilika služeći se kako rečima tako i kineskim umetničkim formama.
Nekoliko godina kasnije, 2015. mu je dozvoljeno da napusti Kinu pa je živeo je u Berlinu (Nemačka), u Kembridžu (Engleska), gde sam ga čak i ja i sreo na ulici nekoliko puta, kao i u Portugalu. Naravno da je, kao zaslužni umetnik, kineski disident i borac za ljudska prava, dobio i mnogo zapadnih nagrada među kojima i onu "Amnesti Internešonel" za ambasadora savesti koji je dobio kada i čuvena američka pevačica protesnih pesama Džoan Baez.
No, razlog zbog koga pišemo sada o Ai Veiveiju i zbog čega je važna i njegova prethodna kineska epizoda života i političkih aktivnosti su njegovi skorašnji nastupi u Britaniji pa i samom Kembridžu. Ove godine, 19. januara, ovaj kineski umetnik je u intervjuu listu studenata Univerziteta u Kembridžu rekao da misli da "na Zapadu ne postoji sloboda govora"! Vrlo zanimljiva izjava data na zanimljivom mestu.
Umetnik je uporedio stanje slobode govora na zapadu danas, sa onim od pre 70 godina u nacističko vreme, i onim od pre 60 godina za vreme kineske kulturne revolucije. "To se danas dešava ovde", zaključio je. Ovde bi mu se moglo prigovoriti da u Hitlerovo vreme ili vreme kulturne revolucije Mao Cedunga niko nije smeo da kritikuje vlast tako kao što on sad nesmetano radi na Zapadu.
No, kako bilo, Ai Veivei jeste u poziciji da kompetentno govori i poredi ove situacije jer je živeo i na Istoku i na Zapadu i odličan je poznavalac prilika u ova dva pomenuta dramatična perioda ljudske istorije.
Ai Veivei kaže da je Zapad sprovodi cenzuru kroz obrazovanje, medije glavnog toka, zabavu i da obeshrabruju individualizam finansijskim sredstvima. Pa vi ne možete postići finansijski uspeh ako ne govorite istim jezikom, istim tonom, istim skupom presuda, kaže umetnik.
U smislu ograničavanja ljudske mašte i kreativnosti, tvrdi Ai Veivei, Zapad i Istok, postižu isti rezultat na različite načine: "Društvene medije možemo videti i kao predele, kao planinu ili kao reku, po kojima pada kiša ili sneg. Naravno, život je putovanje i prolazi kroz predele u kojima svako ima drugačiju percepciju i poimanje života."
Ai Veivei u ovom intervjuu dalje govori o tehnologiji i umetnosti, veštačkoj inteligenciji i internetu. Objasnio je, naime, da mu internet pomaže da izrazi svoje mišljenje dalje, da je "internet oslobodio slobodu izražavanja" u smislu da obrazovanje više nije ograničeno na univerzitete i njihov "brend obrazovanja".
Umetnik, međutim, ističe da je "sloboda govora pod sankcijama globalno, posebno na Zapadu, SAD i Evropi" i on dalje smatra da je to poražavajuće i da nikada nije mogao da zamisli da bi neko samo zbog toga što je izjavio, rekao nešto mogao da bude smenjen sa mesta profesora univerziteta, ili urednika časopisa, ili da bi to moglo da dovede do otkazivanja likovne izložbe, baletske predstave.
Njegov odgovor na takvo stanje slobode govora je projekat "Ai protiv VI" (Ai Veivei protiv veštačke inteligencije) čiji smisao umetnik ovako objašnjava: "Ako nemate slobodu govora imate barem slobodu da postavljate pitanja. Tako sam ja odlučio da postavim pitanja veštačkoj inteligenciji i da joj dozvolim da ona odgovori."
Treba ovde dodati da je umetnik inspiraciju za ovaj umetnički poduhvat našao u kineskom Tianvenu (天問) 172 pitanja bogovima pesnika Ku Juana i stari su oko 2.300 godina. Odabrana pitanja, u rasponu od humorističkih do filozofskih, treba da se pojave na velikom ekranu londonskog trga Pikadili i da pokažu koja je razlika između pitanja (ljudi) i odgovora (mašina): Zašto sam ovde? Zašto mi se to desilo?
