Profesor dr Dmitrij Karnauhov: Pohod Poljaka na Istok

Profesor dr Dmitrij Karnauhov predaje na Novosibirskom državnom tehničkom univerzitetu u Rusiji, a u Srbiju je došao na poziv Instituta za evropske studije, gde je održao predavanje na temu "Pax Polonica – kako jedan istorijski koncept praktično utiče na krizu u Evropi".

Profesor Karnauhov je stručnjak za rusko-poljske odnose i poljsku istoriju, sa posebnim fokusom na instrumentalizaciju i ideologizaciju poljske istorije, kao i ideologizovanih koncepata istorije Rusije i SSSR u poljskoj istoriografiji.

Bajdenova poseta Varšavi je izazvala opšte oduševljenje u Evropi. "Politiko" tim povodom piše da se "slobodna Poljska i autoritarna Rusija" međusobno isključuju, pozivajući se na izjavu cara Nikolaja I Romanova, koji je vesti o poljskom ustanku 1830. godine dočekao rečima: "A sada – ili Poljska, ili Rusija". Kako komentarišete ovakvu pomamu u evropskim medijima i Bajdenovu posetu Poljskoj?

Bajden je prilikom posete Varšavi često govorio o slobodi i koristio reč freedom. Ali je bitno razumeti šta reč "sloboda" znači za Poljake. Jer, za Poljake, "sloboda" znači slobodu od Rusije, dok za poljske elite, "sloboda" ne samo da znači slobodu od Rusije, već idu i korak dalje. Smisao postojanja i delovanja vladajućih poljskih elita biće ostvaren tek kad Rusija više ne bude postojala.

U ovom slučaju, reč "sloboda" nema veze sa demokratijom. Svi koji se i u najmanjoj meri protive antiruskom stavu poljskih vlasti, automatski su diskriminisani. Šikaniraju se na fakultetima, ukida im se sloboda govora, ograničava se svako akademsko delovanje ako se relativizuje i preispituje antiruski narativ. Ali to nije kraj: diskriminaciju trpe i ljudi koji su u mešovitim brakovima. Demokratija se, jednostavno, suspenduje u onom trenutku kada se treba boriti protiv Rusije.

Zato treba razumeti da, kada Bajden zagovara slobodu u Varšavi, on ne proklamuje demokratske principe, nego poziva na borbu protiv Rusije.

Tokom predavanja na Institutu za evropske studije govorili ste o poljskom mesijanstvu, o tome kako sebe smatraju "izabranim narodom". Poznato je u istoriografiji da Amerikanci imaju slično samorazumevanje. Da li se može, imajući tu paralelu u vidu, govoriti o dubljem međusobnom razumevanju između Amerike i Poljske?

Amerikanci nisu narod kao Poljaci. Amerikanci su politička nacija, i kao takvi predstavljaju šarenolik kompleks sastavljen od brojnih etničkih grupa i elita. Imajući to u vidu, i mesijanstvo Poljaka se razlikuje od mesijanstva Amerikanaca.

Američko mesijanstvo je globalno i počiva na uverenju da su kao nacija nastali selekcijom svega najboljeg što postoji na svetu. To je temeljni princip kojim oni nastoje da legitimišu globalno liderstvo.

Poljaci su, sa druge strane, etnički narod. Kod njih je etnička i verska svest tesno povezana, i zato se pre može govoriti o sličnosti jevrejskog i poljskog mesijanstva. Poljska ideja da su Poljaci "Hristos među narodima" slična je jevrejskom shvatanju izabranosti. Ideja o poljskom mučeništvu radi vere i stradanju u sukobu sa susedima, a pre svega, sa Nemcima i Rusima, analogna je jevrejskom, odnosno judejskom narativu. Ali ono što ih suštinski objedinjuje je ideja o civlizacijskoj izabranosti.

Šta podrazumeva ideja o civilizacijskoj izabranosti u poljskom slučaju?

U poljskoj tradiciji, mesijanstvo i civilizacijska izabranost se doživljavaju u kontekstu njihove izabranosti da šire civlizaciju na „varvarskom istoku“.

Šta je "varvarski istok"? Pa, ruski prostor. Tehnički, to podrazumeva "uvođenje" Rusa u krug "civilizovanih naroda", ali, istovremeno, i kažnjavanje onih koji "nisu sposobni da se izdignu" iz tog stanja "varvarstva" na "viši stepen". Oni sebe istovremeno razumeju kao policajaca i učitelja. To mi, nažalost, vidimo i danas.

Poljska je delimično svetovna država i uticaj katoličke tradicije je mnogo snažniji nego u drugim evropskim zemljama. Politička i kulturna svest savremenog poljskog društva, oblikovana je ovim mesijanstvom.

