"Prirodna glupost je daleko bolja od veštačke inteligencije", govorio je znani i čitani engleski pisac Teri Pračet (1948-2015). Teri je poznat i po tome što je umeo da se šali, ali ovo je valjalo shvatati, pre svega, kao dobronamerno upozorenje. Ljudsko.
ZAMKA HALUCINACIJE: Da je Piter Vandermerš, istaknuti novinar u medijskoj kući "Medijahuis" (Mediahuis) držao do ovakvih misli - ne bi mu se desilo da poslodavci uoče da je "upao u zamku halucinacije" (termin koji se koristi za greške generisane veštačkom inteligencijom).
"Medijahuis" (osnovana 2014) je vodeća evropska medijska grupa u Belgiji. Drži medije u Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Nemačkoj, Irskoj i Severnoj Irskoj. Tu su poznati novinski brendovi (De Telegraaf, De Standaard), pa digitalne platforme, radio i televizije. Vandermerš je doskora bio je prvi čovek Irish Independent.
Suspendovan je zbog AI (Artificial intelligence) koja se toliko bezobalno hvali poslednjih nekoliko godina. Mediji se utrkuju – da objave kako im je to i to uradila VI (veštačka inteligencija). I to je progres u novinarstvu.
Šta se to desilo "iskusnom novinaru"? On je pišući važne tekstove "koristio alate veštačke inteligencije kao što su ChatGPT, Perplexity i Guglov NotebookLM, a nije proveravao da li su citati iz tih rezimea tačni."
Ulovio ga je NCR, jedna od izdavačkih kuća iz "Medijahuis"a, u kojoj je – viđu vraga su sedam binjišah – 2010-ih godina on bio glavni urednik. (Ne isključujte naknadu osvetu i ljudsku zlobu.) NCR je javio da je Vandermerš "objavio 'desetine' citata koji su bili lažni i da je sedam pojedinaca citiranih u njegovim objavama reklo da nisu izneli izjave koje im se pripisuju". ("Gardijan")
TEROR POKAJANjA: A ovako je on u rubrici (da to tako nazovemo) "Štampa i demokratija" jasno "priznavao svoju grešku" (19. mart 2026): "Nisam bio dovoljno pažljiv. Član redakcije NCR - novina koje sam vodio devet godina - primetio je da ne može da potvrdi određene citate koje sam koristio. Skrenuo mi je pažnju na njih pre nego što je objavio članak o njima... Da je neko drugi ovo uradio, verovatno bih i ja pisao o ovome."
Kajanje čoveka kome je disciplina u VI-sistemu bila ispred ljudskog razumevanja greške, moralo je biti jasno i neupitno: "Čak sam i ja — sa svim godinama iskustva i znanja — upao u zamku halucinacija. Sumirao sam izveštaje koristeći alate veštačke inteligencije i radio na osnovu tih rezimea, verujući da su tačni. Time sam pogrešno stavljao reči u usta ljudi, kad je trebalo da ih predstavim kao parafraze. U nekim slučajevima, to je odražavalo moje tumačenje njihovih reči. To nije bila samo nepažnja — bilo je pogrešno."
Poučna je poruka za buduće grešnike: "Posebno je bolno što sam napravio upravo grešku na koju sam više puta upozoravao kolege: ovi jezički modeli su toliko dobri da proizvode neodoljive citate koje ste kao autor u iskušenju da koristite."
Da, VI se po prirodi njene trivijalne suštine, koju je stvorio čovek koji se - ne rukovodi istinitošću, nego neodoljivošću. Onom površnom. Klikabilnošću. Tj. neupitnim podmetanjem. Čak i kad njena dojava nije greška, ona je stvorena samo da popunjava praznine. Prazne redove, nedovršene poruke. Mora biti jasno: "Veštačka inteligencija može da generiše uverljive, ali netačne informacije, jer sama po sebi ne proverava izvore."
Za nju je klik važniji od tačnosti. Ispunjavanje komercijalnih zahteva nadilazi i ideju o objektivnosti. VI ne zna šta je odgovornost. Odgovornost za javnu reč. Ona ne može da se osramoti. Kad je jednom uklone zbog smanjene upotrebljivosti ona neće osetiti potrebu da piše "Priznajem svoju grešku". Njene greške će morati preuzeti neki ljudi. Jer, kako na kraju javnog pokajanja reče Piter Vandermerš: "Novinarstvo je ljudski posao." Ipak!