Ai Veivei objašnjava da se ovde ne radi o slobodi govora već o slobodi pitanja jer svako ima pravo da postavlja pitanja. Pitanja su važna jer se odnose na naše lične priče te ako će ljudi ikada biti oslobođeni, to će biti zato što postavljamo prava pitanja, a ne zato što dajemo ispravne odgovore.
I još jedan detalj iz gore spomenutog intervjua datom časopisu Varsiti. Na pitanje kakvu ulogu institucije treba da imaju u zaštiti slobode izražavanja, umetnik je objasnio da univerziteti treba da budu odgovorni za zaštitu različitih mišljenja. Zanimljiva preporuka u moru militantnog vouk (woke) jednoumlja koje je preplavilo Severnu Ameriku i Veliku Britaniju.
Što se univerziteta tiče, britanska vlada je juna prošle godine imenovala novog "cara slobode govora" koji je obećao da će da "brani slobodu govora u okviru zakona" i da će da upotrebiti sva neophodna sredstva da otkloni "neposredne pretnje slobodi govora". Taj novi "car" je Arif Ahmed, profesor filozofije na Univerzitetu u Kembridžu i prvi direktor za slobodu govora i akademske slobode u kancelariji za studente vladinog Odeljenja za obrazovanje.
Novi šampion slobode govora rekao je da se sporovi rešavaju "diskusijom, a ne cenzurom ili nasiljem" i objasnio da novi zakon zahteva od univerziteta da "promovišu i preduzmu korake da obezbede akademsku slobodu i slobodu govora". Profesor Ahmed je obećao da će reagovati na svako ugrožavanje slobode govora. Prekršaji mogu uključivati zabranu predavanja i predavača (kultura poništavanja), prisiljavanje osoblja i studenata da pohađaju obuku o ideološkim predrasudama kao i disciplinske postupke koji se povedu protiv nastavnog osoblja zbog njihove aktivnosti na društvenim medijima.
Šta reći, lepa načela i vredna obećanja. Zanimljivo je, međutim, primetiti da sam decembra 2022. godine dobivši poziv na saradnju od ove iste platforme gde čitate ovaj tekst – RT Balkana, pitao tadašnjeg kolegu Ahmeda šta on o tome misli, s obzirom na to da je RT zabranjen u Britaniji. Odgovorio mi je rekavši da je on lično uvek odbijao saradnju sa britanskom redakcijom RT. Zanimljiv odgovor, vrlo zanimljiv. Ja, kao što vidite, sarađujem sa RT Balkan, a kolega Ahmed je postao "car za slobodu govora" u britanskom ministarstvu. Za dalje ćemo videti.
Stavovi istaknutog umetnika kakav je Ai Veivei su svakako vredni pažnje i razmatranja. Pogotovo na tako osetljive teme kao što je sloboda izražavanja koja uključuje kako reči tako i likovne i druge umetničke izraze. Nameće nam se međutim pitanje koliko je toga proizvod ličnog iskustva ovog umetnika a koliko se toga može okvalifikovati kao ozbiljna, utemeljena kritika savremenog istorijskog trenutka sa posebnim osvrtom na slobodu govora u zapadnom svetu.
Odgovor na ovo pitanje ne moramo da tražimo previše daleko. Hajde na primer da pogledamo zaključke skoro održanog skupa Svetskog ekonomskog foruma u švajcarskom gradu Davosu.
Dve hiljade i osamsto delegata (i hiljadu trista prostitutki, priča se) je tu pristiglo u sto dvadeset privatnih aviona da raspravljaju o temama poput globalnog otopljavanja (a stigli u 120 aviona), veštačke inteligencije, polarizacije u društvima, krize usled porasta cene koštanja životnih namirnica i vitalnih usluga, te i predstojećim sajber napadima (biće ih, kažu).
Zaključci ovog skupa nam, dakle, mogu biti dosta sigurna indikacija na šta će se najmoćniji državnici i korporacije sveta fokusirati u naredne dve godine. Prva (i najveća, samim tim) pretnja im (ne nama, njima) dolazi od kako kažu misinformacija i dezinformacija. Na toj listi su potom poređani rizici poput: ekstremnog vremena (najnoviji izraz), sajber napada, polarizacije i tako dalje. No, prvi i najveći rizik je u domenu informacija odnosno – slobode govora, da to prevedemo na ljudski jezik naše svakodnevice.