Smatrate li da upravo poljska katolička tradicija može postati brana prema narativima političke korektnosti i "osvešćenosti" koji nadiru sa Zapada, na šta se u svom obraćanju osvrnuo i predsednik Putin, spominjući nastojanje Anglikanske crkve da proglasi Boga "rodno neutralnim"?

Poljska se opire trendu hiperliberalizacije koji dominira na Zapadu, i poljsko društvo se snažno suprotstavlja tim procesima.

Ali, da bismo razumeli Poljsku, moramo razumeti politički odnos između SAD i Poljske. I da se Poljska nađe u poziciji da bira otpor hiperliberalizaciji koja nadire sa Zapada ili san o "kažnjavanju Rusije", ona, nažalost, bira ovo drugo. To je prioritet poljske elite.

Spomenuli ste da je Poljska narativ o mučeništvu izgradila kroz predstavu o stradanju u sukobima sa Rusima i Nemcima. Koliko je danas u Poljskoj živa svest o toj tradiciji neprijateljstva sa Nemačkom, budući da se već tako živom održava predstava o neprijateljstvu sa Rusijom?

Nemačka pretnja po Poljsku je postojala otkako je Poljska kao država nastala. I kroz istoriju, Poljska se udruživala sa jednim susedom protiv drugog. To je prirodno.

Kada je poljski kralj Žigmund III upao u Rusiju tokom smutnog vremena početkom XVII veka, u sastavu njegove vojske bilo je dosta nemačkih vojnika. Tokom Velikog rata, poljski nacionalni radnici bili su skloniji saradnji sa Habzburškom monarhijom i nemačkim blokom, a protiv Rusije. Poznati su pokušaji maršala Pilsudskog da uspostavi saradnju sa Hitlerom protiv Sovjetskog Saveza, sredinom tridesetih godina.

Ima brojnih drugih primera nemačko-poljske saradnje, ali ima i suprotnih primera. Tokom Drugog svetskog rata, Poljska je primorana da paktira sa Sovjetskim Savezom, i tada je dobila značajna proširenja. Mapa sadašnje Poljske pokazuje da je u njenom sastavu mnogo više bivših nemačkih, nego ruskih teritorija. Mada, danas Poljska pokazuje pretenzije prema istoku, dok istovremeno u saradnji sa SAD traži podršku da se suprotstavi i Nemačkoj i Rusiji.

Savez sa SAD se ipak može pokazati veoma rizičnim za Poljsku, u slučaju da SAD ne budu spremne da ispune obećanje ili promene prioritete. Poljska rizikuje da naiđe na reakciju i Nemačke i Rusije. A ipak, za Poljsku je mnogo opasnija pretnja od Nemačke, jer su i ekonomski i teritorijalno mnogo tešnje povezani, nego Rusija i Poljska.

Kijev zauzima posebno mesto u poljskoj nacionalnoj mitologiji. Kakav je značaj Kijeva za Poljsku, imajući u vidu aktuelni sukob?

Kijev je bio deo teritorije koju je Poljska okupirala u srednjem veku. Bio je središte oblasti koja je bila okosnica privredne, političke i vojne moći stare poljske države. Mapa izvorne Poljske koja je postojala do Lublinske unije (1569) pokazuje teritoriju jedne male države. Posle Lublinske unije, teritorija Poljske se udvostručila na račun današnje teritorije Ukrajine zapadno od Dnjepra. Ove teritorije je Poljska dobila od Velike kneževine Litvanije.

U sklopu poljske države Kijev je bio oko sto godina, sve do sklapanja tzv. Večnog mira između Rusije i Poljske. Tada je ruski car kupio Kijev za 146.000 ondašnjih rubalja, odnosno 4,4 tone srebra. Sada bi to bilo oko 2,9 miliona evra. I tada se period poljske vladavine u Kijevu vojno i politički završio.

Kada govorimo o podelama Poljske (sam kraj 18. veka), treba razumeti da su Kijev i kijevska oblast tada već bili deo Rusije. I upravo zato, vraćanje Kijeva je za Poljsku od velikog simboličkog značaja. Time bi Poljska konačno iza sebe ostavila vreme podela Poljske i nekoliko vekova mračnog doba svoje prošlosti, i vratila bi se u svoje zlatno doba, kao regionalna velesila.

I zato je savremeni otac nezavisne Poljske, maršal Pilsudski, pokušavao da proširi poljsku teritoriju na Kijev. To se međutim završilo kobno po njega. Sada ponovo prisustvujemo pohodu na Kijev – ako ne neposredno, a ono svakako pokušajima da Ukrajina padne pod poljsku zonu uticaja. Poljskoj je u interesu da u regionu maksimalno oslabi i snaga Ukrajine i snaga Rusije. Kijev se svakako ne bi vratio u sastav poljske države, ali bi tako bio pod poljskom sferom uticaja.