NEMORAL POSLODAVCA: Dobri i satrveni Vandermerš ostaje "uveren da veštačka inteligencija može biti moćno sredstvo – ona koje može pomoći novinarstvu da postane bolje, da dublje kopa i bude preciznije", ali ona je - samo sredstvo. Kreator je čovek. I odgovoran drugom čoveku je – samo čovek. I lakše nam je zamisliti da mačka bude životvorno odgovorna drugoj mački, nego da mašina bude odgovorna mašini ili čoveku. Dobrom ili lošem svejedno. Ona nema dušu. Nehumanost je njeno najvažnije stanje.
Poslodavac k’o poslodavac. Koristi dosadnije fraze od VI, ali njegov odnos je racionalno surov. Još suroviji nego što je to bilo bez veštačkog mulja.
Reče izvršni direktor Gert Izebert: "U 'Medijahuisu' primenjujemo stroga pravila za korišćenje veštačke inteligencije, gde su marljivost, ljudski nadzor i transparentnost neophodni." U, bog te, kao da govori s oltara. Ali bez morala i kajanja. Ne može on biti odgovoran kad uvode VI i računa na velike uštede, a onda i bonuse od gazda ili akcionarskih društava. Deranje kože s leđa potčinjenih u procesu stvaranja profita je njegov posao. Dok stvari idu dobro ništa se neće menjati, ali kad oduševljenje za VI zapreti da ugrozi profit neprincipijelni stvor odmah se seti "principa koji se nisu poštovali".
I optuže novinare koji su podlegli toj atmosferi (jer samo oni mogu podleći atmosferi a da za to budu konkretno odgovorni) - a da su radili suprotno "standardima koje podržavamo i našoj posvećenosti čitaocima da se zalažemo za pouzdano novinarstvo."
Ne recite:"Bljak!", jer to je uloga tih ljudi. Direktorisanje. Malo strahovanja a mnogo preziranja tih najamnika koji žive od svoje veštine i talenta da masama prenose poruke a kojima se neće ugrožavati vladajuća klasa.
Otkad je novinara i novinarstva tako je. U svim sistemima i svim ideološkim okvirima. Uvek ih je poslao poslodavac – nekad privtani vlasnik, nekad država. Princip je isti, sve ostalo su nijanse, reče Đorđe Balađešević u neko srećnije vreme.
STANDARDI "NjUJORK TAJMSA": Slična nesreća je pogodila i slobodnog novinara Aleksa Prestona koga je VI zavela pri pisanju književne kritike o romanu Žan-Baptist Andrea "Watching Over Her" za "Njujork tajms". Kritičar koji je godinama pisao iza "Observer", "Fajnenšl tajms", "Ekonomist", "Gardijan" našao se u nezgodnoj situaciji kad je neki dokoni čitalac javio njujorškoj redakciji da je sličan opis te knjige video u "Gardijanu". Objavljen pre nego u Tajmsu.
Čitalac je našao da je lik "lenji makijavelistički Stefano" ("Gardijan") u "Tajmsu" opisan - "lenji, makijavelistički Stefano". Završna ocena romana u prikazu "Gardijana": da je knjiga "pre svega ljubavna pesma zemlji kontradikcija, izmučenoj, ratom razorenoj, podeljenoj, pogrešno vođenoj i čudesnoj: Italiji u kojoj je život kostim i izvođenje umetnosti, i gde cirkusi niču na pustoši". A u Tajmsu likovi "naseljavaju ono što je na kraju ljubavna pesma zemlji kontradikcija: izmučenoj, podeljenoj, pogrešno vođenoj i čudesnoj. Ovo je Italija u kojoj je život performans, gde cirkusi niču na pustoši". Basta!
Sam bog zna šta se sve decenijama objavljuje na hiljadama strana (plus elektronska dodavanja) "Njujork tajmsa", ali Preston je odmah šutnut, jer ovo "predstavlja jasno kršenje standarda Tajmsa".
