''Kad se vojska na Kosovo vrati'' ili: O bedi Beovizije

Radio televizija Jugoslavije, lažno nazvana RTS, shvatila je pesmu Breskvice kao subverziju i udar na svoju suštinu, pa iako je pesma apsolutno izgledala kao favorit (čak i po broju pregleda na Jutjubu videlo se da je pobednica imala nekoliko stotina hiljada slušalaca manje od ''Gnezda orlovog'') njen kukavički žiri je ponizio Anđelu i presudio da Srbiju na Evroviziji treba da predstavlja drugi kandidat
''Kad se vojska na Kosovo vrati'' ili: O bedi Beovizije© Antonio Ahel / ATA Images

Dobro, znamo da je još pedesetih pokretanje Evrovizije bilo politički projekat. Znamo da je i danas deo političke propagande EU, odnosno njene ''meke moći'' – od Končite do ukrajinskog Kaluš orkestra onomad. Stalno ponavljanje tih zaključaka, koje uočavamo ovih dana u javnosti, i nije baš neko otkrivanje rupe na saksiji. Prepoznajući da je to tako, valjda, i srednja klasa bira pre da nedeljom uveče odgleda "Nikad nije kasno" nego finale svetskog muzičkog takmičenja.  

Znamo i da je Breskvica (22-godišnja Anđela Ignjatović) devojka – po nastupu bi se reklo i devojčica – koja nije etno izvođač, nije ikona tradicionalne Srbije i nije da nije pripadala ekipi muzičkih trovača srpske "zed generacije". Naravno i da je smešna pomisao da će nam Breskvica vratiti Kosovo kako se danas sprda srpska Tviter zajednica: ta valjda će ga vraćati srpska vojska kad za to dođe vreme. Poenta je u nečemu drugom i izgleda da je Druga Srbija (malo ih je, al' su dobro raspoređeni) to bolje razumela nego nacionalni puritanci.

Anđela je jedna od pop ikona nove generacije: u za nas nerazumljivoj meri voljena od osnovaca do studenata. I to ne samo Srbije i srpskih zemalja, već čitavog eks-Ju prostora, i šire. Do ovogodišnje "Beovizije" nije bilo ni za pretpostaviti da će devojka sa čudnim tetovažama i ne mnogo patrijarhalnim imidžom, uopšte snimati pesmu sa kosovskim motivima, nekmoli je kandidovati za Evroviziju. Za nepunih godinu dana prošla je putanju od momenta da je kao moralno problematičnu zabrani gradonačelnik Banja Luke, do toga da je ikone poput Sajsi Em Si cenzurišu na "Beoviziji" kao zvučnu sliku velikosrpske hegemonije koja ruši sva za njih zadata pravila bitisanja u svetu šou-biznisa.

"Vedro biće ponovo"

Da li se radi o stvarnom preobražaju mlade pevačice ostaje da vidimo; u svakom slučaju ne bismo valjda imali ništa protiv da nam se vrati jedan "bludni sin". I ne bismo valjda da nam pesme o Kosovu donose samo Danica Crnogorčević i mala Pavlina sa svojim muzičkim žanrom?

Na stranu to što su obe na svoj način sjajne, ali kosovski motivi, pokazalo se, izuzetno pristaju i jedan su od prepoznatljivih simbola BS-a i 357 koji su već postali institucije, ali i mlađih izvođača poput Rude ili Marlona Brutala. Poželjno je da "novi kosovski ciklus" bude prisutan i u drugim žanrovima, naravno ukoliko se ne narušava estetika srpskog zaveta i njegovih simbola.

Da li je Anđela "Breskvica" narušila tu estetiku? Iako autor ovog teksta nije preterani obožavalac minulog rada njenog autorskog tima, poetika izneta u ovoj pesmi nije za potcenjivanje. U koketiranju sa etno-motivima ona ne prelazi u jeftin populizam, štaviše čini se da je melos ostao prilagođen mlađoj populaciji.

Uvod u pesmu je lagan, kao da se radi o bajci ispunjenoj metaforama o osunčanom i cvetnom proplanku, na kom dominira prkosna i neraskorenjena jabuka. Poslednja strofa u jačem ritmu nosi i jak utisak: "Tata kaže malom orlu: 'Biće sine gotovo.' Otići će crne ptice, vedro biće ponovo." Jasno je da je pesma angažovana, i da aludira na povratak srpskih "orlova" u njihovo iskonsko "gnezdo", posle "grmljavine" i proterivanja "crne ptice". Kad vidimo koliko se pesma zavrtela i kojom brzinom se proširila (mreže ovih dana gore od snimaka manje ili više talentovanih devojčica, koji umesto ranijih eksplicitnih stihova sada pevaju "vedro biće ponovo"), tek možemo da shvatimo njen puni domet i značaj u vremenu opšte klonulosti i defetizma. Obaška što su je mediji u regionu obnoć proglasili za genocidnu, a mlada umetnica prihvatanjem tog bremena svesno ugrozila svoj imidž regionalne zvezde.