Misinformacije su inače, kako kaže američki Merijam-Vebster rečnik engleskog jezika: netačne ili obmanjujuće (misleading) informacije. Dok su dezinformacije "lažne informacije koje se šire namerno a često i skrivenim putem (glasine) kako bi se uticalo na javno mnjenje i sakrila istina". Izraze su Anglosaksonci i izmislili i primenili u kontekstu borbe za informativni prostor pa ih zato navodim iz engleskog izvora.
Zanimljivo je, svakako, primetiti da se pojava izraza lažne vesti (fake news) vezuje geografski za Balkan. Odatle je sve počelo. I Prvi svetski rat i lažne vesti. Sjajno. Urednik onlajn portala Bazfid (Buzzfeed), Kreg Sivermen je 2016. godine primetio da se ogromna količina čudnih pa i neistinitih vesti plasira iz Velesa u Makedoniji. Eto, sve su to smislili Balkanci i to baš u trenutku kad je mejnstrim narativ (globalisti?) doživeo strašne poraze pobedom Trampa i Breksita na dva najvažnija fronta, u Americi i Britaniji. Zgodno im došao Veles. Ko će da ide sad tamo da nešto istražuje i proverava...
Liste zaključaka sa političkih skupova kakav je ovaj u Davosu jesu smernice, putokazi za dalje delovanje. Znači, preporučeno je (naređeno?) svim učesnicima skupa da se koncentrišu pre svega na informativni prostor. Ako ste direktor banke ili korporacije možete nekoga da finansijski pomognete da to radi. No, ako ste političar ili predsednik neke zemlje, od vas se svakako traži da ove zaključke sprovedete u delo. A kako se to radi po pitanju informacija?
Ima tu jedna reč koja viri iza ćoška a koju nijedan od učesnika ovog skupa ljubitelja planina i svežeg vazduha neće ni da spomene – cenzura.
Svojevremeno se katolička inkvizicija bavila takvim stvarima. Spisak zabranjenih knjiga, Index Librorum Prohibitorum i slično. Lomače prvo za ideje i knjige, posle i za same jeretike. Na saborima se raspravljalo o tome koliko anđela može da stane na vrh jedne igle, i slično. Drugi totalitarni sistemi su posle sledili politika cenzure zarad "opšteg dobra". Kad to čujete iz usta Adolfa Hitlera ili Kobe Staljina prosto vam dođe milo.
Primećujemo da se ova lista zaključaka odnosi na period od naredne dve godine. Znači, samozvana svetska elita je dala sebi dve godine da preuzmu kontrolu nad narativom. Od koga da preuzmu kontrolu? Pa od svih nas koji sad već više čitamo vesti sa društvenih mreža nego sa i iz "zvaničnih izvora" poput TV dnevnika i dnevnih novina.
Veštačka inteligencija se visoko kotira na ovim rang listama pa možemo očekivati totalno zagađenje i zaluđivanje informativnog prostora. Bolest iks koja treba da zameni koronu, ruski napad na članice NATO-a, Palestina, ekstremne vremenske prilike, možda se i Iran priključi tom spletu igara sad kad tvrde na sav glas da je Amerikancima iranski dron u Jordanu usmrtio tri vojnika.
Da se vratimo na našeg umetnika Ai Veivei-ja. "Na zapadu nema slobode govora", kaže on i izgleda da je sve više u pravu. A da će biti još i više u pravu, potvrđuju nam to i smernice kretanja iz Davosa. Još jedan poznati disident je stigao svojevremeno na Zapad sa velikim očekivanjima pa ga je napustio razočaran i vratio se kući. Bio je to ruski pisac Aleksandar Solženjicin.
U jednom bi se ova dva kineska i ruska umetnika sigurno složili. Sloboda govora nije nešto što se daruje niti se prima na poklon. Treba se za nju boriti i izboriti – ko ima šta da kaže. Ko ni pitanja ni odgovore nema... neka nastavi da klima glavom. Možda mu se neko jednog dana i smiluje.