I usledila je opet cinična forma kajanja za "upadanje u zamku halucinacije". Halucinacija na halucinaciju. "Izuzetno me je sramota", "iskreno mi je žao", "napravio sam ozbiljnu grešku... jer nisam prepoznao niti uklonio preklapajući jezik iz drugog prikaza koji je VI ubacila", cvileo je Preston.
Gde bi danas bilo novinarstvo da su ovakve stvari greške za najtežu javnu osudu! Ali ovo poštapanje u očuvanju "standarda" sa VI je bedan medikament. Jasno je da su u dobu ovom potrebne mnogo, mnogo radikalnije operacije. Ali ne radi se ovde o tome.
ANTIHUMANI PROJEKAT: Oni koji stoje iza VI veruju da će od njih zavisiti opstanak društva. Bogovi za malo. Nedavno je "Njujorker" otkrio komunikaciju, iz 2015, između Ilona Maska i Sema Altmana, izvršnog direktora kompanije OpenAI i javnog lica ChatGPT .
"Moramo biti izuzetno oprezni sa veštačkom inteligencijom", tvitovao je Mask."Potencijalno je opasnija od nuklearnog oružja."
Altman je taj rad uporedio s Projektom Menhetan. "Za razliku od originalnog Projekta Menhetn, vladine inicijative koja je dovela do stvaranja atomske bombe, OpenAI bi bio privatno finansiran."
Nekako od tih vremena VI postaje moda koja opstaje tako visoko (nadmašila je i "zelenu agendu") na pritisak investitora iz Silicijumske doline. Kad oni krenu na uvećavanje svojih profita – svima opada kosa. Javlja ovih dana Berni Sanders: "Nikada u istoriji Amerike nije tako mali broj ljudi posedovao tako mnogo bogatstva i moći. Jedan procenat na vrhu danas poseduje više bogatstva od 93% Amerikanaca na donjem delu distributivne lestvice. Bogatstvo samo jednog čoveka, Ilona Maska, iznosi 805 milijardi dolara, što je više od vrednosti imovine kojom raspolaže 53% američkih domaćinstava na donjem delu lestvice."
Zastrašujuće! I tako jasno pokazuje da društvo koje vode stvaraoci VI ne vodi nikud. Ni Pravde, ni Jednakosti, ni Slobode, ni Časti, ni ljudske Mudrosti.
Novinarska iskliznuća koja smo opisali, možda, navode na suočavanje s realnošću. Ljudi su ljudi kad misle i istrajavaju na putu ka ljudskoj mudrosti. Uz sva skretanja i lutanja. To prevazilazi VI. Jer ona je samo sredstvo.
Izvesni Ig Bersini, profesor i direktor laboratorije za veštačku inteligenciju na jednom belgijskom univerzitetu objašnjava da "AI može 'sklopiti' novu formulaciju spajanjem reči i delova poznatih izjava, tako da rezultat deluje smisleno i verovatno, ali to ne znači da je tačan ili istorijski potvrđen." Kad to rade ljudi to je – Laž. Kad to radi VI to je – opet ljudska laž.
Do okupacije koju donosi VI, s tim se Čovek susretao i ljudski strepio: "Svakog dana još po nekoliko laži nagriza klicu s kojom smo rođeni, male laži štampane u novinama, talasi šokova s televizije i sentimentalne laži s filmskog platna", pisao je Norman Majler.
Ali, mi smo sad u sumornoj stvarnosti u kojoj se o ljudskim porukama raspravlja kao o tehničkom sklapanju reči, a ne o kreativnom ljudskom hvatanju smisla i borbi s lažima. To je ovo vreme.
Spustiti medije do nivoa tehničkog haluciniranja oduzima im osnovni smisao postojanja. Oni su izraz potrebe činjenja javnom - slobodu čovekovog mišljenja. Traganje za istinom. "Sve će proći, samo će istina ostati." (Dostojevski) Ali, traganje je slepo bez sloboda govora. U njoj se ostvaruje veliki deo ljudskog bića a društva čine podnošljivijim.
"Bez slobode govora ne možeš uveriti druge u ono što je ispravno ili kad rade nešto loše. Bez te slobode, nasilje ostaje kao jedino sredstvo uveravanja", govorio je Džon Lok (1632-1704).
Tri i po veka kasnije s tim činjenicama stojimo pred investitorima u projekte VI. Oni ne znaju da slušaju.