Povratak u fokus

Radio televizija Jugoslavije, lažno nazvana RTS, shvatila je ovakvu pesmu kao subverziju i udar na svoju suštinu, pa iako je pesma apsolutno izgledala kao favorit (čak i po broju pregleda na Jutjubu videlo se da je pobednica imala nekoliko stotina hiljada slušalaca manje od "Gnezda orlovog") njen kukavički žiri je ponizio Anđelu i presudio da Srbiju na Evroviziji treba da predstavlja drugi kandidat. Opet uz koketiranje sa rodoljubivim motivima, pobednička "Ramonda" je politički korektna i neće izazvati nikog u regionu, a muzički i dikcijom ("n-mam, n-mam ja") više podseća na novokomponovane MTV hitove. Kao i u prethodnim ciklusima, favorizovaće je do samog kraja takmičenja, a iako i sami ne veruju u te recenzije, tek kad "Ramonda" bude završila na dnu tabele doživeće svoj hladan tuš.

Naizgled, stvar je potpuno beznačajna i još jedna u nizu jalovih rasprava koje se prelivaju za srpske slavske i kafanske stolove. Ipak, ovakav ishod takmičenja na RTS-u negativno je odjeknuo, pogotovo izvan Beograda. Gorčinu je najbolje sažeo i preneo najugledniji srpski portal iz Podrinja "Despotovina", sa zaključkom: "Da li ste zaista pomislili da ova pjesma može pobjediti u zemlji Srbiji?". Drugo, povratak u fokus i držanje Kosova kao centralne teme i na polju popularne kulture, čini se u vremenu krize kao ključno.

Nije stvar u tome da li je i kako "Breskvica" pevala o srpskom Jerusalimu, već da sada njenu pesmu, kao mejnstrim, jednim glasom peva čitava generacija dece rođene posle okupacije naših južnih krajeva. Ko god da je to učinio, i na kakav god način da je učinio, treba mu odati priznanje. Ako se radi o državnom projektu, to je sjajno, a ako su ga samostalno izneli Anđela i njeni saradnici – onda neka im bude na čast i ponos.

Nova generacija

Sve ovo dešava se kada je ista generacija čitavu Srbiju islikala muralima trobojnice i porukom "Kad se vojska na Kosovo vrati". Iako su mnogi "žiristi" sa društvenih mreža i ovu poruku okarakterisali kao nasilnu i huškačku, radilo se o nastavku popularne narodne pesme "Ječam žnjela Kosovka devojka", koji je dopisao pokojni mitropolit Crnogorsko-primorski SPC Amfilohije. Njegove dodate strofe počinjale su stihovima (na temu žita): "Viteški ga konji pozobali, vrani konji majčice slavne srpske vojske, kad se vojska na Kosovo vrati i projezdi do Gazimestana..." Motiv je sličan kao i kod nesuđene srpske predstavnice na predstojećem takmičenju u Švedskoj, s tim da se iz konteksta dopisanih strofa pesme "Ječam žnjela" uviđa liturgijski smisao povratka na Kosovo: srpska vojska treba da dopre isključivo do svojih svetinja, Gazimestana, Dečana, Samodreže, Prizrena, Gračanice...

Drugim rečima, kako bi nedavno istakao vladika Ilarion, da povratak na Kosovo zvuči isprazno ukoliko ne nosi još jednu dopunu: "Dogodine u Prizrenu na liturgiji".

Kada dolazi vreme za povratak? U pesmi "Gnezdo orlovo" to je neodređeno. "Grmi, seva, pada grad i ruši gnezdo orlovo" – a posle nepogode koja je, reklo bi se, biblijskih razmera, dolazi i do raspleta i razvedravanja za "mladog orla", dakle neku novu generaciju. U nastavku citirane narodne pesme momenat preokreta je jasan i već potcrtan: kad se srpska vojska vrati na Kosovo. I kada posle veličanstvene liturgije u drevnim manastirima na Kosovu polju bude svečano proslavljen Vidovdan.

Verovatno bi se mogli naći još bolji primeri i razmišljanja o povratku u "gnezdo" iz generacija stvaralaca koji su, u vreme robovanja, odrastali na Kosovskom zavetu. Ipak, možda bi trenutno najupečatljiviji i za poređenje najzahvalniji bio stih jedne malo poznate albanske pesme posvećene drevnom boju na Kosovu (i oni su je pamtili i prenosili, diveći se pre svega junaštvu Obilića), a koju je na početku 20. veka zabeležio i preveo veliki srpski etnolog Veselin Čajkanović. Njeno poreklo je, dakle, povezano sa periodom propasti srednjovekovne srpske države i masovnih zbegova dublje u Srbiju i prikazuje, usred jednog takvog zbega, razgovor majke i kćeri.

"Jedna cura majci je rekla:

Kuda idemo, mori, majko?

- Mi bežimo od Turčina, rekla joj je.

- A kad ćemo se vratiti ovamo, mori majko?

- Onda kad se pokvari Turčin kao mi.

I kad bude Čičavica posečena

Kao što je mi ostavljamo,

Tad ćemo mi Kosovo ponovo uzeti!"

U ovu pesmu uveden je i motiv gubljenja carstva usled duhovne i moralne dekadencije. To je inače bilo često objašnjenje mnogih hrišćanskih hronika i izvora, o uzrocima pada i Vizantije i Srbije pod tursku vlast. Ako je već to drevna oporuka, i ako opšte vaskrsenje započinje povratkom sebi i ispravljanjem sebe, onda u kontekstu svega napisanog možda možemo da još jednom iskažemo zadovoljstvo zbog proboja i slušanosti pesme "Gnezdo orlovo". I da ih poželimo još više, sličnih ili boljih, u svim muzičkim žanrovima. A njenom izvođaču nadu da će ovo biti i njen lični iskorak ka boljem, kao simbolični povratak nove generacije kolevci i zavetu.

Hvala Breskvice, i dobro nam došla Anđela.

image